Narodnoj biblioteci darovali neprocenjivo blago

Dragana MATOVIĆ

sreda, 09. 01. 2013. u 07:28

Народној библиотеци даровали непроцењиво благо
Tokom proteklih decenija mnogobrojni stvaraoci poklonima obogatili riznicu nacionalne biblioteke. Među darodavcima pesnici Rakić, Crnjanski, Desanka, Micić, slikarka Ljubica Cuca Sokić...

NARODNA biblioteka Srbije, koja je do temelja izgorela u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, svoje fondove rekonstruisala je, uglavnom, poklonima. U zgradi u Karađorđevom parku izložen je originalni rukopis dela "Glava opsidijana" Andrea Malroa, koji je poznati francuski pisac darovao ovoj ustanovi podstaknut saznanjem o njenom stradanju. Mnogo takvih dragocenosti čuva se u njenoj riznici.

- Prvi pokloni počeli su da pristižu još 1942. godine - kaže za "Novosti" dr Olivera Stefanović, načelnik Odeljenja posebnih fondova. - Zahvaljujući darodavcima uspeli smo delimično da nadomestimo nenadoknadivu štetu koju je biblioteka pretrpela.

Pokloni su pristizali iz institucija, nekad od pojedinaca, koji su ostavljali Biblioteci svoju i tuđu književnu zaostavštinu.

- Legati su nezamenljive bibliotečke celine, pogotovu oni koje smo mi dobili - objašnjava naša sagovornica. - Uglavnom su darodavci istaknuti intelektualci, koji su ostavili ne samo veliki trag u svom opusu stvaralaštva, već i vrednu dokumentaciju. Zahvaljujući njima posedujemo vrednu dokumentaciju svih bitnih događaja u Srbiji.

Pojedinačan poklon može da bude izuzetno vredan, ali legati Tihomira Đorđevića i Petra Kolendića nisu samo biblioteke istaknutih intelektualaca: u njima se nalazi i kompletna literatura o najznačajnijim istorijskim, političkim i kulturnim dešavanjima u Srbiji.

- Na neki način oni su bili istoriografi. Tihomir Đorđević je zbog svojih zvanja, putovanja i interesovanja prikupio građu koja je unikatna, naročito segment koji se tiče Prvog svetskog rata - kaže Stefanović.

Legat Tihomira Đorđevića nije stigao u Biblioteku odjednom, već su njegove sestričine, etnomuzikolozi Ljubica i Danica Janković, zajedno sa svojom zaostavštinom 1974. poklonile i deo njegove. One su tada postavile i neke uslove, da legat ne može da se otvori do 1994, a da pojedini delovi ne mogu da se publikuju do 2014. godine.

- Sređivanjem građe došli smo do podataka koje retko ko u Srbiji zna, možda profesori sa muzičke akademije i stručnjaci iz Etnografskog muzeja - otkriva naša sagovornica. - Sestre Janković su kao istraživači bile izuzetno cenjene u inostranstvu, toliko da će Unesko sledeće godine jedan dan posvetiti njima. U etnomuzikologiju su uvele određene novine, bile su pioniri u stvaranju te discipline. Ono što je ostalo iza njih predstavlja neprocenjivo blago, koje će još decenijama da se istražuje.

DESANKIN LEGAT OVOG meseca Narodna biblioteka dobiće i legat Desanke Maksimović, koji je do sada čuvala njena porodica. Poklon većim delom čini rukopisna zaostavština velike pesnikinje, koja je delom objavljena u obliku bibliografskih podataka, a jedan deo nikada nije obrađen. Celokupna građa nikada nije priređena, niti objavljena. U Biblioteci se već nalazi deo arhive Desanke Maksimović, koja će sa ovim poklonom biti znatno obogaćena.

Kompletan period dubrovačke književnosti dokumentovan je zahvaljujući legatu Petra Kolendića, prepunom unikatnih rukopisnih i starih štampanih knjiga. Ta građa je većim delom obrađena, a tokom ove godine biće objavljen kompletan katalog. Legat je podeljen u dve celine, jednu čine njegovi rukopisi, prepiska i dokumenta, a drugu ono što je sa istraživačkom i kolekcionarskom strašću prikupio. Mada nikada nije putovao, vodio je bogatu prepisku i došao u posed jako vrednih knjiga, rukopisa i dokumenata od kojih su neke sačuvane u malom broju primeraka. Među njima je "Zbornik molitava za putnike" Vićenca Vukovića iz 16. veka, koji se još istražuje i može da se pokaže kao izuzetno vredan. U Kolendićevom legatu je i dosta starih dokumenata, koje je sam uredno i naučno korektno prepisao.

- Biblioteka pesnika Milana Rakića govori mnogo o darodavcu - smatra načelnica Odeljenja posebnih fondova. - Reč je o nevelikoj, ali veoma vrednoj zbirci. Knjige su toliko odabrane i važne, da predstavljaju pravu malu riznicu. To su prva izdanja Napoleonovih dela, luksuzno opremljena u kožnom povezu. Zanimljivo je da smo u legatu dobili i jedan mali foto-album, poseta kralja Petra Hilandaru. Istraživali smo odakle je taj album i saznali da su urađena samo dva kolekcionarska primerka. Jedan je poklonjen kralju, dok je drugi ostao manastiru Hilandar. Koji se od ta dva našao kod Rakića i dalje nam nije poznato. Album je dragocen za rekonstrukciju povelja i uopšte izgleda manastira.

Većinu legata Biblioteka je dobila zahvaljujući poklonu darodavca ili njegove porodice. Nasuprot tome, legat književnika Ljubomira Micića stigo je posredno - iz opštine Vračar.

- Kako nije imao naslednike, njegova zaostavština pripala je opštini, pa je kasnije sud odlučio da se ona pokloni Biblioteci. To je jedan od vrednijih legata koji rasvetljava pokret zenitizma. U njemu su i svi brojevi časopisa "Zenit" koji je Micić pokrenuo i uređivao. Legat, takođe, sadrži i Micićevu bogatu prepisku, koja se upravo digatilizuje. Njegova biblioteka je puna rariteta, što vidimo na osnovu brojnih zahteva korisnika. Takva je i biblioteka slikarke Ljubice Cuce Sokić, koja sadrži kataloge kojih više nema nigde.

U Biblioteci se čuva i vredna arhiva Skupštine FNRJ, u kojoj su crteži Stanislava Krakova, koji je skicirao enterijere Skupštine. Posle paljenja Skupštine ta građa je bila dragocana za rekonstrukciju enterijera.

Među dragocenim originalnim rukopisima pisaca u Biblioteci se čuvaju i izvorna dela Miloša Crnjanskog, Jovana Jovanovića Zmaja, Sime Matavulja...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije