KAKO Sajam odmiče, knjigoljupci u sve većem broju obilaze štandove izdavača. Najveće gužve prave se oko najnovijih naslova, koji se dosad nisu mogli videti u knjižarama.

Knjigu „Sabrane kratke proze 1929-1989“ irskog nobelovca Semjuela Beketa, njegovu nepogrešivu sliku savremenog sveta, objavila je „Geopoetika“, koja na ovogodišnjem Sajmu obeležava i 20 godina postojanja. Ovaj izdavač nudi i knjigu turskog nobelovca Orhana Pamuka „Tiha kuća“, rano delo velikog pisca. Na ovom štandu sveži naslovi su i roman o ljubavi slavnog Džulijana Barnsa „Nivoi života“, roman Vudija Gatrija, ikone američke folk muzike, pod imenom „Kuća od zemlje“, kao i delo Borisa Miljkovića „Kuvar - šta mladi umetnik može da nauči od advertajzera, mašine, budale?“

Paideia“ je ponudila roman poljskog nobelovca Česlava Miloša „Osvajanje vlasti“, o skrivenim mehanizmima istorije 20. veka i tome kako se osvaja vlast u totalitarističkom sistemu. Tu su i najnoviji roman američkog klasika Filipa Rota „Nemeza“, knjige Vitolda Gombroviča „Transatlantik“ i „Naša erotska drama“, „Autobiografski zapisi“ Rodiona Ščedrina, „Voljena žena“ Andreja Makina, roman o životu Katarine Velike, zatim „Antologija nemačkog ukletog pesništva 19. i 20. veka, u prevodu i izboru Bojana Belića, kao i „Iz života hrišćana u Turskoj“ Konstantina Leontjeva.

Na štandu „Arhipelaga“ iz štamparije je stigla knjiga eseja Čarlsa Simića „Gledaj dugo i netremice“, strasno i lucidno svedočanstvo o iskušenjima modernih vremena. Ovaj izdavač predstavlja priče Davida Albaharija „Propuštena prilika“ i Zbignjeva Herberta „Kralj mrava“, zatim romane Džona Ralstona Sola „Mračna priključenija“, Karlosa Fuentesa „Volja i sudbina“, Milete Prodanovića „Arkadija“.

U izdanju „Vulkana“ čitaoci mogu da pronađu delo Salmana Ruždija „Džozef Anton: Memoari“, priču o iskrenosti i važnim stvarima u životu, kao i romane Donata Karizija „Vladar iz senke“, Tereze Revaj „Zlatno doba nade“, Tes Stimson „U okovima nevere“.

Zavod za udžbenike objavio je knjigu Danijela Gegana, najiskusnijeg lobiste u Briselu, pod naslovom „Preispitivanje evropskog lobiranja“, kao i delo Ljubice Rosić „Istorija poljske književnosti“.

Novo na štandu „Albatrosa plus“ je „U potrazi za imperijom - Italija i Balkan početkom 20. veka“ iz pera poznatog istoričara i akademika Dragoljuba R. Živojinovića, kao i „Perverzije razuma“ Mikele Torupa, u kojem se ukazuje na naličje filozofije prosvetiteljstva.

Uzroci izbijanja Prvog svetskog rata“ britanske istoričarke Anike Bombauer, objavio je „Klio“ koji je ponudio i provokativnu, „Tajnu istoriju 20. veka“, Antologiju svedočanstava velikih obaveštajaca od Drugog svetskog rata do naših dana.

Novi izdavač u Areni „Fedon“ predstavlja delo Petera Sloterdijka „Gnev i vreme“ - analizu gneva kroz istoriju; knjigu Džejmsa Hilmana „San i Donji svet“, o poreklu emocija; knjigu Kristofera V. Tindejla „Tamni branitelji razuma“, o sofistima koji su oduvek bili zli momci filozofije.

Svojim čitaocima „Agora“ je kao novitet na Sajmu ponudila roman „Na crnom bregu“ Brusa Četvina, koji je tek posle smrti stekao veliku književnu slavu. Tu je i knjiga priča „Kratki razgovori sa ogavnim muškarcima“ Dejvida Fostera Volasa i roman „Nevidljivi čovek“ Ralfa Elisona, priču o grotesknim iskustvima crnca koji živi pod zemljom.

NA ŠTANDU KOMPANIJE „NOVOSTI“ OSNOVCI I TINEJDŽERI TRAŽILI KLASIKE

NA štandu „Novosti“ u utorak je bilo najviše malih i mladih čitalaca, što potvrđuje da virtuleni svet i video igrice nisu potisnuli štampanu knjigu. Tinejdžeri su najviše tražili klasike i to, za razliku od starijih, koji knjige često „kupuju na metar“, znali su koje hoće naslove. Najviše su tražili knjige „Grof Monte Kristo“ Aleksandra Dime, Kafkin „Zamak“, Servantesovog „Don Kihota“, „Zapise iz podzemlja“ Dostojevskog, „Na zapadu ništa novo“ E. M. Remarka, „Sliku Dorijana Greja“ Oskara Vajlda...

Najmlađi čitaoci kupovali su knjige iz edicije „Dečji klasici“ i to „Jovanku Orleanku“, „Krcka Oraščića“ i „Biberče“.

I posle dve godine interesovanje za knjigom „Godina prođe dan nikad“ Žarka Lauševića je veliko. Odmah za njom je nova knjiga priča Emira Kusturice „Sto jada“, pa „Servisom do pobede“ Noleta Đokovića. Mnogi posetioci Sajma su dolazili na naš štand i pitali da li će Kusta i Đoković potpisivati knjigu. Veliko interesovanje vlada i za „Decom oluje“ Milomira Kragovića, „Otmicama zemunskog klana“ Mileta Novakovića, kao i za knjigama iz edicije „Ljubavni život“...

