Pločnik: Blago kovano milenijumima

PRSTEN star 7.000 godina, pronađen na ovdašnjem lokalitetu vinčanske kulture, svrstao je Pločnik u red svetski značajnih mesta za nastanak metalurgije.

- Senzacija je tu, samo hoćemo da je objasnimo - kaže dr Miljana Radivojević, sa UCL Instituta za arheologiju u Londonu.

Ona je deo međunarodnog tima okupljenog oko projekta "Razvoj metalurgije u Evroaziji", koji tokom avgusta obavlja istraživanja Pločnika. Cilj projekta jeste da odgovori na pitanja zašto je metalurgija nastala u ovom delu svetu pre nego na Bliskom istoku, kako se to do sada verovalo.

- Već smo potvrdili da su Pločnik i Belivode kod Petrovca na Mlavi lokaliteti ključni za razvoj metalurgije i od britanske vlade uspeli da dobijemo gotovo pola miliona funti za nastavak istraživanja - objašnjava naša sagovornica, koja je na temu rane metalurgije doktorirala na londonskom univerzitetu.

Ovaj projekat, koji je trenutno najveći na svetu u kome se izučava rana metalurgija, bavi se i utvrđivanjem toga odakle je bakar stigao na ove prostore.

- Postoji veliki broj dokaza da je bakar na ovom prostoru bio uobičajeni metal - ističe arheolog Julka Kuzmanović Cvetković, direktor prokupačkog Narodnog muzeja, koja je sa Dušanom Šljivarom iz Narodnog muzeja u Beogradu rukovodilac iskopavanja.

- Ostaje samo da se utvrdi odakle je dolazio i da li je moguće da se on vadio u nekom od okolnih rudnika.

Na lokalitetu u Pločniku do sada je pronađen najveći broj bakarnih alatki i komada nakita, a ovogodišnji radovi će trajati oko mesec dana. Za kraj istraživanja planiran je eksperiment: rekonstrukcije preistorijskog procesa topljenja metala i bakra.

- Debata o nastanku metala traje skoro 200 godina i na pragu smo da ponudimo nove podatke - kaže britanski arheolog Ben Roberts, koji ističe da je svetska naučna javnost zainteresovana da odgovori na pitanje zašto i kako se pojava obrade metala dogodila baš u Srbiji.