PRIRODA, uz pomoć nebeskog uticaja, šalje najdragocenije darove nekim ljudima, često po redu, ali ponekad i preko reda; ona sabira bez mere u jednom jedinom biću lepotu, ljupkost i umetničku sposobnost, tako da kud god se okrene takav čovek, svako njegovo delo izgleda božanstveno da ostavlja iza sebe sve ostale ljude - reči su kojima započinje poglavlje o Leonardu da Vinčiju u čuvenom delu Đorđa Vazarija "Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata". Gotovo pet vekova posle smrti Da Vinčija (1452-1519) svet i dalje otkriva neko novo lice renesansnog genija, dokazujući istinitost Vazarijeve tvrdnje.

Izložba "Mehanika čoveka", nedavno otvorena u Kraljičinoj galeriji u Edinburgu (Škotska), predstavlja nam Leonarda kao jednog od najvećih poznavalaca ljudske anatomije. Njegove brojne studije, crteži i zabeleške o ljudskom telu upoređene su sa najsavremenijim 3D rendgenskim snimcima i slikama sa magnetne rezonance. Napredak medicinske tehnologije, koji nam danas omogućava da vidimo realne slike ljudskog tela sa svim unutrašnjim detaljima, samo potvrđuje neverovatan talenat velikog majstora. Odstupanja između "stare i nove anatomije" su minimalna, iako ih deli skoro 500 godina.

- Da je objavljena pre Leonardove smrti, ova studija bi promenila i ubrzala tok nauke o anatomiji. Ovako nam ostaje da se otvorenih usta divimo Da Vinčijevoj genijalnosti - smatra Martin Klejton, kustos ove izložbe.

Posle umetnikove smrti, "medicinska" zaostavština od oko 6.500 stranica rasula se po različitim privatnim kolekcijama. Oko 1690. većina dragocenih papira postala je vlasništvo britanske kraljevske kolekcije, gde je ostala nezapažena. Danas nema stručnjaka za anatomiju koji nije čuo za Leonardove crteže, ali više od tri veka oni su samo skupljali prašinu u Britanskoj kraljevskoj biblioteci. Kao rezultat toga, ova neverovatna otkrića nisu imala nikakvog uticaja na razvoj nauke o anatomiji.

RENESANSNI ČOVEK DA VINČI se smatra arhetipom "renesansnog čoveka" i otelotvorenjem tadašnjeg humanističkog ideala. Neverovatna inteligencija, nadograđena maštom i radoznalošću odvela ga je na mnoge strane umetnosti, ali i u nauke u kojima je ostavio revolucionarna otkrića. Jedan od najvećih svetskih slikara i vajara bavio se arhitekturom, muzikom, matematikom, inženjerstvom, kartografijom, geologijom, pronalazaštvom... Svakoj od ovih oblasti dao je nemerljiv doprinos, dokazujući tezu pojedinih istoričara koji ga nazivaju "najvećim genijem ljudskog roda".

- Nisu ih objavili, jer ih nisu razumeli. Leonardovi crteži su, jednostavno, bili previše napredni za to vreme - objašnjava Piter Abrahams, vodeći svetski strčnjak za anatomiju, jedan od autora izložbe.

Mada je od tada prošlo više od 50 godina, Abrahams i dalje pamti dan kada je otkrio studije Leonarda da Vinčija o ljudskom telu.

- Video sam njegov crtež prepolovljene lobanje na kome su se jasno videli slojevi kože, mišići lica i kosti. To je bio dan kada sam shvatio kako funkcioniše ljudska anatomija. Prošlo je skoro pola veka, a ja i danas koristim Leonardove crteže da svojim studentima učinim anatomiju interesantnom - kaže on.

Da Vinči je prvobitno počeo da proučava ljudsko telo kako bi svoje slike učinio "vernijim prirodi". Ali, kao i mnogo puta pre toga, njegova inteligencija, radoznalost i bistrina naveli su ga da se potpuno posveti novom "hobiju" - ljudskom telu! A kako ništa nije radio površno, tako je ovoga puta usledila ozbiljna priprema i "istraga". Da Vinči je, smatra se, uradio više od 30 obdukcija, koje su pratile hiljade stranica zabeleški sa detaljnim crtežima tela i pojedinačnih organa. U čuvenoj studiji "Anatomski rukopis A", umetnik je ostavio više od 240 crteža i oko 13.000 reči napisanih u svom poznatom stilu "odraza u ogledalu". Studijom je obuhvaćena gotovo svaka kost i mišić, a poređenje sa 3D modelima na izložbi u Edinburgu dokazuje Leonardovu neverovatnu preciznost.

Sve je počelo u zimu 1507. godine kada je svestrani umetnik sedeo na samrtnoj postelji "starca od sto leta", u bolnici u Firenci. Usred njihovog razgovora, stari čovek je umro, ostavivši Leonarda zapanjenim.

- Naizgled, sve je bilo u redu sa njegovim telom, osim slabosti koju je osećao. Odlučio sam da uradim obdukciju kako bih razumeo razloge za ovako nežnu smrt - zapisao je Leonardo.

Kako saznajemo iz njegovih beležaka, na autopsiji je otkrio "sparušeno srce" i jetru sa prvi put u istoriji zapisanim simptomima bolesti ciroze. Bilo je to samo jedno u nizu revolucionarnih otkrića na polju anatomije. Savremena nauka priznaje da je Leonardo zabeležio prvi autentični crtež kičmenog stuba i prvi predstavio komplikovanu šemu arterija i krvnih sudova organa. Na edinburškoj izložbi vidljiv je i jedan od najsvetlijih primera Da Vinčijeve genijalnosti - originalna i gotovo savršena studija deteta u majčinoj utrobi. Najsavremeniji 3D ultrazvuk fetusa, koji je izložen zajedno sa starinskim crtežom, iznova podseća na neverovatan potencijal jednog uma.

- Postoje tri vrste ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im se pokaže i oni koji ne vide ništa - poznate su reči autora neprocenjivog umetničkog blaga.

Ono što je bilo izvesno i mnogo pre izložbe u Edinburgu jeste da je veliki usamljeni firentinski majstor bio od "onih koji vide".