Svi članovi Velikog žirija svoje glasove dostavili su u naznačenom roku - do 31. januara, a do sada smo, računajući i današnji broj, objavili izbore 24 kritičara. Preostalih 26 biće na uvid u javnosti narednih dana, sve do 18. februara kada će biti proglašen pobednik.

MIĆO CVIJETIĆ (Beograd)

1. "KAD BUDEM JOŠ MLAĐI",

Matija Bećković (SKZ)

2. "ŠTAMPAR I VERONIKA",

Katarina Brajović ("Oktoih", Štampar Makarije)

3. "VI NISTE OD OVOG SVETA", Đorđe Nikolić (SKZ)

4. "SNOVIDI BITKA", Risto Vasilevski ("Arka")

5. "TURSKA PISMA", Mirko Magarašević ("Akademska knjiga")

Nova knjiga M. Bećkovića je još jedan njegov poetski urnebesnik, uzbudljiv i prepoznatljiv, humoran, ironičan, groteskni, sumorna i sumarna slika naših kolektivnih i pojedinačnih posrtanja i stranputica.

U prilično obimnom romanu K. Brajović je pripovedno uverljivo rekonstruisala povest štampara Božidara Vukovića Podgoričanina, romaneskno je razgrnula složene i dramatične koloplete istorije, politike, religije, ljubavi; zamke i zaplete, faktografiju i imaginaciju.

Složena pesnička knjiga Đ. Nikolića predstavlja sublimat njegovog dosadašnjeg pevanja, preplet religiozne i rodoljubive lirike, sažetak duhovnog i racionalnog, neprolaznih vrednosti i posrnuća, sagledanih izbliza i iz daleka, iz rasejanja. R. Vasilevski, prevashodno vrstan pesnik i plodan prevodilac, ponudio je misaono složeno i višestruko umetnički razlistano delo, u kome je daleko iskoračio iz diskursa uobičajene aforistike i sfere umnog i filozofičnog promišljanja bitka i bića, čoveka i sveta.

U izvanrednoj putopisnoj knjizi, poput Dučića označenoj kao pisma, M. Magarašević približava čitaocu složen svet turskog društva i nacije, prošlost i savremenost, pomaže mu da se oslobodi uobičajenih, tradicionalnih predrasuda. Najčešće, putuje kolektivno, a doživljaje i utiske prima i imaginira individualno.

STOJAN ĐORĐIĆ (Beograd)

1. "ŠLUSTRIK", Milen Alempijević ("Albatros plus")

2. "PUN MJESEC I OGLEDALO", Želimir Mlađenović ("Svet knjige")

3. "ALL INCLUSIVE", Ljubica Arsić ("Laguna")

4. "POSMRTNA MASKA", Laslo Blašković ("Arhipelag")

5. "SLATKA SMRT", Nenad Šaponja (KOV)

Mada pripoveda o pomalo neobičnim junacima i minulim vremenima, u živopisnoj evokaciji cirkuskog ambijenta i klovnovskog života, Alempijević tako razvija romanesknu naraciju da njome uvodi teme iz savremenog života otkrivajući nove fenomene i izazove čovekove intime, a sve to u sugestivnoj umetničkoj interpretaciji. Pričama o izbegličkom životu u Kanadi, Mlađenović, vešto prepliće autobiografska iskustva sa spisateljskim imaginiranjem. Njegove priče nisu samo hronika o doseljeničkom životu, već uporedo s tim dobijaju sugestivnost tananije literarne artikulacije savremenog egzistencijalnog iskustva.

Dvanaest priča s putovanja čine zbirku Lj. Arsić, u kojoj se osim putovanja govori uvek i o - ljubavi, naizgled, nepretenciozno, skoro usput, a u stvari, majstorski. Pišući o savremenim ljubavnim vezama, autorka razvija naraciju oslanjajući se najviše na deskripciju, na opis koji je i veoma podroban, a i fragmentaran, zapravo, selektivan, koji kad se sve sabere, pruža potpuniju sliku ne samo ljubavih veza, već ukupnog života junaka priče.

Kao i u ranijim svojim romanima, Blašković i ovoga puta od tema iz savremenog života, stvarnosno obojenih, vešto oblikuje romanesknu interpretaciju koja, osim fragmentarne ali uverljive romaneskne slike svakodnevnog života, ide ka sve intenzivnijoj doživljajnoj i vrednosnoj artikulaciji. Večna umetnička tema smrti Šaponji je povod, ako ne i baš jak izazov, za oblikovanje onotološke konkretizacije i interpretacije u kojoj smrt nije užasavajuće oličenje ništavila, već zbog obeshrabrujuće stvarnosti života postaje crna zamena uveliko obesnažene nade u srećniji ishod.

SVETLANAMILAŠINOVIĆ (Novi Sad)

1. "ZAPISI NA SNEGU", Milovan Marčetić ("Službeni glasnik")

2. "VELIKI RAT", Aleksandar Gatalica ("Mono i Manjana")

3. "VEPROVO SRCE", Drago Kekanović (SKZ)

4. "ŠTAMPAR I VERONIKA", Katarina Brajović ("Oktoih", Štampar Makarije)

5. "GOLO SRCE", Alen Bešić, ("Povelja", Kraljevo)

Uprkos činjenici da sebe smatram pasioniranim čitačem i ljubiteljem romana, moje neskrivene simpatije ove godine osvojio je M. Marčetić svojom zbirkom pripovedaka. Kratki, pitki, iskreni i samokritični lirski zapisi o svakodnevnim životnim situacijama malo koga mogu ostaviti ravnodušnim.

Gatalica pišući o Prvom svetskom ratu, akcenat stavlja na kulturološki aspekt. Veliki rat je za našeg pisca, pre svega, simbol propasti civilizacije, jer borba za goli život poništava svaki oblik normalnih i prirodnih međuljudskih relacija. D. Kekanović kao osnovu, uzima temu iz savremene istorije (bratoubilački rat devedesetih godina HH veka), da bi ispričao priču o ljubavi, prijateljstvu, borbi za život i smrti.

Najdalje u prošlost zagazila je K. Brajović, koja pišući o previranjima na relaciji Mletačka republika - Otomanska imperija (V-VI vek) priča priču, pre svega, o nastanku i vrednosti prvih štampanih knjiga, a potom i o osnovnim ljudskim vrlinama i manama - ljubav, sebičnost, prevara, poštovanje, kajanje. Da je poezija, pre svega, posrednik između života i pesnika, dokazuje nam i nova zbirka "Golo srce" A. Bešića, jer upravo poezija sklapa nagodbu s vremenom. U njoj se stvari ne lome, već se prirodnom smrću skončavaju.

ZORAN BOGNAR (Beograd)

1. "GASTRONOMADSKE PRIČE", Vladislav Bajac ("Arhipelag")

2. "DUGOVEČNOST", Svetislav Basara ("Laguna")

3. "EP O VODI", Enes Halilović ("Albatros plus")

4. "RADIVOJE GOVORI", Milenko Pajić ("Prosveta")

5. "KUKAVIČLUK", Aleksandar Lukić (UKS)

Kao urednik GA "Dereta" normalno je da iz etičkih razloga nisam mogao da glasam za autore čije sam knjige uredio, stoga na ovom mestu iz ovogodišnje bogate produkcije izdvajam romane S. Basare, M. Pajića i E. Halilovića, kao i lucidnu knjigu gastronomadskih priča V. Bajca. Takođe, iako je poezija skoro proterana iz Srbije, baš kao onomad iz Platonove države, na ovom mestu ističem odličnu pesničku knjigu A. Lukića, sjajnog pesnika iz Požarevca.