Dva veka od prve predstave izvedene na srpskom

Vukica STRUGAR

13. 07. 2013. u 06:00

U pozorišnom zdanju "Rondela" u Pešti na repertoaru bila "Kreštalica" Joakima Vujića

JEDAN od najvećih jubileja u istoriji našeg pozorišta, uskoro će "napuniti" dva veka: 12. avgusta (po starom kalendaru) 1813. godine izvedena je prva svetovna, građanska i javna predstava na srpskom jeziku. U pozorišnom zdanju "Rondela" u Pešti, te večeri je bila na repertoaru "Kreštalica", posrba Joakima Vujića, po literarnom predlošku Avgusta Kocebua. Igrali su profesionalni glumci Druge mađarske pozorišne družine (Ištvan i Julijana Balog, dekorater Toma Feher), ali i đaci učiteljske škole u Sentandreji, Jekatarina Davidović, Jeftimij Stojadinović, Stefan Dilber, Petar Trifić i sam Joakim Vujić...

Ovom, zanačajnom, ali i nedovoljno poznatom događaju, dr Isidora Popović posvetila je obiman tekst "U kom je pretincu istorije ostao Joakim Vujić", koji se pojavio u novom broju časopisa za pozorišnu umetnost "Scena". Autorka ističe da je najviše podataka, na osnovu kojih je moguće rekonstruisati kako je ta predstava izgledala, ostavio upravo Joakim Vujić u prvom izdanju "Kreštalice", objavljenom u Budimu 1814. godine. Inače, isti naslov već je igran u "Rondeli", pa su u predstavi mogli poslužiti gotovi kostimi, dekor, rekvizita, čak i uvežbana muzika.

- To je tekst oivičen snažnim etičkim okvirima koji pokreće ondašnja aktuelna pitanja, od kojih je najupadljivije pitanje slobode, njenog oduzimanja i vraćanja, posve jasno oličeno u jednostavnoj i razumljivoj metafori ptice u kavezu - podseća dr Popović.

Predstava "Kreštalica" ne samo da je doživela priličan uspeh, nego je propraćena i u jedinom ondašnjem srpskom glasilu "Novinama serbskim iz carstvujuščega grada Viene", kao dobra prilika da se "dostojanstvo i cena svoja podigne i ukrepi".

- Vujić je krajnje kontroverzna ličnost, oko čije pojave i dan-danas stoji premnogo nedorečenosti i nejasnoća. Odista su retki oni o kojima je izrečeno toliko oštrih i bespoštednih sudova. Etiketiran je svakako i kojekako: kao "lažac", "hvalisavac", "usijana glava", "sakaluda", "mlatipara", "čankoliz", "prljavi pamfletist", "ruska uhoda", "tvorac ludih spisanija", "piskaralo i škrabalo", "jedan od najlošijih šmiranata i drljala"... Oko Vujića je još uvek previše zagonetki da bi se donosio definitivan i merodavan sud, ali jedno se ipak može ustvrditi nesumnjivo i bez ikakvog ostatka: osnova stvaralaštva Joakima Vujića je kreiranje pozorišta! Sve druge njegove aktivnosti ili su usputne, plod jednog lutajućeg, radoznalog, do krajnosti nesređenog i raz(l)uđenog duha, ili potčinjene tom prvom i najuzvišenijem od Joakimovih ciljeva. Ili, pak, oba - naglašava u svom tekstu dr Isidora Popović.

Mada je uvreženo mišljenje da je Joakim Vujić povlađivao ukusu najšire publike, pa i da su banalnost i prozaičnost osnovna mera njegovog književnog i pozorišnog izraza, treba imati u vidu da je njegova najvažnija uloga bila ne toliko u kultivisanju, koliko u stvaranju pozorišne publike. Autorka na kraju zaključuje:

- Način na koji će biti obeležina 200-godišnjica "Kreštalice" (i brojna značenja koja taj jubilej ima) umnogome može da odgovori na pitanje postavljeno u naslovu: u kom je pretincu istorije (zapravo) ostao Joakim Vujić?

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije