Vaso Milinčević: Kultura u pogrešnom vozu

Dragan BOGUTOVIĆ

14. 07. 2013. u 14:00

Profesor i književni istoričar Vaso Milinčević o knjizi "Univerzitet i književnost": Gotovo da bi se Disovi stihovi iz "Naših dana", pisani pre jednog veka, mogli primeniti na sadašnje naše dane

UPORNO i strpljivo, decenijama, Vaso Milinčević (1928) iz naše književne prošlosti iznosi na videlo nepoznate, ili malo znane detalje iz života i stvaralaštva naših velikana - pisaca, naučnika, profesora. Te tekstove, od kojih su mnogobrojni objavljeni na stranicama Kulturnog dodatka "Novosti", našli su se među koricama knjige "Univerzitet i književnost", u izdanju Filološkog fakulteta.

I sam dugogodišnji univerzitetski profesor, omiljen kod studenata, častan, dobar i dobronameran čovek (ma kako to danas zvučalo anahrono), Milinčević u ovom delu daje kratke ali efektne, portrete čuvenih predavača BU, kao što su Sima Lozanić, Stojan Novaković, Pavle Popović, Slobodan Jovanović, Jovan Skerlić, Branislav Petronijević, Milutin Milanković, Anica Savić-Rebac... Najobimnije poglavlje posvetio je ličnostima iz 19. i prve polovine 20. veka, od Orfelina, Sarajlije i Vuka, preko Zmaja, Laze, Đure i Disa, do Nušića, Crnjanskog, Pope...

* Koji profesori su svojom ličnošću, delom ili moralnim stavom ostavili na vas najjači utisak?

- Izdvojio bih kao prvog Jovana Cvijića, geografa i antropologa svetskog značaja, koji je proslavio Srbiju u svetu. Kao nacionalni delatnik, u najplemenitijem vidu značenja, dao je neka upozorenja koja nisu izgubila aktuelnost: "Za svako pravo i za svaku akciju Srbije treba strani svet zadobiti i raspoložiti istinitim i što je moguće preciznijim dokazima. Naročito ne treba upotrebljavati poznate šovinističke fraze. Takav način nacionalnog rada i odbrane škodi, dakle u stranom svetu, isto koliko i podvala... Mesto šovinističkog laskanja narodnoj taštini, treba oštrom kritikom proceniti sposobnosti, prava i moć svoje države i svog naroda". Pomenuo bih i Stojana Novakovića, filologa, istoričara, državnika. Autor je čitave biblioteke naučnih studija iz istorije, književnosti, etnologije... Znalac devet jezika koje je savladao u Srbiji.

* Po moralnom stavu najjači utisak na vas je ostavio akademik Ljubomir Stojanović.

- Naučnik i državnik, Stojanović je jedan od najznačajnijih dobrotvora Beogradskog univerziteta, kome je poklonio svoju celokupnu imovinu. Posebne naučne zasluge su fotolitografsko izdanje "Miroslavljevog jevanđelja" i objavljivanje Vukovih dela, kao i znamenite studije. Njegov sud o Vuku - da je on "u tom svetu više raširio ime srpsko nego sve pobede Karađorđeve i svi uspesi Miloševi u stvaranju nove države" i danas stoji, takoreći nepomeren. Podsetimo se da su srpske narodne pesme iz Vukove zbirke, prevedene na oko 50 svetskih jezika.

* U knjizi ističete i neke nepravedno skrajnute pisce, kao što su Sava Mrkalj, Milan Ćurčin, Ljubomir Micić i Miodrag Bulatović...

- Svako od njih zaslužuje ozbiljnu studiju, a posebno je zanimljiv Bulatovićev slučaj. Duže vremena bio je takoreći van korpusa srpske književnosti, iako obilato prevođen na svetske jezike. Sedamdesetih godina objavljeno je čak 52 izdanja njegovih dela na nemačkom, engleskom, francuskom, poljskom... Kao avangardni pisac značajno je uticao kako na svoje savremenike, tako i na mlađe stvaraoce. U današnje vreme Bulatović je opet zapostavljen, bez novih izdanja knjiga i preocenjivanja.

SLABA TAČKA * O mnogim piscima pisali ste pokušavajući da osvetlite njihovu ljudsku stranu, mane i slabosti, često i kroz duhovite anegdote...
- Više sam bio okrenut njihovim pozitivnim nego negativnim stranama, pa i anegdote koje o njima saopštavam više ih afirmišu nego diskvalifikuju. Evo sad se prisećam nezaobilaznog Miodraga Bulatovića, koji je rado polemisao i nadgornjavao se, između ostalog i sa Nikolom Miloševićem. Rekao sam mu da me malo čudi njegova navada da svakoj ptici bude kobac, ali je on to primio više kao kompliment nego kao primedbu! Pomenuo sam mu da se upustio u polemiku sa velikim eruditom i logičarem, složio se s tim, ali je dodao: "Ne brini, ima i Nikola slabu tačku koja ga razoružava". "Da čujem tu falinku" - rekoh. "E, pa, Nikola se drži činjenica, i tu će pasti!", odvrati mi Bule u svom stilu.

