NARODNO pozorište u Subotici završava ovu sezonu sa, za naše prilike, rekordnih osam premijera! Rekordnih, jer su se pritisnuti opštom nemaštinom i smanjenim budžetom, njihove kolege zadovoljavale i sa dve - tri nove predstave u celoj pozorišnoj godini, nalazeći opravdanje u nerazumevanju nadležnih i otežanim okolnostima. Ipak, Subotičani su samo na jednoj sceni ( i to privremenoj, u nekadašnjem bioskopu „Jadran“) uspeli kao i prethodnih godina da ostvare planirani repertoar, pa i odu korak dalje: zbog postignutih rezultata kao i ponuđenog programa za sedam narednih sezona, dodeljen im je status institucije od nacionalnog značaja.

- Status nam se zasada nije odrazio na budžet, ali nam je drago da je prepoznat naš kvalitet, specifičnost (jedino smo pozorište u Srbiji koje ima dva ansambla Drame, na srpskom i mađarskom jeziku), pa i napor da izvedemo broj premijera koje smo imali za svaku, pa i ovu sezonu - objašnjava upravnica Ljubica Ristovski, koja ovu kuću uspešno vodi već dvanaest godina. - Sredstva u potpunosti dobijamo od osnivača, Izvršnog veća Vojvodine i grada Subotice. To znači da koliko imamo para, toliko se i prostiremo! Sponzora u Subotici nema, sve naše predstave su u odnosu na beogradske skromno opremljene (a tako je bilo i ranije), dok repertoar zasnivamo na mlađim autorima: rediteljima, kostimografima, scenografima. Mi, nažalost, ne možemo da dovedemo nijednu glumačku ili rediteljsku zvezdu iz Beograda.

NOVE PREDSTAVE U SRPSKOJ Drami ove sezone izvedene su četiri nove predstave: uz „Čudo u Poskokovoj Dragi“, mjuzikl „ Mala radnja horora“ u režiji Marka Manojlovića, „ Žene u Narodnoj skupštini“ Nikole Zavišića i „Brak Bet i Bua“ Olivere Đorđević. Na repertoaru mađarske Drame, od sada su „Iskusna žena“ u režiji Tašnadi Ištvana, „Miška magnat“ Mezei Zoltana, „Smrt nije biciklo da ti ga ukradu“ Tanje Miletić i „Kralj Ibi“ Demetar Andraša.

Ipak, kako kaže upravnica, možda im se i zbog toga „desilo“ da jedna predstava kao što je „Čudo u Poskokovoj Dragi“ (u režiji mlade Snežane Trišić) sa uspehom gostuje na mnogim festivalima, nedavno bude ispraćena ovacijama na zagrebačkim Danima satire, dobije poziv da tokom leta nastupi i na „Osječkom letu kulture“ i smederovskom festivalu „Tvrđava teatar“.

- Isključivo se finansiramo iz budžeta, a prihod s blagajne nam služi za tekuće troškove i isplaćivanje honorara. Evo kako to izgleda u praksi: za četiri manje predstave dobijamo od Grada po 180.000 dinara, što znači da od tog novca opremamo sve - kostime, scenu, rekvizitu! Za druga četiri, ambicioznija projekta novac stiže od Pokrajine koja izdvaja 625.000 po premijeri. Naš repertoar iskuljučivo osmišljava umetnički direktor prema potrebama pozorišta i ansambla, dakle, mi ne dozvoljavamo da nam reditelji nameću svoje predloge. Kad odredimo naslov, onda određujemo iz kojeg od ova dva budžeta ćemo prema njenim zahtevima, opremiti predstavu. Dakle, nema nikakve filozofije. A možda je i to filozofija...

U subotičkom ansamblu je sedamnaest glumaca u srpskoj i osamnaest u mađarskoj Drami. Spoljni saradnici se angažuju samo po potrebi, pa su tako i dvoje afirmisanih mlađih umetnika u srpskim pozorišnim okvirima (scenograf Marija Kalabić i reditelj Nikola Zavišić) kod njih - na plati.

- Naša zgrada je u rekonstrukciji i mi nemamo svoju scenu. Predstave izvodimo na pozornici bivšeg bioskopa „Jadran“, što znači da za svaki ansaml mesec, praktično, traje samo petnaest dana. Imamo ukupno 23 predstave na repertoaru i igramo svaki dan u mesecu. Sada, sa statusom „institucije od nacionalnog značaja“ ćemo moći da ubuduće konkurišemo i za sredstva Ministarstva kulture. Tako smo svojim rezultatima „zaslužili“ - treći izvor finansiranja.