Mokranjac delima zaslužio besmrtnost

Ana POPADIĆ

11. 12. 2013. u 21:57

Мокрањац делима заслужио бесмртност
Još se ne zna kako će se obeležiti vek od smrti našeg velikog kompozitora (3): Dimitrije Golemović: U drugoj državi sigurno bi bio nacionalno blago

ONO što je Mokranjčevo delo, jasno je: hor. Hor je najdemokratskija muzika. I ako je to sve što je Mokranjac kod nas dao, dosta je za "besmrtnost". Ja vidim jednu veliku slavu Mokranjčevu koja dolazi - zapisao je davne 1919. Miloš Crnjanski. danas, kada se nalazimo na pragu jubileja, stogodišnjice smrti velikog kompozitora, čini se da reči Crnjanskog ipak nisu bile "proročke". Obeležavanje ovog važnog datuma u srpskoj kulturi, zasad se svodi na pojedinačne projekte, bez zajedničkog plana i bez podrške države.

Kompozitor i etnomuzikolog Dimitrije Golemović smatra da to pokazuje odnos naše elite prema Mokranjcu, koja ga "podnosi i trpi, ali ga ne slavi kao kamen temeljac naše kulture".

- Danas su svi mundijalisti i smatraju da se Mokranjac slučajno rodio kod nas. Muzička akademija je nedavno izvela "Rekvijem" Verdijev, slaveći dva veka od njegovog rođenja, a nije im palo na pamet da izvedu neko Mokranjčevo delo. Njegov usud je to što je odavde. U bilo kojoj drugoj državi bio bi nacionalno blago, a Negotin mesto hodočašća kao Vagnerov Bajrojt, ili Mocartov Salcburg - smatra Golemović.

Mokranjac je postavio i temelje savremene etnomuzikologije i muzičke teorije.

- Mnogi kompozitori su tada išli na teren da sakupljaju melodije kao materijal za svoje buduće kompozicije, a Mokranjac je u tome dostigao vrhunac. Na narodnom stvaralaštvu bazirao je svoje "Rukoveti", melodije rapsodičnog karaktera - objašnjava Golemović.

JEDNOSTAVNA HARMONIJA GOLEMOVIĆ objašnjava da je Mokranjčeva obrada narodnih melodija bila bazirana na "prilično trivijalnim sredstvima": - Koristio je jednostavnu harmoniju kada je u Evropi vladao zreli romantizam, poput Vagnerovih dela. U vreme kada je nestajao ritam i vladala atonalnost, Mokranjac je radio na najjednostavniji način. Razlog je isti kao i pri izboru melodija, tadašnja muzička kultura nije trpela drugu vrstu obrade, osim trivijalne.
Dok je sakupljao melodije i uzimao ih kao građu za dela, morao je da ih bolje upozna.

- Melodije za kojima je posegnuo nisu bile najstarije do kojih je moglo da se dođe. Naprotiv, bile su varoškog porekla, popularnije. Razlog leži u njihovoj univerzalnosti, jer su one stare, izvorne bile daleko od muzičkog ukusa tog vremena. Danas posežemo za sve dubljim korenima - kaže Golemović.

Uprkos ovim "manama", Mokranjac je, tvrdi naš sagovornik, bio najveći srpski kompozitor.

- U njegovom delu ima mnogo citata iz naroda, ali je ipak više onog originalnog. Mnogi su pokušavali da naprave nešto nalik njegovim "Rukovetima", ali, čast izuzecima, niko se nije ni primakao, niti dostigao njegov nivo - zaključuje Golemović.

Jedna od najvećih manifestacija u slavu velikog kompozitora, festival "Mokranjčevi dani" u Negotinu, u godini jubileja održaće se 49. put. Direktor Milan Radosavljević za "Novosti" kaže da već imaju plan kako da na dostojan način obeleže godišnjicu Mokranjčeve smrti.

- Želimo da angažujemo vrhunske horove koji bi izveli sve "Rukoveti". Pokušavamo i da realizujemo prvi balet po motivima njegove muzike. Nažalost, to je veliki poduhvat, koji bi mnogo koštao. Zato nam je neophodna podrška ministarstva i lokalne samouprave - objašnjava Radosavljević.

Gostujući horovi i dirigenti često se tek u Srbiji prvi put "upoznaju" sa Mokranjcem.

- Iznenađeni i oduševljeni, sa sobom odnesu Mokranjčeve partiture, da bi kasnije njegova dela izvodili po svetu. To je najveća tekovina našeg festivala - kaže Radosavljević.

U godini jubileja, festival će u potpunosti biti posvećen onome čije ime nosi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije