Nasleđe sa obala Save i Dunava

Savo Popović

02. 03. 2014. u 13:05

Nezaštićena i potcenjena, napuštena industrijska zdanja - mrtvi kapitali srpske kulture. Evropa je puna primera objekata, poput carske štale u Beču, koji postaju umetničke ili muzejske hale

NEDAVNO je svečano obelodanjeno da stogodišnji rečni brod "Župa" postaje "Muzej na reci o samoj reci". Simboličnim podizanjem dimnjaka čuvenog parobroda, "Titanikovog" vršnjaka, otpočeli su radovi na njegovoj revitalizaciji. Tako će "Župa" biti spasena iz depresivnog krša i loma otpisanih brodova na desnoj obali Save i sačuvana od daljeg propadanja. Još je značajnije što će time biti obnovljen i deo urbane memorije metropole, uzbudljiv "život" broda svedočiće o identitetu Beograda.

Muzej nauke i tehnike je neizostavni deo ovog poduhvata zaštite i obnove i izgleda prvog koji će biti realizovan. Naime, upravo je ova ustanova i sama smeštena na Dorćolu u dragoceni napušteni industrijski objekat - prvu električnu centralu - skretala pažnju na preku potrebu očuvanja industrijskog nasleđa. I, naravno korišćenja na - vremenu primeren način.

Evropa je puna primera objekata, poput carske štale u Beču, koji postaju umetničke i(li) muzejske hale. Kod nas je to uspelo jedino u Kikindi, gde su se vajarske radionice Internacionalnog simpozijuma skulpture "Tera" uselile u nekad proizvodni pogon crepare. Na jesen će "Tera" otvoriti i muzej skulptura u negdašnjem manježu austrougrarske kasarne.

Muzej nauke i tehnike je izložbama i predavanjima skretao pažnju javnosti na dragoceno industrijsko arhitektonsko nasleđe koje se u najvećem broju nalazi u beogradskom priobalju obeju reka - i Save i Dunava. Ali slabo ko je to čuo. U bogatoj Srbiji nekadašnji hangari nisu dati na privremenu upotrebu ni umetnicima kao što se to desilo sa skladištima u londonskom Ist-endu.

Industrijsko nasleđe čine ostaci industrijske kulture koji imaju istorijsku, tehnološku, društvenu, arhitektonsku i naučnu vrednost.

Ogromna većina starih beogradskih fabrika je izvan funkcije, nisu revitalizovane, a njihovo stanje se, bez obzira na veličinu i značaj, kreće od lošeg do devastiranog. Ovu grupu čine i one koje su napuštene i o kojima baš niko ne vodi računa; ponekad su to nekadašnje industrijske zone i, uprkos solidnosti gradnje, deluju jadno i zapušteno, avetinjski su prazni ili su, katkad, naseljene beskućnicima.

Iskustvo iz sveta je pokazalo da je odličan čuvar industrijskog nasleđa njegova prenamena. Naš primer i dokaz je Beton hala koja je prenamenjena u galeriju, džez klub i ekskluzivan salon nameštaja.

Većina od 88 objekata industrijskog nasleđa Beograda, navedenih u knjizi Rifata Kulenovića, kustosa Muzeja nauke i tehnike, su bez zaštite. Pa ipak, bez obzira na njihov značaj, vrednost i prisutnost u svakodnevnom životu, malo objekata ove specifične baštine uživa pravnu zaštitu. Status kulturnog dobra imaju samo Prvi akcionarski mlin - koji je uništen izgradnjom hotela, Opservatorija na Zvezdari i Fabrika hartije Milana Vape, a kulturnog dobra od velikog značaja samo zgrade Glavne železničke stanice, Telefonske centrale u Kosovskoj ulici, Livnica "Pantelić" i Meteorološka stanica u Tašmajdanskom parku.

Kada su kod nas pravljeni planovi za regulisanje takvih delova grada - oni su bili brzi, preki i ignorantski prema industrijskom nasleđu. Očigledan primer je bio "indigo-plan" za beogradsku luku (na Dunavu) čuvenog arhitekte Libeskinda. NJegovo ime je bilo važnije nego ponuđeno rešenje. Rešenje je bilo daleko ispod onog koje su na konkursu desetak godina ranije ponudile beogradske arhitekte uvažavajući duh mesta i nasleđe. Vlasnik je verovatno računao da je ime čuvenog arhitekte ono što treba da privuče investotore.

U arhtekturi kad se nešto poruši i izgradi, gumica ne pomaže. To ostaje za dekade i vekove. Upravo zato je potrebno slušati stručnjake, do rešenja dolaziti bez žurbe, a ne naprečac - kroz javnu debatu i uvažavanje različitih mišljenja, gde zaštitari moraju da imaju istaknuto mesto.

IZAZOV AMFITEATRA

Savski amfiteatar, lokacija u samom "stomaku" Beograda je višedecenijski izazov. Raspisivani su konkursi, odbcivana rešenja koja nisu prepoznavala duh srpske metropole. U odbačene planove spadao je i onaj čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića koji je predviđao potpuno čišćenje terena zarad nove monumentalnosti. Izazov jeste transformacija napuštenih područja, na primer nekadašnjih industrijskih i privrednih zona. Transformacija i(li) revitalizacija, ali i kakve će biti - odgovor na to pitanje daće oni koji će uložiti sredstva u ta područja. Ipak, to se svakako ne bi smelo dogoditi samovoljom investitora i bez mišljenja stručnjaka - arhitekata, planera, istoričara umetnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije