UKIDANJE člana 19. Zakona o kinematografiji, odnosno, dodatnih izvora za finansiranje filma od RRA, RATEL, RTS, koje predviđa novi Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, izazvalo je žestoko reagovanje brojnih filmskih radnika.

U Privrednoj komori Srbije, gde je u utorak organizovana javna rasprava o novom zakonu, najbrojniji su bili predstavnici naše filmske scene, koji su došli da brane Zakon o kinematografiji i svoje pravo na rad. Potez Ministarstva finansija da posle praznog budžeta za film ukine i dodatne izvore za finansiranje filma, kako je ocenio Miroljub Vučković, v.d. direktora Filmskog centra Srbije, zapravo je ukidanje proizvodnje filmova.

- Zakon o kinematografiji nije ni pokazao da li može ili ne može da zaživi, a već se ruši. Zato postavljam javno pitanje: da li je Ministarstvo kulture dalo saglasnost za ukidanje člana 19. ovog zakona, na osnovu koje i čije analize, i da li je ponudilo alternativno rešenje - istakao je Vučković. On je napomenuo da je strašno što naša država filmske radnike, stvaraoce i umetnike predstavlja kao neke "parazite" koji traže nečiji novac, a sami ne privređuju, što nije tačno, jer od filma koji oni proizvode država zarađuje.

Predsednik Upravnog odbora FCS Darko Bajić rekao je da je država za filmske radnike napravila put do pakla, da je poništila njihov dvadesetogodišnji rad i pokušaj da se napravi sistem za finansiranje filma koji neće biti paušalna pomoć.

ŠTA DA VAM RADIMO MILICA Bisić, pomoćnik ministra finansija koja je u Privrednoj komori predstavljala novi Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, izjavila je da i Ministarstvo kulture zna za stavljanje člana 19. Zakona o kinematografiji van snage. Na opasku predstavnika FCS da je u budžet za film država već uložila nula dinara, Bisićeva je rekla: - Pa, šta da vam radimo! Ona je istakla i da nijedan od tri segmenta - RRA, RATEL, RTS ne može biti izvor finansiranja filmske industrije. Jedna od ideja za buduće finansiranje filma, kako je navela, jeste da Ministarstvo kulture mora imati ta sredstva u budžetu, a drugi izvor bi mogao biti novi Zakon o porezu na dobit, sa poreskim olakšicama za firme koje finansiraju film.

- Postoji i druga stvar - po svim zakonima u Evropi i u okruženju, televizije daju deo nadoknade za ono što koriste od filma, i tako potpomažu njegovu proizvodnju, i taj procenat je mnogo veći od jedan i po odsto, kao što predviđa naš zakon. O tome smo raspravljali i u Ministarstvu finansija, i sigurno će biti protivnika u celoj filmskoj branši zbog ovakvih odluka.

Reditelj Srdan Golubović predstavio se kao jedan od nekoliko hiljada filmskih radnika kojima rušenje Zakona o kinematografiji uskraćuje pravo na rad:

- Vlada koja kaže da je proevropski orijentisana, donosi zakon koji je u potpunoj suprotnosti sa evropskim zakonima, i odluke koje uništavaju domaći film. Imali smo priliku i čitali smo zakone o kinematografiji evropskih zemalja ovih dvadeset godina dok smo praviloi naš zakon, i znamo o čemu govorimo. Mi ćemo već narednih dana obavestiti evropske filmske fondove, i napisaćemo naše mišljenje o promeni Zakona o kinematografiji. Ministra finansija, koji je i predsednik jedne političke stranke, obaveštavamo da filmska struka nikada nije bila tako jedinstvena kao sada, i da svi ljudi koji se bave kulturom, ne samo filmom, spremaju veliki javni pritisak. Jer, brisanjem člana 19. Zakona o kinematografiji vi potpuno gasite filmsku umetnost - istakao je Golubović.