SRPSKO pesništvo Crne Gore je na Lovćenu. Na opevanu planinu, na kojoj večni san sniva najveći pesnik slovenskoga juga, "ispeo" ga je Andrija Radulović, jedan od crnogorskih pesnika mlađe generacije. U slavu dvestote godišnjice Njegoševog rođenja sačinio je Antologiju novijeg pjesništva srpskoga jezika Crne Gore zvučnog naslova "Jezerski vrh". U knjigu, koja se upravo pojavila iz štampe u izdanju Književnog društva "Njegoš", čije je sedište u Nikšiću i Izdavačke kuće "Štampar Makarije" iz Beograda, sabrao je na 305 stranica pesme 68 autora koji su rođeni u Crnoj Gori i kojima je ona uža otadžbina.

- Crna Gora, nažalost, veliki jubilej dočekuje podeljena i kada je u pitanju genije oko čijeg dela nema dvojbe, i kada je reč o stvaraocima koji pišu na Njegoševom jeziku - kaže Andrija Radulović za "Novosti". - To je i bio glavni razlog da se u ovoj knjizi nađu pesme kojih je najmanje u čitankama, koje su danas u opticaju u Crnoj Gori. Autora, koji su, kako je govorio Novica Tadić, u samom vrhu evropske poezije.

Radulović je, kako veli, sasvim siguran u reči Josifa Brodskog, da dobra poezija uvek nadživi politiku i da se svaka zemlja, kada se predstavlja u porodici naroda, poziva na svoje pisce. Zato, recimo, Rusi tako istrajno vode računa o Puškinu, Španci o Servantesu, Englezi o Šekspiru...

ZA ČITAOCE
 OD DUHA
SVIM kritičarima, dobronamernima i onima koji to nisu, Andrija Radulović poručuje:
- Verujem da je ova knjiga potrebna našoj književnoj javnosti. Ona sabira duh odabranih, prozvanih, imenovanih, zvezdočataca, mudraca, lučonoša, rođenih pesnika, pobunjenika, jeretika, ukletnika, tihih graditelja, nepriznatih zakonodavaca... Kao i što verujem da je ova knjiga oblikovana za onog radoznalog i nepoznatog, žednog čitaoca. Čitaoca od duha.

- U Crnoj Gori, danas, što je nemoguće shvatiti i naročito prihvatiti, jurišaju na Njegoša, kako se to i hoće, oni najgori, koji bi da ga poprave, preprave, dopune - jedak je Radulović. - Ti kojima smeta Njegoš, liče na onu Staljinovu priču kada je Mihailu Šolohovu, koji je štitio jednog junaka svog "Tihog Dona", poručio da ukoliko bude uporan u zaštiti "vraga naroda" - "mi ćemo naći drugog autora" za to delo. Neki bi i danas rado našli drugog autora za "Gorski vijenac" pa i "Luču", ali... Njegoš čvrsto drži Crnu Goru u svoj njenoj svetlosti, pa su ti napadi, bočni i indirektni, samo promašaji. S druge strane pesnici, a to se i te kako vidi iz ove knjige, prozivaju, pamte, ističu, opominju, pa ni njih političari ne vole. Njihovo delo je na sreću, potvrdilo vreme. A politika živi kao vilin konjic.

Antologija, iako joj korice još mirišu na štampu, već je uveliko hvaljena, mada se javljaju i oni koji imaju i velike zamerke.

- Imajući u vidu duhovni oslonac i etički karakter poetske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, knjiga "Jezerski vrh" ukazuje na činjenicu da se ćirilica i poezija na srpskom jeziku, nepravedno zanemaruju - kaže profesor dr Lidija Tomić. - Autor je sačinio izbor pesnika u Crnoj Gori i onih iz Crne Gore, u odnosu na tradiciju Njegoševog poetskog vrela i srpskoga jezika. Čini se da je autorov cilj bio da obelodani vrednosti poezije na srpskom jeziku, da ih reprezentuje knjigom, koja istinito i suštinski, nastavlja tradiciju pesničkog venca pod "Njegoševim nebom".

Sabirajući tri generacije pesnika, autor je, kako je primetila dr Tomić, insistirao na sveobuhvatnosti poezije koji jednu zemlju čine pesnički živom i dragocenom u različitom pesničkom iskustvu.

- Svaki pesnik unosi u ovu knjigu deo svog pesničkog kosmosa, zbog čega se ona čita u nizu, prema redosledu pesama. Knjiga je lep doživljaj za čitaoca i dobar povod da se najšira čitalačka publika upozna s vlastitim književnim nasleđem - smatra profesor dr Lidija Tomić.