Bibliotekari protiv promene načina otkupa knjiga

D. Bt.

12. 02. 2013. u 21:06

Najava promena u dosadašnjem načinu otkupa knjiga za biblioteke, koja je došla iz Ministarstva kulture, izazvala je veliko nezadovoljstvo većine bibliotekara širom Srbije. Izbor naslova načiniće komisija koju odredi Ministarstvo

NAJAVA promena u dosadašnjem načinu otkupa knjiga za biblioteke, koja je došla iz Ministarstva kulture, izazvala je veliko nezadovoljstvo ogromne većine bibliotekara širom Srbije. Izbor naslova za popunjavanje bibliotečkih rafova trebalo bi da načini komisija koju odredi Ministarstvo, čime bi bibliotečki poslenici bili gurnuti u ćošak i dovedeni pred svršen čin.

Poslednjih nekoliko godina na snazi je bilo tzv. dvostepeno odlučivanje, uvedeno na inicijativu bivšeg upravnika Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugrčića. Od knjiga koje su izdavači poslali na konkurs, stručna komisija Ministarstva sačinila bi uži izbor koji bi zatim bio prosleđena u 180 biblioteka gde bi se konačno odlučivalo koja će nova dela stići pred čitaoce. Taj sistem, kako su nam rekli u Ministarstvu, deluje demokratski, ali se pokazao kao „neoperativan i neefikasan“, pri čemu je „otvorena i mogućnost za korupciju bibliotekara“.

- Dovođenje u vezu bibliotekara sa korupcijom sasvim je proizvoljno i potpuno nedopustivo - kaže za „Novosti“ Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda i predsednica Bibliotekarskog društva Srbije. - Vraćanje na stari sistem otvoriće niz dilema i problema sa kojima smo se već suočavali. Svake godine više od dve stotine izdavačkih kuća konkuriše sa oko 3.000 naslova. Koja to komisija, ma koliko njeni članovi bili stručni i dobronamerni, može da savlada toliku količinu prispele „građe“. Koliko je potrebno vremena da svako od njih samo uzme po jedan primerak u ruke, a koliko bi tek trebalo da se knjige prelistaju i izmeri koja zaslužuje da se nađe u bibliotekama. Osim vrednosti dela, mora se voditi računa i o kvalitetu štampe, jer knjiga mora da izdrži barem dva čitanja. Mnoge se, međutim, raspadaju posle prvog prelistavanja.

SIGURNO MANjE PO običaju, i ove godine konkurs za otkup kasni, u Ministarstvu kažu da će uskoro biti raspisan, ali datum ne pominju. Izvesno je samo da će biti znatno manje sredstava nego prošle godine. A prošle godine za otkup je utrošeno 89.978.938,37 dinara, i za te pare biblioteke su odabrale 1.612 naslova u 160.560 primeraka.

Ministarstvo ima pravo da sprovede otkup na način na koji smatra da je najprimereniji, ali to nikako ne može bez biblioteke, smatra Ninkova i dodaje:

- Svaka javna biblioteka ima svoj sistem građenja fonda u skladu sa potrebama korisnika. A te potrebe su sasvim različite, jer čitaoci u većim univerzitetskim centrima traže sasvim drugačiju literaturu od onih koji žive u manjim sredinama. Bibliotekari jedini imaju jasan i potpun uvid šta je neophodno za dopunjavanje fondova.

Dragana Tipsarević, direktorka NB „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva, odlučno ističe da njima, i kao biblioteci i kao izdavaču poznate edicije časopisa „Povelja“, nikako ne odgovara promena sistema otkupa.

- Dosadašnje dvostruko odlučivanje pokazalo se vrlo uspešnim jer je omogućavalo da se biraju naslovi za koje se unapred znalo da će imati svoje čitaoce. Posebno je to značajno za male biblioteke kojima je otkup i jedini način dobijanja novih knjiga. Značajno je to i za veće biblioteke, što govori i naš primer: u odnosu na sredstva koja lokalna uprava daje za nabavku knjiga, otkup čini trećinu - kaže Tipsarević i dodaje da ova biblioteka ima 10.000 članova i da godišnje priredi oko 285 programa.

