MANjE novih knjiga nego prošle godine, manje posetilaca, manje izdavačkih pazara, pa ipak, niko ko je došao na ovogodišnji sajam nije se pokajao. Knjiga je bilo za svačiji ukus i za svaki džep, a 58. smotra pisane reči pokazala se još jednom ne samo kao književna svetkovina, već i kao naša najbolja i najpopularnija kulturna manifestacija.

Izrazito velikih hitova ovoga puta nije bilo, a izdavači se polako pripremaju za zatvaranje štandova, sumirajući utiske, koji su različiti.

- Sajam je pokazao da i dalje u Srbiji i Beogradu živi tradicija okupljanja ljubitelja knjige na jednom od najvećih sajmova knjiga ove vrste u Evropi - kaže, za „Novosti“, Dejan Papić, direktor „Lagune“. - Nažalost, i ove godine organizatori nisu odustali od namere da papreno naplate ulaznice, čime su umnogome obesmislili popuste koje smo čitaocima nudili.

U izdanju ove kuće najprodavaniji naslovi bili su „Rukopis otkriven u Akri“ Paula Koelja, „Serviraj za pobedu“ Novaka Đokovića, „Znamenje anđela“ Dejana Stojiljkovića, „Tamo daleko“ Vuka Draškovića i „Gnusoba“ Svetislava Basare.

MANIPULACIJA SAJAM je prilika da mnogi posetioci iz unutrašnjosti nađu poslovnu knjigu. Pošto je marketing moderno zanimanje mladih, veliko interesovanje vladalo je za knjige iz ove oblasti. Najtraženija knjiga na štandu Društva za unapređenje marketinga bila je „Dekodiranje manipulacije“. Ova knjiga otkriva kako u privatnom životu manipulišemo, ali i na poslu.

Novi roman Gijoma Musoa „Možda nebo zna“ ubedljivo je bio najtraženiji kod „Vulkana“. Prodat je, kako kažu u ovoj kući, u 4.000 primeraka, a na drugom mestu je „Vladar iz senke“ Donata Karizija, na trećem „Veliki rat“ Aleksandra Gatalice.

I Novica Jevtić, direktor „Evro Đuntija“, zamera organizatorima što nisu imali više razumevanja za čitaoce i smanjili cenu ulaznica, što je po njegovom mišljenju direktno uticalo na manju posetu. Najprodavaniji naslovi kod ovog izdavača bili su „Zov kukavice“ Roberta Galbrajta (pseudonim Džoane Rouling), „Zima Sveta“ Kena Foleta, „Bela vrana“ Sali Grin i „Do poslednjeg dana“ Danijele Stil.

- Ove godine smo, za razliku od prethodne, dobili znatno veći štand, i to u Areni, što je delimično uticalo na interesovanje naših čitalaca pa i na prodaju, ipak mora se primetiti da, nažalost, nema više onih nekadašnjih gužvi po kojima se Sajam dobro pamti - kaže za naš list Borislav Pantić, direktor „Čarobne knjige“.

Na štandu ove kuće najviše se kupovao strip „Princ Valijant“, šesti i sedmi deo epske „Sage o vešcu“ Andžea Sapkovskog i „Ništa ne stoji na putu noći“ Delfine de Vigan.

- Velika i tužna promena jeste nemogućnost biblioteka da ove godine otkupljuju knjige direktno od izvdavača na sajmu. Valjda i vrapci znaju da je to zbog nesuvislog Zakona o javnim nabavkama. Time je načinjena ogromna šteta pre svega čitaocima a zatim i bibliotekarima i izdavačima. Propust Ministarstva kulture jeste tah što se niko od čelnika nije sastao sa direktorima frankfurtskog i lajpciškog sajma knjiga koji su nam došli „na noge“ - rekao nam je Vladislav Bajac, direktor „Geopoetike“.

NJEGOŠ I KAPOR NA štandu Srpske književne zadruge čitaoci su najviše pažnje posvetili „Knjizi o Njegošu“ Mila Lompara, Montenjovim „Ogledima“ i „Sentimentalnom prtljagu Mome Kapora“ (knjizi intervjua sa legendarnim piscem).
- Poseta i prodaja naših knjiga za nijansu je slabija nego prošle godine. Jedan od razloga je i premeštanje štanda SKZ sa prošlogodišnjeg mesta - rekao nam je Dragan Lakićević, glavni urednik.

U izdanju ove kuće najprodavaniji su bili novo delo popularnog britanskog pisca Džulijana Barnsa „Nivoi života“, roman „Tiha kuća“ Orhana Pamuka i roman „Beogradski Druzi“ libanskog pisca Rebi Džabira, koji je osvojio arapski Buker prošle godine.

Na štandu „Paideie“ - izdavača godine (po oceni sajamskog žirija) najtraženije su bile knjige Olge Tokarčuk „Pamtivek i druga doba“, Andreja Makina „Voljena žena“ i Konstantina Leontjeva „Iz života hrišćana u Turskoj“.

U ovoj kući ocenjuju da je kriza uzela svoj danak, ali da čitaoci i dalje dolaze sa ogromnom ljubavlju prema knjizi, kao i da se raduju popustima.

U „Agori“ kažu da su najveću pažnju posetilaca privlačile tri knjige: dela kanadske nobelovke Alis Manro „Previše sreće“ i „Životi devojaka i žena“, i roman „Na crnom bregu“ Brusa Četvina, koji je književnu slavu stekao posthumno.