Rajko Petrov Nogo

NAJBOLjA ZABAVA

VOLIM sajamske dane kad nije gužva i kad čovek neometan od ljudi može da pogleda knjige. Sociolozi bi trebalo da odgonetnu taj paradoks. Knjiga je ipak najbolja i najjeftinija zabava.

Još kad bih bio uveren da se čita ono pravo, a ne ono što ne bi trebalo - bio bih presrećan.

Slobodan Vladušić

VITALNI POLjACI

PORED činjenice da „Derete“ nema tamo gde bi trebalo da bude, utisak je da će i ovaj Sajam knjiga posvedočiti da u srpskoj kulturi još postoji čitalačka publika koja zaslužuje ovakvu svečanost. Lično, drago mi je što je ove godine gost Poljska, jer sam u ovoj zemlji imao prilike da se uverim u vitalnost njihove književnosti.

MIHAILOVIĆ: UŽIVAM KAO DETE

AKADEMIKA Dragoslava Mihailovića juče smo „pronašli“ na štandu izdavača „Službeni glasnik“, koji mu je objavio poslednja dva toma „Golog otoka“. U predahu između štandova, Mihailović nam je rekao:

- Danas nije preterana gužva i nije vrućina kao što je bila prošlih godina. Volim da dođem na Sajam knjiga. Uživam kao što su nekad deca uživala na vašaru. Volim da se sretnem sa čitaocima, ali i pogledam neke knjige koje me zanimaju. Iskreno, više me interesuju istorijske knjige od beletristike. Ima dosta zanimljivih naslova iz naše novije istorije.

NOVINARSKA PRIZNANjA SADA već tradicionalne nagrade, 19. po redu, akreditovanih novinara na Sajmu knjiga u Beogradu biće dodeljene najboljem izdavaču i najprofesionalnijem u odnosu prema medijima, između dva sajma. Ove godine, kao i prethodne, predsednik Komisije je Dragan Bogutović („Večernje novosti“), jedan od idejnih pokretača ovih nagrada, a članovi su novinarke Tatjana Nježić („Blic“) Marija Miljević Rajšić (TV Beograd) i Meliha Pravdić (Drugi program Radio-Beograda ). Laureatima će nagrade biti uručene poslednjeg dana Sajma, a sastoje se od povelje i umetničkih dela, slike Mome Antonovića i grafike Božidara Damjanovskog.

TESLA I AJNŠTAJN

IZDAVAČ „Akademska knjiga“ predstavlja „Prepisku sa rodbinom“ Nikole Tesle i „Teoriju relativnosti“ Alberta Ajnštajna.

Teslina prepiska obuhvata period od 1882, pa gotovo do Tesline smrti, i sadrži 228 pisama, telegrama i razglednica. Pisma su objavljena sa svim osobenostima originala, a pogovor je napisao Vilijam Terbo, sin Tesline rođene sestre Angeline i Nikole Trbojevića. Ovo je prvi put da čitaoci u jednoj knjizi mogu da se upoznaju sa Teslinim pismima koja se čuvaju u njegovom muzeju.

Prvi put kod nas objavljuju se i Ajnštajnovi radovi, koje je priredila Ljiljana Matić. Ovaj izdavač prvi je tražio i dobio prava za štampanje Ajnštajna.

U knjizi su: autobiografski zapis, radovi o specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti, filozofski članak o odnosu fizike i realnosti... „Akademska knjiga“ objavila je i „Slobodni pad“ Džozefa Stiglica, o velikoj svetskoj ekonomskoj krizi.

Vladimir Kecmanović

BEZ OPRAVDANjA

GLAVNI utisak Sajma je to što je „Dereta“ izbačena iz Arene, mada ne postoji nijedan razuman razlog kojim je to moguće opravdati. Zanimljivo je da se neki članovi Odbora, koji su „Deretu“ izbacili na netransparentan način, preporučuju ministru Tasovcu kao ljudi koji bi o srpskoj književnosti odlučivali transparentno.

PRODUKCIJA IZDAVAČKE KUĆE „POVELjA“ IZ KRALjEVA

NA štandu Narodne biblioteke Srbije u utorak je predstavljena književna produkcija izdavačke kuće „Povelja“ iz Kraljeva. Pored knjiga iz biblioteke „Poezija danas“, koja ima 97 objavljenih pesničkih knjiga i jedna je od najznačajnijih novijih pesničkih edicija, predstavljene su i novopokrenute biblioteke „Posle Vavilona“, u kojoj su pesničke knjige stranih autora i „Poezija nastaje“, u kojoj izlazi jedna knjiga godišnje pesnika koji piše o svojim pesničkim iskustvima kroz određene autopoetičke tekstove. Prvi autor je Vojislav Karanović, po čijoj pesmi je edicija dobila ime.

Pred publikom koja nije bila malobrojna, budući da je reč o pesničkoj publici predstavljeno je devet pesničkih knjiga devetoro autora različitih poetika i generacija. Bojana Stojanović Pantović, Dejan Ilić, Dragan Bošković, Saša Radojčić, Dragomir Stojnić, Vojislav Karanović... čitali su svoju poeziju.

- Ne možemo računati na to da će pesničke knjige biti komercijalne i da ćemo od njihove prodaje imati dovoljno sredstava da i sledeće godine imamo pesničku produkciju ovog obima. Mi smo praktično izdavačka delatnost Biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva, a to znači da smo na istom budžetu. Deo sredstava koje biblioteka dobija od Grada usmerava se na našu izdavačku delatnost, koja je veoma značajna i nadilazi lokalne okvire - kaže pesnik Dejan Aleksić, glavni urednik „Povelje“.