Nemanja Radulović: Roker sa violinom

A. POPADIĆ

četvrtak, 16. 01. 2014. u 21:12

Немања Радуловић: Рокер са виолином
Virtuoz Nemanja Radulović, za "Novosti", uoči rasprodatog koncerta na Kolarcu. Osim na velikim scenama, često zasvira i u nekom lokalnom pabu ili u svom domu. Japanci plakali na "Zajdi, zajdi"

SAMO devedeset minuta bilo je dovoljno da se rasproda koncert Nemanje Radulovića, zakazan za 4. februar na Kolarcu. U želji da se zahvali srpskoj publici na ljubavi i podršci, srpski virtuoz na violini, koji živi i radi u Parizu, održaće još jedan koncert, dva dana kasnije. U pratnji Simfonijskog orkestra RTS i sa dirigentom Bojanom Suđićem na čelu, Nemanja će izvesti muziku sa svog novog albuma "Paganinijeva fantazija".

- Koliko sam bio srećan zbog rasprodatog koncerta, bilo mi je žao što je veliki broj ljudi ostao razočaran, bez ulaznica. Drago mi je što smo uspeli da uklopimo termine i dogovorimo još jedan koncert - kaže Nemanja za "Novosti".

Priznaje da je prezadovoljan plasmanom svojih albuma, iako se svuda u svetu slabo prodaju diskovi klasične muzike. Njegov izdavač je odnedavno "Dojče gramofon" iz Nemačke, što je dovelo do promene u prezentaciji.

- To nosi dobre, ali i loše stvari, jer imam manje slobode. Ali, srećom, naišao sam na ljude koji shvataju da umetnik može da brani samo ono u šta veruje. Album "Paganinijeva fantazija" ostvario je sve moje snove.

Mada je reč o mladom umetniku, Radulović je godinama jedan od najtraženijih violinista, koga prate hvalospevi kritike i publike. Kako čuva strast prema muzici?

- Važno je da menjate repertoar. Ako na koncertu svirate iste stvari, onda u kući ili u studiju treba da slušate ili svirate nešto drugo. Kada se vraćate u iste sale iz sezone u sezonu, morate da održite nivo kao instrumentalista, ali i da publici uvek ponudite nešto novo. Trudim se da uvek budem motivisan - objašnjava.

PORODICA NAJVEĆI PONOS I na sceni i van nje, Nemanja pleni osmehom i optimizmom, mada ga život nije mazio. Pre nekoliko godina njegova sestra izgubila je bitku protiv teške bolesti, a pre dve godine i majka. - Dosta ljudi zna moju privatnu priču, mnogima se nešto slično desilo u životu i onda se na koncertima emotivno prepoznamo. Drago mi je zbog toga jer i ja, zahvaljujući koncertima, proživljavam neke svoje emocije. Siguran sam da su moji voljeni, koji više nisu na ovom svetu, ipak tu negde. Nekad su dovoljne samo jedna ili dve note, pa da se sve "vrati". Ako sam na nešto ponosan, onda je to moja porodica, oni su mi sve u životu.

I dok se mnoge njegove kolege hvale violinama "sa pedigreom" na kojima sviraju, Nemanja nam otkriva da već godinu i po dana svira na instrumentu "anonimnog porekla".

- Violina je, pretpostavljam, iz 18. ili 19. veka, ali ne znam iz koje je zemlje, niti ko joj je graditelj. Sa prošlom je bila "ljubav na prvi pogled", ali je onda usledio i "razvod", iznenada, usred jednog koncerta.

Svojim izgledom, naš violinista više podseća na rokera nego na zvezdu klasične muzike. On kaže da nije reč o "forsiranom imidžu", već da je to njegov privatni stil. Osim nastupa na velikim scenama, često zasvira i u opuštenoj atmosferi, u nekom lokalnom pabu ili u svom domu.

- Nama je uvek puna kuća muzičara i ljudi iz raznih branši koji vole da pevaju, da se druže, da se smeju. Tu je violina, gitara, čelo i, naravno, glasovi. Sviramo sve od roka, preko džeza, do naših tradicionalnih pesama.

U poslednje vreme svoje nastupe na sceni "začini" sa pesmom "Zajdi, zajdi".

- Kada publika traži bis, obično se vratim sa pesmom "Zajdi, zajdi", to je moj solo na klasičan način. Na koncertu u Japanu mi se čak desilo da sam i zapevao prvu strofu, sala je bila u totalnom mraku i kad sam završio, video sam Japance kako plaču. Bio je to divan trenutak. U tako velikoj sali imao sam osećaj kao da sviram za jednu osobu.

Nemoguće je, kaže, izdvojiti zemlju u kojoj se najviše sluša klasična muzika. Ipak, posebno je zadovoljstvo kada svira u našoj zemlji.

- Shvatio sam koliko sam srećan što imam taj osećaj "pozitivne nostalgije" koji me prati svuda u svetu. Svaki put kada dođem u Beograd sale su pune, ima mnogo mladih ljudi koji su željni ovakve muzike. I to me uvek obraduje, jer za muzičara nema ničeg lepšeg od toga da ono u šta veruje podeli sa ljudima koji veruju u to isto.

DOBROTVORNA AKCIJA

NEMANjA Radulović se, kao i prethodnih godina, odrekao honorara, a pridružili su mu se i dirigent Bojan Suđić i prateći Simfonijski orkestar RTS, što je zapravo prva donacija za humanitarnu akciju "Koncerti za Kolarac". Serijom dobrotvornih koncerata u nekoliko gradova širom sveta prikupljaće se sredstva za novi klavir. Posle beogradskog, donatorski koncerti biće održani 6. februara u Njujorku i dan kasnije u Vašingtonu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Ana

17.01.2014. 15:22

Nazalost i danas je ostalo mnooooogo ljudi u Kolarcu koji nisu uspeli da dodju do karte, jedna od njih sam. Covek na blagajni je bio sumnjicav, nije zeleo da kaze ni koliko je karata prodato , niti bilo kakvu drugu informaciju. Steta.

Jolanda

17.01.2014. 21:52

@Ana - I ja sam jedna iz reda koja je ostala bez karte ali su na blagajni bili jako ljubazni i rekli da su ovih dana mnoge firme i neke ambasade pokupovale karte sto je lepo ako je toliko interesovanje da se karte prodaju tom brzinom. Zao mi mnogo sto ga necu cuti ali se nadam da ce RTS snimiti, kao i obicno, koncert. Bravo za Nemanju i njegovu humanost