Zbog čega Beograd ignoriše Nobela

NAGAĐANjE ko će početkom oktobra dobiti Nobelovu nagradu za književnost uzima maha. Već po pravilu, liste mogućih dobitnika osvanule su na britanskim i švedskim kladioničarskim sajtovima "Ladbroks" i "Unibet", a imena večitih kandidata ne menjaju se godinama: Haruki Murakami, Džojs Kerol Outs, Adonis, Amos Oz, Asija Đebar, Ko Un, Milan Kundera, Margaret Atvud, Peter Nadaš, Alis Munro, Filip Rot, Tomas Pinčon, Don Delilo, Ismail Kadare, Sejs Notebom, Salman Ruždi...

Svetski mediji bave se šansama sirijskog pesnika Adonisa, čija je zemlja u centru pažnje, ističu da Amerikanci nisu nagrađeni već 20 godina, "guraju" kenijskog pisca Ngugi Vationga...

I dok Japanci svake godine euforično čekaju vesti iz Švedske, čvrsto verujući da imaju dostojnog kandidata u autoru "Norveške šume", u našoj najširoj kulturnoj javnosti više se ni ne postavlja pitanje ima li srpska književnost nekog pisca koji zaslužuje da uđe bar u širi izbor za čuvenu medalju sa likom Alfreda Nobela, diplomu i osam miliona švedskih kruna.

Iako savremena srpska književnost nema onaj politički, kritički, korektivni ili etički javni značaj kakav je nekad imala, njen kvalitet i univerzalnost nisu sporni, i može da pliva u glavnom svetskom toku. Pa, ipak, iz Srbije na adresu Švedske akademije dugo nije poslat nijedan predlog. Svake godine, inače, ova institucija primi više od 300 "želja" iz celog sveta.

Srpska akademija nauka i umetnosti, tačnije njeno Odeljenje za književnost i jezik, svake godine uredno dobija poziv iz Švedske da uz obrazloženje prosledi ime srpskog kandidata za "Nobela". To za "Novosti" potvrđuje i akademik Predrag Palavestra, dugogodišnji sekretar ovog Odeljenja.

- Dolazi nam poziv, ali odlučili smo da ne učestvujemo. Odeljenje ne predlaže svoje članove, ali ni druge za Nobelovu nagradu - kratko nam je rekao Palavestra.

Srpski PEN centar i Udruženje književnika Srbije dosledni su u nepredlaganju srpskih kandidata. Predsednik UKS Radomir Andrić kaže za naš list da nije bilo inicijativa koje bi Udruženje podržalo, i dodaje da su pre dve godine stali iza kandidature Dobrice Ćosića, koja je stigla iz Novog Sada, iako je sam pisac bio protiv takvog predloga, te da su svojevremeno podržali i kandidaturu velikog rumunskog pesnika Nikite Staneskua.

Po rečima pesnika i kritičara Gojka Božovića, člana Upravnog odbora našeg PEN-a, ovu nagradu koju prati apsolutna globalna pažnja, prati i inflacija predloga.

- Verujemo u autonomnost žirija, i da ima uvida u današnje književno stvaralaštvo. Mnogo je važnije da se bavimo neprestanom promocijom srpskih pisaca u inostranstvu. Naši autori nisu dovoljno prevođeni na velike svetske jezike, kao i na skandinavske - rekao nam je Božović.

Činjenica je da srpska kultura ne radi dovoljno na plasmanu svojih pisaca najvišeg ranga, barem onako kako to radi Estonija koja svake godine predlaže za "Nobela" svog najpoznatijeg pesnika Jana Kaplinskog, organizuje objavljivanje eseja o njemu i njegovih pesama na svim svetskim jezicima. Nema razloga da na kladioničarskim listama ne osvane i jedan srpski pisac, makar sa šansama sto prema jedan, kao što se u toj ulozi ove godine našla uvažena poljska pesnikinja Olga Tokarčuk, koja će sledećeg meseca otvoriti Beogradski sajam knjiga.