Direktorka Biblioteke šabačke Sonja Bokun u razgovoru za „Novosti“ kaže da niko nema prava da bibliotečke poslenike gura iz ovog ozbiljnog posla, a pogotovu da sumnja u njihovu savest i čast.

- Dosadašnji model bi se mogao malo popraviti. Trebalo bi da se otkupljuju knjige iz tekuće, a ne iz prošle godine, kao što je to bilo do sada, zbog čega bi valjalo uvesti dva otkupa u toku godine. Jednostavno, čitaoci traže aktuelne knjige o kojima se govori, a one stižu u naše police sa zakašnjenjem. Takođe, moralo bi da se otkupljuju i enciklopedije i knjige za decu koje su, ne znam iz kojih razloga, izbačene iz konkurencije.

USKRAĆENI

IZ godine u godinu broj otkupljenih knjiga i sredstava odvojenih za njih je u opadanju. Biblioteka grada Beograda pretprošle godine je kroz otkup nabavila 19.547 knjiga, čija je vrednost 10.799.000 dinara, a prošle 17.110 knjiga u vrednosti od 9.745.000 dinara. Šabačka biblioteka ima 14.000 korisnika, a prema nacionalnim standardima godišnje bi trebalo da obogati fond sa 9.000 knjiga, ali računajući ukupno otkup i kupovinu iz sredstava koja prilaže opština, čitaoci ostaju uskraćeni za 3.500 knjiga.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

Babo

13.02.2013. 07:08

Kada zelis nekog da ugrozis i omalovazis mu strucnost, samo formiraj Komisiju citaj strucnu i sredi ga. Cist komunisticki manir. Kakva ce tu tek da budu podmestanja. Statisticki podaci o broju citalaca po pojedinim bibliotekama su prosto neverovatna i netacna. U bibliotekama i muzejima nema promaje, niko ne otvara vrata, sto rece davno pok. Minimaks.

1111

13.02.2013. 10:56

@Babo - Gospodine Babo, deo Vašeg komentarao promaji može da napiše samo neko ko ne otvara vrata biblioteke.

симпли

13.02.2013. 13:31

дакле, неће бити наручивања шарених, јевтиних издања бестселера... па ћему онда библиотеке?

Bosko Protic

13.02.2013. 13:53

@симпли - A otkud ideja da bi prvostepena komisija propustila takva izdanja u drugi krug (onaj koji pruza mogucnost korumpiranim bibliotekarima da biraju)?

Sanja

13.02.2013. 15:08

Ako ovim potezom sprecavaju korupciju bibliotekara, koje procedure su doneli da sprece korupcije ministarstva? Ministri su izabrani da utemelje zakon, principe po kojima ce se sprovodite odluke a ne da stoje nad glavom lokalnim sluzbenicima. Ne moze se sistem drzave bazirati na casti i savesti vec na proceduri koja je demokratski prihvacena, proverena i sprovedena u skladu sa zakonom. Nije na ministarstvu da sastavlja liste pisaca i naslove koje ce narod da cita!?

Stela

13.02.2013. 15:27

A Ministarstvo nece da bude pod pritiskom velikih izdavaca koji drze monopol u knjizarama. Ko garatuje da Laguna ili Alnari nece imati 70% ucesca u knjigama, a da se zapostave kako kazu "mali" izdavaci kao Knjizevna omladina Srbije koja objavljuje iskljucivo dela domacih i zivih autora, a koji su kudikamo kvalitetniji od onoga sto uvoze iz inostranstva velike kuce i poturaju kao bestselere. Da li ce Ministarstvo uticati na razvoj domace knjizevnosti ili ce je gasiti stranom?