U najvećem književnom nadmetanju u zemlji, za uglednu nagradu "Meša Selimović" koju tradicionalno dodeljuju "Večernje novosti", ubedljivu pobedu odneo je roman Aleksandra Gatalice "Veliki rat", u izdanju "Mono i Manjane". Ovo delo dobilo je najviše glasova Velikog žirija "Novosti", ukupno 19, koji je ove godine činilo 50 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Tako je posle prošlogodišnjeg trijumfa poezije iz pera Dejana Aleksića, ovoga puta slavu zasluženo odnela Gataličina proza epskog obima, zamaha i dometa. Ovaj roman o najvećem istorijskom preokretu na početku 20. veka, najvećem sukobu što ga je svet do tada video - o Prvom svetskom ratu, združio je veliki deo kritičara u oceni da je reč o najuspelijem, najupečatljivijem romanesknom delu iz prošle godine, i prvorazrednoj senzaciji naše književnosti.

Rezultati izbora saopšteni su u ponedeljak u Vukovoj zadužbini, uz prisustvo mnogobrojnih novinara i televizijskih kamera, i samog autora nagrađenog romana.

Kritičari su ukupno predložili 95 knjiga, a svoj glas Gataličinom "Velikom ratu" dali su: Marko Nedić, Slađana Ilić, Jasmina Tonić, Mladen Vesković, Nebojša Lazić, Petar Pijanović, Đorđe Pisarev, Svetlana Milašinović, Časlav Nikolić, Radivoje Mikić, Vladimir Gvozden, Draško Ređep, Zorica Nestorović, Mileta Aćimović Ivkov, Ljiljana Šop, Danica Andrejević, Aleksandar Jerkov, Miroslav Vujičić i Tatjana Lazarević Milošević.

- Žiriranje za "Mešu" je specifično i jedinstveno ne samo kod nas nego i na prostorima bivše Jugoslavije: osim imponzantnog broja kritičara izbor najbolje knjige godine obavlja se javno, pred najširom čitalačkom publikom pa takav, maksimalno demokratski način vrednovanja, ostavlja minimalnu mogućnost eventualnog lobiranja za pojedine autore sa ishodom koji bi se mogao predvideti. Istovremeno, članovi žirija su i iz različitih sredina i gradova: Beograda, Novog Sada, Niša, Smedereva, Kruševca, Kragujevca, Mladenovca, Banjaluke, Novog Pazara, Zrenjanina, Sombora, Subotice, Kosovske Mitrovice i Mokrina - rekao je Dragan Bogutović, novinar "Večernjih novosti", i sa Ognjenom Lakićevićem jedan od osnivača Nagrade "Meša Selimović".

Neki od prethodnih laureata nagrade "Meša Selimović" na prošlogodišnjoj dodeli

Po oceni velikog žirija, "Veliki rat" je roman složene kompozicije, zasnovan na ukrštanju faktografije i imaginacije. Pisac daje drugačiji pogled na ključni istorijski događaj u svetskoj i srpskoj istoriji s početka 20. veka. U prvom planu je sudbina običnog čoveka, stanje duha na prelazu dveju epoha, dok istorija predstavlja samo podlogu za sažeto i zanimljivo pripovedanje o ljudskim sudbinama, ličnoj istoriji, izgubljenim iluzijama i velikim idealima. Gatalica sistematično prati Prvi svetski rat od početka do kraja i to kroz prizme bezmalo stotinu stvarnih i fiktivnih likova sa svih zaraćenih strana, i oblikuje neodoljive epizode sa carevima i kraljevima, generalima i običnim vojnicima, operskim pevačima i špijunima, trgovcima i šnajderkama, patolozima i umetnicima...

Oko "Meše", kako je objasnio Bogutović, okupljeni su književni znanci koji redovno prate domaću produkciju i koji su godinama privrženi ovom prestižnom priznanju. Pripadaju različitim generacijama, od najmlađe do najstarije i, što je posebno važno, zagovornici su različitih književnih poetika.

- Svakodnevno objavljivanje njihovih glasova počelo je, na stranicama "Novosti", 6. februara i završeno je u ponedeljak. Svaki član žirija mogao je da izdvoji pet knjiga, svih žanrova, iz pera savremenih domaćih autora, objavljenih u 2012. uz kratko obrazloženje. Antologije i obnovljena izdanja nisu dolazila u obzir, a isti pisac nagradu ne može da dobije dva puta. Do pobednika se stiže na jednostavan način - zbrajanjem glasova - rekao je Bogutović.

