Izložba o Nadeždi Petrović

J. SIMIĆ

29. 01. 2013. u 20:57

Izložba "Nadežda Petrović s obe strane objektiva" biće otvorena u četvrtak uveče u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Nadežda je bila i prva predstavnica umetničke fotografije u Srbiji

NEDOVOLJNO je poznato da je Nadežda Petrović (1873-1915), najznačajnija srpska slikarka s kraja 19. i početka 20 veka, bila i - prva predstavnica umetničke fotografije u Srbiji. O tome govori izložba "Nadežda Petrović s obe strane objektiva" koja će u četvrtak u 19 časova biti otvorena u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Upravnica Spomen-zbirke i autorka ove izložbe, dr Jasna Jovanov, godinama je istraživala svedočanstva o Nadeždinoj sklonosti za fotografiju. U realizaciji ideje da se u Spomen-zbirci sakupi sav dokumentarni materijal o Nadeždi, koja je srpsko slikarstvo uvela u tokove evropske umetnosti, Jovanov je istraživanje započela u Ljubljani.

- U arhivu umetnika Riharda Jakopiča (1869-1943), pronašla sam brojna i dragocena Nadeždina pisma upućena njemu - kaže upravnica Jasna Jovanov. - Prvi put sam bila u prilici da vidim original njenog potresnog pisma Jakopiču. Pismo je puno bola zbog smrti Nadeždine sestre Anđe.

Deo slikarkinih uglavnom nepoznatih fotografija, Jovanov i saradnici, pronašli su u arhivu Ivana Grohara (1867-1943). Fotografije su nastale posle povratka u Beograd 1903.godine.

ČUVENI ŠEŠIR U TRAGANJU, Jovanov je pronašla fotografiju na kojoj se vidi čuveni šešir sa kojim je Nadežda Petrović slikala Kseniju Atanasijević. - Bilo nam je dragoceno da vidimo kako taj šešir sa čuvenog platna izgleda na fotografiji - kaže upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

- Impresionirana sam kako je velika umetnica tim fotografijama pratila život svoje porodice, svoj intimni svet - iznosi svoje utiske Jovanov.

Među fotografijama je i jedna na kojoj su Nadeždini prijatelji Ivan Meštrović, Branko Popović, Rihard Jakopič, Tomislav Krizman i još znači najveća imena njenih savremenika. Dragoceno svedočanstvo o umetničkim vezama toga vremena, o tome da je mnogim velikim umetnicima ishodište bio Beograd.

Deo fotografija sa izložbe pronađen je u legatu Nadežde i Rastka Petrovića koji čuva Narodni muzej u Beogradu. Legat je ostavila Nadeždina i Rastkova sestra Ljubica Luković, a on sadrži brojna pisma, dopisnice, beleške i koncept za umetničke kritike i fotografija koje je ona snimala.

- Čitav korpus fotografija iz ratnog perioda našli smo u Vojnom muzeju u Beogradu i tako zaokružili njenu aktivnost od Minhena 1898. do njene smrti 1915. godine. Nadežda je fotografisala malim aparatom marke "kodak" koji su na početku 20. veka osmišljeni i prilagođeni za ženske ruke. U kutiji je umesto glomaznih staklenih ploča bio kompakt film.

- Nesporno je da je bila umetnik i u fotografiji - zaključuje Jovanov. - To se vidi iz načina na koji je kadrirala i kontrastirala slike, kako je postavljala ljude koje je fotografisala i posmatrala predeo.

POSLEDNJA JE BOLNICA

NADEŽDA je poslednju fotografiju snimila 1915. godine, uoči svoje smrti u valjevskoj bolnici. Fotografija i nosi naziv "Valjevska bolnica", isti kakav ima i njeno čuveno slikarsko platno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije