Zašto su pero i olovka dobili baš ta imena, kako je diploma u srodstvu sa diplama, a junak sa juncem? U kom su srodstvu primabalerina i primitivac, kakve su veze između slanine i pancira, gimnazije i golotinje i kako je reč "konjušar" dogurala do zvanja maršala? Na stotine i hiljade drugih zagonetnih tajni o rečima otkriva u knjizi "Šta se krije iza etimologije" Milorad Telebak (1942), istaknuti lingvista iz Banjaluke. Knjigu je objavio novosadski „Prometej“.

Sa neuobičajenom lakoćom i nesvakidašnjom duhovitošću, Telebak vodi čitaoce kroz čudesan svet reči otkrivajući njihove "biografije", prošlost, promene smisla, povlačenje pred tuđicama, a često i nestajanje sa jezičke scene.

Srpski ulazi u veoma razvijene jezike o čemu svedoče šestotomni "Rečnik srpskog književnog jezika" Matice srpske, koji sadrži oko 150.000 reči, kao i "Rečnik književnog i narodnog jezika" SANU, koji će, kada bude završen, imati oko 400.000 reči. To je deset puta više nego što ih imaju Vukovi rečnici, čije je prvo izdanje iz 1818. brojalo 27.000, a drugo iz 1852. oko 47.000 reči. Istovremeno, procenjuje se da u našem jeziku ima oko 50.000 reči stranog porekla. Dakle, jedna osmina ukupne leksike, što i jeste mnogo, ali donekle i objašnjivo, s obzirom na naše dugotrajne istorijske veze, najpre sa Vizantijom, a potom sa Turskom i drugim zemljama.

Vukova upozorenja, "nove riječi može graditi samo onaj koji umije misliti u svom jeziku" i "bolje uzeti tuđu riječ negoli naopako novu graditi!", kao da smo doslovno shvatili, primećuje autor knjige, i navodi niz primera nekritičkog uzimanja stranih reči, u čemu prednjače političari.

- Takve reči su "hitovi", npr. implementacija, kao da nikada nismo ništa provodili, ostvarili, primenjivali, realizovali; transparentnost (kao da nikada nije bilo otvorenosti ili javnosti u radu). Posebno se ceni kooperativnost funkcionera (kao da do sada nije bilo onih koji znaju da sarađuju, čak i poslušnih do poltronisanja). Kuće i stanovi su devastirani (kao da do sada ništa nismo rušili i uništavali). Nema više ponuda, sve sami tenderi; retko se i konkuriše, sada se aplicira. Nema više obrazovanja ni usavršavanja, u modi je edukacija, a diplome su zamenili sertifikati; napustili smo svoje puce i spone, a uzeli (svoje nećemo - tuđe ne damo!) tursku dugmad i kopče - ističe Telebak, navodeći još niz drugih primera.

NEKAD SLUGE, DANAS MINISTRI Mnoge reči tokom vremena menjala su svoje značenje. Tako su na primer, latinski ministar i francuski ambasador prvobitno bili - sluge, a brigu o carskim konjima svojevremeno je vodio maršal (staronemačka reč marach - konj + scalh - sluga). Major je latinska reč i znači viši, stariji, dok je nekada davno dekan bio zapovednik šatora sa deset vojnika. Latinski rektor je u starom Rimu bio guverner pokrajine, zatim gradonačelnik, pa upravnik srednje škole, dok nije izbio na čelo univerziteta. Uspon je zabeležio i latinski kustos, što je značilo čuvar, pazitelj. Zanimljivo je da su senator i senilan od istog korena, latinskog senedž – starac.

Tako slovenska reč blagajna sve više uzmiče pred italijanskom kasom, engleskim sefom i francuskim trezorom; nemački hleb je davno istisnuo slovenski kruh, naša sednica ustuknula je pred latinskom sesijom, a dobitnici nagrada su postali laureati (od latinskog laurus što znači lovor).

Ima, međutim, na stotine i hiljade slučajeva kada u upotrebi reči nemamo izbora: tezga je turcizam, a ako je zamenimo dočekaće nas germanizmi pult i štand. Želimo li izbeći turcizam zembilj, srešće nas germanizam ceger. Žene nam se, kaže Telebak, rashlađuju turskom lepezom, a kokoši nam imaju italijansku krestu. Između turske deve i grčke kamile nemamo izbora, ali, veli duhoviti lingvista, imamo ovaj vic. Pitao mladić devojku: "Kakva je razlika između deve i ševe?" A ona veli: "Ne znam, nisam se nikada devila".

Govoreći o pozajmljenim rečima, Telebak ističe da malo ko može i pomisliti da njegov bubreg ili taban nisu njegovi, nego da su to turske reči. Iz turskog su nam stigli i krevet, dušek, jastuk, papuče, šal, marama, minđuše; iz nemačkog tepih špajz, jakna; iz francuskog lavabo, plakar, luster, bluza; iz italijanskog kredenac, sako, kaput, pantalone; iz engleskog bojler, pulover, džemper, trenerka, pidžama; iz mađarskog cipela, kecelja; iz latinskog regal, radijator; iz grčkog telefon.


Iz istih jezika došle su nam i reči koje se odnose na jela, pića i posuđe, tako da je u pravu poznati lingvista prof. Milan Šipka kada je jednom primetio da, kad bismo iz našeg jezika "proterali" te silne strane reči, ostali bismo i gladni, i goli, i bosi. Većina tih reči su kod nas dugo u upotrebi, odomaćile su se i postale sastavni deo našeg rečnika

NESPORAZUM SA KENGUROM Zanimljiva je priča profesora Milana Šipke o tome kako je kengur dobio ime. Kada su evropski moreplovci na obalama Australije ugledali čudnu životinju koja skakuće na zadnjim nogama, upitali su na engleskom jednog domoroca: "Kako se zove ona životinja?", a on je odgovorio: "Kenguru!" Oni su to zapisali u svoj dnevnik, ne shvativši da je posredi nesporazum. Naime, na jeziku australijskih urođenika "kenguru" znači: "ja te ne razumem!"

- Za jezik je važnija njegova izražajna snaga nego da sve reči budu domaćeg porekla. "Čiste" jezike imaju zaostala plemena, dok svi razvijeni narodi imaju kulturne veze sa drugim narodima, u kojima dolazi i do "razmene" reči, i to je jedan od vidova bogaćenja jezika - kaže Telebak.

- Doduše, u preuzimanju reči treba se rukovoditi stvarnim potrebama. Jer, kao što upozorava srpski veliki župan Stefan Nemanja, "uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio".


REČI PO IZUMITELJIMA

Veliki umovi svojim izumima dali su svoja prezimena, pa su neke reči tako ušle u jezik. Među njima su naš Tesla, Italijan Volt, Nemac Om, Francuz Amper, Nemci Rentgen i Simens, Rusi Iljušin i Tupoljev, Amerikanci Ford i Kadilak. Zanimljivo je da je i makadam dobio ime prema škotskom inženjeru koji se zvao Mak Adam, a njemu se pridružuje i dr Giljotin, Ž. Ž. Goblen, Ž. Nikotin, rimski bogataš Mecena, gospodin Žilet, kao i gospodin Kondom. Povodom ovog poslednjeg, Telebak navodi vic koji je čuo u apoteci. Mlađi čovek se žali da kondomi koje je tu kupio, često pucaju. I spadaju, spadaju, dobacio je stariji čovek iza njega.