Spomenici nisu za prodaju

S. P. - A. P.

02. 11. 2013. u 11:40

Споменици нису за продају
Još jedna rasprava o sudbini zgrada Generalštaba. U gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture redovno pristižu predlozi Ministarstva odbrane za rušenje dela Generalštaba
RASPRAVA o sudbini zgrada Generalštaba Nikole Dobrovića aktuelizovana je nedavno okruglim stolom u Kulturnom centru „Reks“. Ovaj problem koji se tiče kulturnog identiteta Srbije i Beograda i predstavlja važan segment urbane memorije prestonice i dalje čeka rešenje. Stručnjaci, arhitekte, teoretičari arhitekture, intelektualci, smatraju da kultno zdanje treba sačuvati i obnoviti. Za razliku od njih, politički establišment se zalaže za rušenje.

O tom stavu suprostavljenom struci najbolje svedoči podatak koji se čuo na skupu da je za rušenje Generalštaba u budžetu za 2013, 2014. i 2015. godinu bilo predviđeno oko osam miliona evra.

- Zbog ovakvog predloga za rušenje spomenika kulture neko bi trebalo da bude krivično gonjen. Problematično je što nigde nije precizirano za šta su odvojena ta sredstva, za delimično ili potpuno rušenje. Naravno, ostaje pod upitnikom i ko je vršio tu paušalnu procenu od osam miliona evra - kaže za „Novosti“ arhitekta Bojan Kovačević.

Kako se moglo čuti, u gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture redovno pristižu predlozi Ministarstva odbrane za rušenje dela Generalštaba. Njihovo obrazloženje je da su „ruševine opasne po prolaznike“, mada je taj deo ograđen i ulaz je zabranjen. Profesor na Univerzitetu na Floridi Vladimir Kulić podsetio je u „Reksu“ na način na koji su sanirane ruševine u Beogradu posle NATO bombardovanja.

- Poslovni kompleks „Ušće“ urušen 1999. nekada je bio sedište Komunističke partije, a posle renoviranja, otišao je u drugu krajnost i postao primer korporativnog kapitalizma - primetio je Kulić. - Ali, zdanje je opstalo.

Neodlučnost, iza koje se kriju i razne kalkulacije, dobro dokumentuje i primedba mladog arhitekte Marka Matejića.

- Period trajanja i funkcionisanje zgrada Generalštaba u originalnom, „očuvanom“ stanju polako se približava periodu u u kojem su zgrade oštećene i van upotrebe. Taj period „neodlučnosti“ toliko dugo traje da generacije arhitekata i mladih naraštaja i ne pamte prvobitni izgled, već samo ruinu - kazao je Matejić.

Početkom ove godine, Republička direkcija za imovinu zatražila je da se sa Generalštaba ukloni status spomenika kulture kako bi se „olakšalo budućim investitorima“. Istovremeno, na internetu je pokrenuta peticija da se zgrade sačuvaju.

- Ako je prepreka za prodaju status „spomenika“, zašto ga onda nisu prodali do decembra 2005? Imali su pet godina pre proglašenja. Bojim se da ukoliko ne krenu nekakvi, kakvi god poslovi oko rekonstrukcije Generalštaba, samo je pitanje trenutka kada će prevagnuti inicijativa za njegovo rušenje - zaključuje Kovačević.

CENA

ZGRADE Generalštaba su pod zaštitom države, proglašene su spomenikom kulture i za njih važe posebna pravila. Novi vlasnik ne bi mogao da im menja izgled, oblik i kvadraturu. Postoji predlog Direkcije za imovinu da se zgrade skinu sa liste spomenika kulture. Odluka o tome, međutim, još nije doneta. Njihova procena je da bi u tom slučaju ovaj objekat vredeo bar 60 miliona evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Mis_Pigi

03.11.2013. 10:25

zgradu treba konzervisati, obezbediti i neka ostane kao večni spomenik jedne nemile epohe kada su varvari pohodili našu zemlju

milivoje

05.11.2013. 12:55

srusiti.ovako je sigurno ruglo u centru grada.pod zastitom kulture bila je i lepa zgrada u knez mihajlovoj gde je bio sebastijan ali za pok.druga marjanovica to nije bila prepreka.takodje je i zgrada na andricevom vencu kod pionirskog parka bila nekad pod zastitom pa je srusena i jos se gradi nova koja nije ni uoila lepa kao ona prethodna.ispred nove zgrade u kneza milosa postaviti maketu kako je nekad izgledao generalstab i delo arh.dobrovica.