PISAC I PREVODILAC ROĐEN u Beogradu 1964. Gatalica je diplomirao na Katedri za svetsku književnost. Kao pisac pojavio se 1993. sa romanom "Linije života" i do sada objavio jedanaest knjiga, koje su prevedene na deset jezika. Poznat je i kao prevodilac sa antičkog grčkog i muzički kritičar. Za "Linije života" dobio je nagrade "Miloš Crnjanski" i "Giorgio la Pira". Za knjigu pripovedaka "Vek" uručena mu je nagrada "Ivo Andrić", kao i nagrada "Umberto Saba" za italijansko izdanje ovog dela. Za dramu "Čioda sa dve glave" dobio je nagradu Udruženja dramskih umetnika, a za roman "Nevidljivi" nagradu "Stevan Sremac". Osim pomenutih, objavio je i knjige "Naličja", "Mimikrije", "Kraj", "Euripidova smrt", "Dijalog sa opsenama", "Dnevnik poraženih neimara". Roman "Veliki rat" nedavno je ovenčan i Ninovom nagradom. Od pre nekoliko dana radi kao načelnik Odeljenja za programe iz kulture Narodne biblioteke Srbije.

Nagrada "Meša Selimović" sastoji se od plakete -reljefa sa likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa, a biće dodeljena na svečanosti u Narodnom pozorištu 5. marta.

ALEKSANDAR GATALICA, NA VEST O NAGRADI

DOBIJANjE nagrade "Meša Selimović" koju tradicionalno dodeljuje najveći i samim tim najdemokratskiji žiri u srpskoj književnosti, velika je čast i obaveza za pisca, jer taj žiri jeste odista jedan literarni parlament koji zastupa čitav čitalački srpski narod. A taj narod ja ovih nedelja viđam bezmalo iz večeri u veče, nastupajući u gotovo svim gradovima od krajnjeg severa do juga naše zemlje.

Radostan sam što kao dobitnik nagrade "Meša Selimović" mogu kazati da se u Srbiji - protivno sumornim prognozama - i dalje čita. Čitaju nastavnici i njihovi talentovani učenici u gimnazijama, čitaju istoričari, kustosi muzeja, etnolozi zaljubljeni u lokalne običaje i gradske legende; čitaju oni sa školom, čitaju i oni bez visokog obrazovanja i to je za pisca nešto najlepše što može da vidi i oseti u susretu sa svojom publikom.

Siguran sam da će dobijanjem nagrade "Meša Selimović" onih koji će poželeti da pročitaju "Veliki rat" biti još više i zbog toga što sam u ovom romanu sabrao sva svoja autentična iskustva i veštine, ali i sve ono što sam nasledio od književnih predaka. Niko se u velikoj književnosti, kakva je srpska, ne rađa sam, i to je najlepši osećaj. Nešto od "alatki" svaka radionica na glasu mora da nasledi od svojih očeva, pa tako i moja baštini mnogo i od književnih veština koje su bile svojstvene samo Meši Selimoviću.

Ali ima još nešto što me vezuje s Mešom. Neko ko "gologlav" stupa u književnost (Mešin izraz), ko se rodio u Tuzli, u mahali među rudarima i sitnim zanatlijama, ko je počeo da piše u mladosti, ali je prvu knjigu pripovedaka objavio tek u svojoj četrdesetoj godini, pisac koga kritika nije valjano primetila sve do romana "Derviš i smrt" velika je inspiracija za sve pisce, a naročito za one koji, poput mene, kasno stupaju u književnost.

I ja sam, dakle, poput Meše, "preskočio staž" u književnim listovima; nikog nisam smatrao idolom ni za kafanskim stolom; nikom nisam donosio kafu; ništa od ranije prakse tipične za srpske pisce nisam imao - ništa osim velike škole na koju sam ponosan. U književnost stupam pet godina pošto sam naučio šta je to literatura na Katedri za svetsku književnost koju i danas, pomalo u šali, zovem "školom za književne specijalce". Veliki profesori, poput Svetozara Petrovića, Zorana Gavrilovića, Nikole Miloševića, Ive Tartalje, Vladete Jankovića, Đorđija Vukovića, ili Vladete Košutića - čiji sam, na sreću, bio student - nepogrešivo su me uputili da razlikujem važno od nevažnog i da prepoznam ono što je najbitnije u umetnosti, a deluje toliko jednostavno kao Mešina rečenica: "Ja nemam dva srca: jedno za mržnju a drugo za ljubav". Ono što je za književnost i danas najvažnije jeste jednostavna činjenica da ne postoje dva ljudska produkta koji se obraćaju emocijama, već samo jedan - a to je umetnost.

Ako se književnost, kao najkompleksnija umetnost, izgubi u šumi svojih svojstava, i zaboravi da joj je osnovna namena da bude lepa i da gane svoje čitaoce, onda je ona promašila metu. "Veliki rat" je možda i stoga našao put do srca čitalaca, jer računa na emocije i onu "jednu suzu" bez koje nema velike umetnosti.

Zahvaljujem se "Večernjim novostima" i svim članovima Velikog žirija koji su glasali za mene, ali se zahvaljujem i svima koji nisu dali svoj glas za "Veliki rat", jer su glasajući za ostale knjige, potvrdili da srpska literatura ni ove godine nije bila "književnost od jedne knjige".