* Čuvena poruka starog dobrog Dositeja u današnjem (čudnom) vremenu izgledala bi ovako: zvona i praporaca, braćo, a ne knjiga i čitanja! Zašto je došlo do tako naopake promene u poimanju kulturnog života?

- Razlog proizlazi iz činjenice da se danas naša kultura našla u pogrešnom vozu. A kako aforističar reče: "Kad sedneš u pogrešan voz, sve su ti i ostale stanice pogrešne". Sadašnji voz u kome je naša kultura ne vozi u budućnost, nego u prošlost, u nepostojeću stvarnost, u mitove i religiju i njene dogme. Kako reče Dušan Matić: "Prošlost dugo traje..." Zato se i valja vratiti na Dositejevu prosvetiteljsku stazu. Druge nam nema.

* Najveći deo stvaralačkog veka proveli ste u "onom" društvenom poretku, o kojem se poslednjih godina piše i govori kao o vremenu velikog zla...

- Sadašnji kvaziistoričari najradije bi prosto izbrisali jedan značajan i u celini uspešan period naše istorije. Ali kako je to nemoguće, jer, kako reče Skender Kulenović: "Nije rupa na planeti, već je rupa na pameti", onda se to vreme prosto satanizuje, koristeći najvulgarniju propagandu iz emigranata i kolaboracionista s okupatorima kao pravu istoriju "koju nisu pisali pobednici". Razume se, nisu ni u ono vreme cvetale ruže, bilo je i trnja, ali su ljudi živeli od svog rada, nisu strahovali od budućnosti, bilo je više solidarnosti i tolerancije. Ne vidim kako bi ovaj sistem lažne demokratije, lažne vladavine prava, sve većeg društvenog raslojavanja i siromašenja, bez korenitih promena mogao da koristi neke vrednosti iz "onog" vremena.

* Dugo vremena naš kulturni život vrcao je od polemika i sučeljavanja različitih mišljenja. Danas je, u tom pogledu, kao u Domanovića - mrtvo more. Kako to objašnjavate?

- Ovladali su apatija i beznađe. Čini se da u nedostatku dobrog mišljenja ne može biti ni borbe mišljenja. Srušen je raniji sistem vrednosti, a novi ne postoji. Gotovo da bi se Disovi stihovi objavljeni pre jednog veka, naslovljeni "Naši dani", mogli primeniti na sadašnje naše dane: "Od pandura stvorili smo velikaše, / Dostojanstvo podeliše idioti, / Lopovi nam izrađuju bogataše, / Mračne duše nazvaše se patrioti. / Od pandura stvorili smo velikaše..."

* Bili ste aktivni učesnik prelomne Osme sednice, kada ste, iako svesni posledica, stali u odbranu Ivana Stambolića. Kako danas gledate na taj događaj?

- Čini mi se da će se i dalje, nažalost, osećati kobne posledice ove sednice kao crne tačke u našoj istoriji. Tada je došlo do polarizacije dve struje, koje su se i ranije naslućivale. Milošević je bio protagonista naređivačko-ličnog metoda rukovođenja, s oslanjanjem na kadrove slepe poslušnosti i obogotvorenja vođe. Liberalno-demokratska struja nastojala je da praktikuje demokratske metode u društvu i politici podržavajući ljude od ideja i kreativnosti, zalažući se za ekonomsku reformu koju je sprovodio Ante Marković. Bili su protiv oživljavanja nacionalističkih mitova i na dobrom putu da mirnim dogovorima u SFRJ reše problem pokrajina u Srbiji. Da su oni pobedili na 8. sednici, čini mi se da bi se drugačije odigrala istorija u minulim decenijama. Ako se ne bi sačuvala Jugoslavija, verovatno bi taj raspad prošao bez krvavog rata. A kada su se ljudi osvestili šta se dogodilo, bilo je kasno...

BRANIO PEKIĆA

* Uoči 8. sednice ostala je zabeležena i vaša odbrana Borislava Pekića, na koga se obrušio tada neprikosnoveni Nikola Ljubičić.

- Na zatvorenoj sednici Ljubičić je vedrio i oblačio. Napadao je Gradski komitet i Dragišu Pavlovića, zbog odsustva borbe protiv pisaca disidenata i opozicionara, koji, navodno, vršljaju po Americi i Kanadi, a ovde grade vikendice i dobijaju državne nagrade. Naročito je osudio dodelu Njegoševe nagrade Borislavu Pekiću, "osvedočenom neprijatelju socijalizma". U toku njegovog izlaganja izvršni sekretar Dobrosav Bjeletić glasno je rekao: "Vaso je bio u žiriju Njegoševe nagrade". Na to sam uzvratio: "Pa, ne možete očekivati od čoveka koji je pet godina proveo na robiji, a kao mlad osuđen na 15 godina, da propagira socijalizam. Ali mu nagradu treba dati. Ja nisam bio u žiriju, a i da sam bio glasao bih za to priznanje. Zato što je Pekić veliki evropski pisac, koji će ostati u ovom narodu i za naredne generacije."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije