ŽENEVA - Komplet dnevnika za koje se smatra da su iz Britanije poslati u SAD tokom 1960-ih mogao bi da pruži ključan podatak važan za poreklo kontroverzne slike koja je u Ženevi prošlog meseca predstavljena kao originalna "Mona Liza" Leonarda da Vinčija.


Ali u zaokretu tipičnom za intrigama sklon svet umetnosti, dnevnici britanskog kolekcionara s početka 20. veka Hjua Blejkera nestali su a vašingtonska adresa sa koje su poslati izgleda da ne postoji.


"Ti dnevnici mogli bi da budu ključ utvrđivanja porekla ove verzije 'Mona Lize'", rekao je Rojtersu stručnjak za Blejkera i akademik Robert Mejrik.


Dnevnici bi takođe mogli da pomognu u utvrđivanju da li je ova verzija Đokonde starija od čuvene slike koja se nalazi u Luvru.


Blejker, neuspeli slikar koji je bio muzejski kustos i diler umetnina, stekao je reputaciju nepogrešivim prepoznavanjem izgubljenih dela starih majstora i pronašao je i kupio "mladu Mona Lizu" 1913. godine u, kako je kasnije rekao, plemićkom domu u Somersetu, zapadna Engleska.


Uveren da je reč o Leonardovom delu, čuvao ga je u svom domu u londonskom predgrađu Ajlvort - kako se danas ova verzija slike i naziva - sve do smrti 1936.


Blejker, međutim, nikome nije rekao ime kuće niti prodavca. Mejrik, koji je pozvan u Ženevu na stručnu konferenciju, željan je da reši misteriju kako bi napisao njegovu biografiju.


"Mislim da je detalje ubeležio u svoj dnevnik", rekao je on. "Ali kratki, objavljeni, delovi ne pružaju nikakve tragove. Ako to budemo uspeli da saznamo, onda ćemo moći i da saznamo kako je došla u posed te porodice iz Somerseta".


Mejrik smatra da je sliku možda nabavio član porodice u 18. veku na jednoj od velikih tura po Evropi na koje su išli mladi engleski plemići. Tada su brojna velika dela evropske umetnosti završila u Britaniji.


Posle smrti Blejkerove sestre Džejn 1947. godine, sliku je kupio strani trgovac umetninama i ona je narednih 40 godina ležala u trezorima Švajcarske banke sve do prezentacije prošlog meseca u Ženevi koju je organizovala "Fondacija Mona Liza".


Na tom predstavljanju, italijanski stručnjak za Leonarda, Alesandro Vezosi pohvalio je kvalitet slike ali nije podržao tvrdnju fondacije da je reč o Leonardu koji je preminuo 1519. Za tako nešto, rekao je, potrebno je mnogo više rada i proučavanja.


Drugi stručnjaci koji nisu bili prisutni na predstavljanju i nisu videli sliku, poput profesora sa Oksforda MArtina Kempa, smatraju da je reč o lošoj kopiji.


"Kontroverza samo naglašava koliko su ti dnevnici važni", kaže Mejrik.


Dnevnici i neobjavljeni Blejkerov roman su posle njegove smrti prešli u ruke slikara Mareja Ukruharta.


Pre nego što je preminuo 1972. Ukruhart, čiji je sin Brajan radio u Ujedinjenim Nacijama 1970ih i 1980ih, rekao je da je Blejkerove beleške iz perioda pre 1931. poslao istraživaču Čarlsu Vudsu koji ih je tražio.


On ih je poslao na adresu u Vašingtonu i više nije čuo za njih, a Mejrik sada kaže da ta adresa ne postoji. Kao ni Vuds.


Ali 2010. kao odgovor na apel koji je postavio na svoj sajtu Mejriku su stigli Blejkerovi dnevnici iz poslednjih pet godina života. Dnevnike je poslala porodica koja ih je nekoliko godina ranije našla na buvljaku u Grejvsendu.


"Da li su svi ostali njegovi dnevnici završili u đubrištu ili su neki zaista završili u Vašingtonu? Možda nikada nećemo saznati ali planiram da nastavim potragu za njima", kaže Mejrik.