Ana Ristović : Cela vasiona na dlanu

Bane ĐORĐEVIĆ

12. 01. 2014. u 21:44

Ana Ristović o novoj zbirci "Meteorski otpad", poetskim isečcima iz anonimnih sudbina. Svet bio bi nepodnošljiv da u njemu nema iracionalnih stvari zbog kojih vredi sanjati

METEORI čijoj svetlosti se divimo, kada nam se ukaže prilika da jednom u pola veka prisustvujemo njihovoj kiši, zapravo su svemirske krhotine, zapaljene čestice prašine, koje velikim brzinama udaraju u Zemljinu atmosferu, pri čemu se na nebu, na njihovoj putanji, pojavljuju svetle trake. Zagledani u lepotu često gubimo iz vida dvojnost njene prirode, kao što gubimo iz vida i to da smo sami tek jedna čestica prašine vasionom zakovitlana i da je naše telo samo umanjena slika onoga što je već odavno naslikano na ogromnom, makroplatnu prirode - kaže za "Novosti" pesnikinja Ana Ristović, povodom svoje nove zbirke "Meteorski otpad", u izdanju Kulturnog centra Novi Sad.

* U nekoliko pesama rendgenski ulazite iza kože i posmatrate naše unutrašnje organe. Šta vidite u takvoj ogoljenosti?

- Mikroplan ukupne prirode koja nas okružuje, svega što se prostire pod kapom nebeskom. Jedna od takvih naučno dokazanih podudarnosti podstakla me je i da napišem pesmu "Nešto svetli". Reč je o istraživanju koje je sproveo doktorand sa jednog američkog univerziteta i koji je jednu do druge postavio dve fotografije, koje skoro da su identične - na jednoj je slika neurona u ljudskom mozgu, na drugoj je skup galaksija, okruženih zvezdama i crnim rupama. Ljudski mozak jeste skup galaksija u malom, i to nebo tako malo poznajemo kao i ono iznad nas. Kao što je i mreža linija na dlanu tako slična mreži puteva, reka i planinskih venaca posmatrano sa neba. Ako stvari krenemo da sagledavamo na taj način, možda ćemo lakše prihvatiti i sopstvenu propadljivost.

* Knjigu karakterišu pesme iz autobusa, o ljudskim sudbinama. Kakav je stvarni svet u kome živimo, da li je po meri čoveka?

- Stvarni svet bio bi nepodnošljiv da u njemu nema iracionalnih stvari zbog kojih vredi sanjati. Stvarnosti ionako ima onoliko koliko smo sposobni da ih izmislimo i sačuvamo. A datu stvarnost uvek će neko propustiti kroz filter ovakvog ili onakvog "fotošopa". Juče ste mogli zapanjeno gledati u fotografiju džinovske lignje koju je na obalu Santa Monike izbacilo more, i za koju su novine napisale da je njen gigantski rast posledica genetske mutacije nastale usled nuklearne katastrofe u nuklearki „Fukušima“ 2011, to je stvarnost u koju ste verovali makar nekoliko minuta, dok vas neko nije upozorio na gigantske mogućnosti fotošopa i obrade fotografija.

VITALNA SNAGA KULTURE * Da li su u opisivanju naše stvarnosti danas iskrenije i hrabrije pesnikinje ili pesnici? - Po pitanju muško-ženske hrabrosti, ne bih isticala razlike, imamo sjajne pesnikinje i sjajne pesnike. Poezija je danas vitalnija snaga naše kulture, iako je sve manje prostora za njeno objavljivanje, a izdavačke kuće koje je objavljuju jedva da se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Kako da objasnim nekome, ko nije toliko upućen u način na koji se knjige u Srbiji objavljuju i promovišu da moju knjigu verovatno neće moći da kupi u knjižari jer su knjižare sa svojih polica prognale pesničke knjige? Međutim, u tom smislu, internet i te kako omogućuje promovisanje i širenje poezije drugim kanalima.

Pesme-autobusi, koje "krstare" knjigom, zapravo su isečci iz različitih ljudskih, anonimnih sudbina koje na neki način upozoravaju na ljudsku samoću, na život pojedinca koji je uvek poseban i jedinstven koliko god se činilo da liči na život nekog drugog.

* Plašite se da će nam budućnost i tehnologija izbrisati sećanje na to kako se pravi "aviončić od hartije"?

- Moguće da će neka buduća deca gledati aviončiće od hartije samo na ekranima mobilnih telefona i tableta kojima će ih u bolnicama, uz paket pelena, čašćavati odmah po rođenju, ali ne verujem da će ikakva tehnološka budućnost izbrisati potrebu za aviončićima od hartije, duboko usađenu u nama. Isto tako neće iščeznuti ni štampane knjige, koliko god se nekome činilo praktičnijim da na stotine hiljada naslova ima sačuvane u jednoj, kompjuterskoj knjizi.

* Da li u naše vreme poezija i književnost mogu da daju nadu i pomognu u shvatanju smisla postojanja, ili su to samo "usnule knjige na policama"?

- Kao i uvek, kao i pre stotinu godina, tako i danas, i posebno danas.

* Kako brinemo o kulturi i dokle je ona dospela?

- Nikako. Pogledajte samo status naših lektorata koji se u svetu jedan za drugim gase, jer mi jednostavno ne znamo šta bismo sa svojom kulturom ni kod kuće, a ni u gostima.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Jadranka

13.01.2014. 14:15

Veliko Bravo za Anu Ristović,Pratim njen rad koliko mogu kroz kulturne rubrike vaših Večernjih novosti. Nedavno sam pročitala njenu pesmu: ID, neobična je i na svojstven način ispoljava životni trenutak i emociju. Ona je pesnikinja sasvim drugačija i svoja. Čuvam njenu zbirku "Snovidna voda" iz vremena kada je kao pesnik početnik počela da objavljuje pesme. Želim da je toplo pozdravim i poželim da bude istrajna i još uspešnija. Pesme još uvek čitaju neki posebno senzibilni ljudi.