Opšta teorija zaposlenosti“ Džona Majnrada Kejnza, „Kosovo“ Pjera Eana, Gombrovičev „Dnevnik“ , Slava i čast“ Dragoljuba Acovića i „Sa Heraklitom u 21. veku“ Vladete Jerotića - najtraženije su knjige kod „Službenog glasnika“. Po rečima v. d. direktora Radoša Ljušića, Sajam je po poslovnim rezultatima na nivou prošlogodišnjeg, iako je prodaja knjiga za nijansu slabija.

Zoran Hamović, direktor „Klija“, ističe da je bilo dosta posetilaca iz regiona, Bosne, Crne Gore, Makedonije. Iz produkcije ove kuće posetioci su najviše tražili „Istoriju Jugoslavije u 20. veku“, nemačke istoričarke Mari Žanin Čalić, „Psihologiju zla“ Sajmona Barona Koena, i roman „U potrazi za junakom“ Mihaela Martensa.

POVRATAK OBILIĆA Kao što se moglo i očekivati, kod „Portalibrisa“ čitaoci su najviše kupovali nastavak priče o Milošu Obiliću „Koplje Svetog Georgija“ Aleksandra Tešića i satirični roman kineskog nobelovca Moi Jana „Republika pijanaca“. U ovoj kući kažu da je prodaja njihovih knjiga bila na nivou prošlogodišnje, s tim što je zarada mala jer su naslovi sada jeftiniji.

- Sajam je dobrim delom pokazao sliku srpskog društva danas - kaže Jovan Janjić, direktor „Prosvete“.

- S jedne strane pokazao je i dalje prisutnu težnju u negovanju duhovnosti, a sa druge veliki nalet estradizacije.

Pokazao je i da je ovo društvo materijalno osiromašilo, pošto je posetilaca manje nego prethodnih godina.

Uzdanice ove kuće bili su romani „Devojčica i vetar“ Dragana Mijailovića, „Nepomenik“ Vidaka Maslovarića, autobiografska proza „Majstor javnog servisa“ Žike Nikolića i „Moj deda patrijarh Pavle“ Snežane Milković.

Sajam se završava danas, kada će ambasador Poljske Andžej Jasionovski, zemlje ovogodišnjeg počasnog gosta, svečano predati Otvorenu knjigu Džangu Vanšueu, ambasadoru Kine koja će biti počasni gost sledećeg Sajma knjiga. Inače, sajamske hale biće i danas otvorene za posetioce do 21 sat.

ŠTAND „NOVOSTI“ PO MERI ČITALACA

U LIČNE biblioteke, prethodnih sajamskih dana, iz produkcije Kompanije „Novosti“ preselilo se oko 15.000 knjiga, što je kao i prošlogodišnja porodaja.

Najviše su se tražili ruski, francuski i evropski klasici, nuđeni po izuzetno popularnim cenama od po 100 dinara. Posetioci su kupovali i knjige domaćih pisaca, Novaka Đokovića „Serviraj za pobedu“, Emira Kusturice „Sto jada“, Milomira Kragovića „Deca Oluje“, Mileta Novakovića „Otmice zemunskog klana“, Žarka Lauševića „Godina prođe, dan nikad“, Vuka Draškovića „Via Romana“, Bore Đorđevića „Šta je pesnik hteo da kaže“, Veselina Šljivančanina „Branio sam istinu“...

Kragović je potpisivao svoju knjigu čitaocima, a njegov roman o hrvatskoj „Oluji“ i kolonama srpskih izbeglica posebno je izazvao pažnju onih koji su doputovali iz regiona. Sa posetiocima na štandu „Novosti“ je razgovarao i Vuk Drašković koji je potpisivao roman „Via Romana“.

DOK HOLIDEJ

JEDNO od najinteresantnijih promocija na ovogodišnjem sajmu priredio je, „Admiral buks“ na svom štandu.

Posetioci su zastajali pred verno dočaranom scenom sa Divljeg zapada: Dok Holidej (Goran Skrobonja), Vajat Erp (Marko Fančović) i Virdžil Erp (Zoran Rapajić), igraju karte, piju viski i barataju pištoljima, kao u obračunu kod OK korala.

U pitanju je bilo predstavljanje knjige „Dok Holidej: Porodični portret“ koju je napisala njegova rođaka Karen Holidej Taner.

JUBILEJ “PTICE“

NA svom štandu, „Globosino Aleksandrija“, Ljiljana Habjanović Đurović je potpisivala primerke romana „Javna ptica“, a povodom 25 godina od objavljivanja ove knjige, koja je u međuvremenu dostigla tiraž od 65.000 primeraka.

To je priča o usamljenosti mlade devojke i njenoj neprestanoj i nikada dostignutoj žudnji za istinskom komunikacijom, za razmenom misli i osećanja.

DODELJENO TRADICIONALNO PRIZNANJE NOVINARA

NAJBOLJI „VULKAN“

KUĆA „Vulkan“ proglašena je za najboljeg izdavača godine prema mišljenju novinara koji prate beogradski Sajam knjiga.

Glasalo je 30 predstavnika medija, a najviše poena - 42 - pripalo je „Vulkanu“. Deset manje dobila je „Geopoetika“, dok je na trećem mestu „Laguna“ sa 29.

Za izdavača koji je imao najprofesionalniji odnos prema medijima proglašena je „Geopoetika“, koja je dobila 37 poena.

U komisiji za brojanje glasova bili su Dragan Bogutović („Večernje novosti“), Tatjana Nježić („Blic“), Marija Miljević Raičić (RTS) i Meliha Pravdić (Radio Beograd).

Svečano uručenje novinarskih nagrada - koje se dodeljuju 19. put - biće danas u sali „Slobodan Selenić“ u 11.30. Najbolji izdavač dobiće sliku Momčila Antonovića i povelju, a najprofesionalniji grafiku Božidara Damjanovskog i povelju.