NA svečanosti u zgradi Predsedništva u četvrtak su uručene Vukove nagrade, koje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje za naročit doprinos razvoju kulture, obrazovanja i nauke u Srbiji.

Nagrade je laureatima uručio ministar kulture Bratislav Petković, koji je, između ostalog, rekao da je Vukova nagrada iskaz poštovanja za delatnost istaknutih pojedinaca, ali i priznanje našoj kulturi i nauci u celini.

- Delo Vuka Stefanovića Karadžića je raznovrsno i razuđeno i pokriva mnoge segmente društvenog života, tako su i ovogodišnji dobitnici nagrade sa imenom našeg velikog jezičkog reformatora ličnosti koje su dale veliki društveni doprinos u različitim oblastima - istakao je Petković. - To je posebna vrednost Vukove nagrade i dokaz da ona zaista reflektuje suštinu prosvetiteljske misije Vuka Karadžića.

U prisustvu brojnih uglednih zvanica, Vukova nagrada za 2012. godinu uručena je književnici Mariji Bišof, Zoranu Gutoviću, direktoru izdavačke kuće “Pravoslavna reč”, antropologu dr Bojanu Jovanoviću, koreografu i etnologu Slavici Mihailović. Nagradu su dobili i profesori škole “Lazar Savatić” iz Zemuna, istoričar umetnosti mr Uglješa Rajčević, književnik Selimir Radulović, bibliotekar Dragana Tipsarević, galerista dr Momčilo Moša Todorović i profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Miladin Ševarlić.

Izuzetna Vukova nagrada dodeljena je direktoru i glavnom uredniku Kompanije “Novosti” Manojlu Vukotiću, istoričaru književnosti i teatrologu dr Rašku Jovanoviću i istoričaru umetnosti, reditelju Đorđu Kadijeviću.

- Vuk Karadžić je učinio sve što jedan čovek može da uradi na polzu svog naroda i zato ne postoji ime koje bismo ponosnije prigrlili od najslavnijeg preporoditelja nacionalne kulture - rekao je Manojlo Vukotić, koji se u ime dobitnika zahvalio na nagradi. - Karađorđe je bio ustanik sa kuburom, a Vuk ustanik sa jezikom. On je umni stožer oko kojeg je ispletena narodna pamet. On je naša sudbina. Mera našeg znanja. Međaš našeg uspravljanja. Ponos naše samobitnosti.

Vukotić je izdvojio nekoliko naravoučenija koje bismo i danas, kako je rekao, mogli imati na umu.

- Vuk je našu kulturu uveo u evropske tokove. Zašto mi danas tako ne umemo da razgovaramo sa ocvetalom Evropom - upitao je Vukotić.

- Vuk nam je osvetlio 30 ćiriličnih slova, savršenih, jednostavnih i lepih. Zašto danas, više nego ikada, ta slova nasilno brišemo, gutamo, proterujemo, tamanimo u ime belosvetskog pomodarstva i androidne diktature jednoobraznih? Vuk je svoju džinovsku snagu izvukao iz srpskog naroda. On je od tog narodnog stvaralaštva - ne seljačkog, ne prostačkog, ne folklornog - stvorio delo koje prevazilazi nacionalne granice. Ali mi iz tih narodnih brazda danas ne vadimo plodove, krupne i sočne, zdrave i okrepljujuće, nego mislimo da su oni zasađeni po partijskim ćelijama, činovničkim kabinetima ili međunarodnim salonima.

U sličnom duhu besedio je i pesnik Ljubivoje Ršumović, predsednik KPZ Srbije, koji je, između ostalog, rekao:

- Mogli bismo da se odužimo Vuku Karadžiću za ogromno delo koje nam je ostavio možda tako što ćemo neprestano tragati i nalaziti načine da Vukovu misao i rad spasemo od banalnih interpretacija, čuvati ih da ne potonu u crne rupe potrošačke lenjosti i ravnodušnosti. Da nam se ognjište srpskog jezika, karaktera i duha narodnog ne pretvori, ako već nije, u pepelište i bunjište pretrpano tuđicama, varvarizmima i snobovskim poštapalicama preuzetim iz drugih jezika. Na Vuku je da nas i dalje opominje i hrabri da trudbenički istrajno tražimo, nalazimo i čuvamo nove iskre narodne mudrosti, moralnih normi i etičkih zakona, i da ih prilagođavamo novom vremenu.

Prisutne su pozdravili i Živorad Ajdačić, generalni sekretar KPZ Srbije, kao i predsednik žirija Milovan Vitezović, književnik.

TROJSTVO

- MORAMO se vratiti duhu Svetog Save, jeziku Vuka Karadžića i misli Petra Drugog Petrovića Njegoša - poručio je Manojlo Vukotić. - Eto, i Njegošu će 200 godina od rođenja, a države, i ova i ona tamo, ćute, kao preplašene, i kao da se kovitlaju mutni oblaci oko Lovćena, a nigde da zasvetli nijedna munja podsećanja. A valjalo bi da je to rapsodija gromova. Jer, od Njegoševe pameti, kao i Vukove, kao i Svetog Save - bolje i veće nemamo. Vratimo se tom trojstvu. Vratimo se njihovim lučama što su nam osvetljavale mukotrpni hod vekova. Vratimo se - narodu. “Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počine...” Druge nam nema.