MNOGI ljudi Krležu ne mogu da zaborave i oni su, na sreću, većina, a ovi drugi, zatucani, zaluđeni nacionalnom idejom, smatraju da je on neki srbožder. Opisao je Krleža u svojim „Dnevnicima“ jedan svoj san: za vreme okupacije ceo Zagreb plovi kao jedna dereglija i ukotvi se pred Beogradom kao da mu je predgrađe. To je super probeogradska inverzija koja bi mnogim ljudima trebalo da je u pameti i to govori da je bio vrlo blizak ovoj sredini. On je u jednom periodu i pisao srpski, ekavicom. To su sve veze koje prelaze nacionalne granice i zatvorenosti.

Ovim rečima pisac Bora Ćosić za „Novosti“ odgovara na pitanje koliko je Miroslav Krleža (1893-1981) sastavni deo i beogradske i srpske kulture, a povodom četvrtog Festivala jednog pisca „Krleža: san o drugoj obali“, koji je u četvrtak svečano otvorio i koji organizuje Kulturni centar Beograda. Ćosić dodaje da je i naslov Festivala koji će trajati mesec dana, do 10. juna, iznikao iz pomenutog sna. U galeriji „Artget“, u sredu, Ćosić će učestvovati i u debati „Između krležofilije i krležofobije“.

Krleža je u Beograd došao 10. maja 1912. godine. Oduševljen Ničeom i poezijom Vojislava Ilića, kako piše Tomislav Brlek, jedan od učesnika festivala, on je, poput drugih mladih Hrvata, Slovenaca i Srba iz Dvojne Monarhije, koji su „opsjednuti svojim vlastitim fiks-idejama“, verovali „kako Evropa treba da propadne samo zato da bi ovaj Grad pobijedio“, Srbiji namenio ulogu „maksimale južnoslavenskog narodnog i socijalnog spasenja“.

- Tačno pre sto godina Krleža je prvi put došao u Srbiju kao mlad čovek, sa 19 godina, da bi se priključio srpskoj vojsci. Onda je doživeo potpuni fijasko, trebalo je čak i da ga streljaju kao špijuna. Kasnije je ostvario veliku i važnu vezu sa Markom Ristićem i sa njegovim shvatanjem nove literature, bez obzira na to što je Krleža bio odbojan prema nadrealizmu, i kao pisac bio ekspresionista. Ta veza je trajala celog života, što je čudno, jer Krleža nikad nije završio škole, a Marko je bio čovek sa pedigreom, njegovi preci bili su predsednici, ministri, ambasadori. Verovatno ih je spojio evropski duh, mentalitet evropejaca. Stvorena je ta kopča koju je u snovima video - kaže Ćosić.

PISMO U okviru Festivala jednog pisca otvorena je i izložba „Krleža: san o drugoj obali“, na kojoj će biti prikazano i čuveno „Divotvelepismo“ ili „Pismo o ne avangardi“, jedno od najinteresantnijih Krležinih poslanica upućenih Marku Ristiću. Povodom festivala kompozitor Ivana Stefanović sačinila je muzičku instalaciju „Istina, nije, istina... Krležini snovi“. U hotelu „Mažestik“, danas u 17 sati, na programu je performans „Izveštaji s druge obale“. a reprize su zakazane za 26. maj i 3. jun.

Krleža je u Beogradu 1934. godine, zajedno sa Markom Ristićem i Milanom Bogdanovićem objavljivao časopis „Danas“. Izašlo je pet brojeva dok ih nisu zabranili.

- Mladi ljudi i ne znaju da je iznad „Madere“, gde mi sada jedemo orasnice, bila ideološka komisija i tu je on došao u Beograd, prvi put posle rata, na ispitivanje kod Đilasa, da mu objasni zašto nije bio u partizanima. Posle toga nastaje njegova sve veća popularnost i ponovno prijateljstvo sa Brozom i uvek je odsedao u hotelu Mažestik - priča nam Ćosić u restoranu ovog hotela.

Krleža je, po njegovim rečima, jako složena i ambivalentna pojava, veličina i kreator, subjekt koji se mnogo u životu kolebao, ali koji je imao i čvrstinu u vremenima kad je to bilo potrebno.

- Imao je hrabrosti da se pred rat suprotstavi liniji komunističke partije čiji je zapravo bio prorok, jer je od dvadesetih godina pa do početka Drugog svetskog rata bio najvažnije levo pero Jugoslavije, ali kad je došlo do Staljinovih logora, veoma odlučno se izjasnio protiv toga. Tu je nastao sukob s Josipom Brozom, s kojim je bio već inače vrlo blizak i iz toga je posle narastao „sukob na levici“ koji je bio vrlo plodonosan i omogućio da se rasloje ultralevičarski delovi komunista i skeptični intelektualci koji su shvatili da u Rusiji ne ide sve kako treba - kaže naš sagovornik.

Drugi svetski rat, koji je Krleža proveo u Zagrebu, doneo mu je nove dileme. Nije prihvatio Pavelićevu ponudu da se uključi u javni život NDH, a bojeći se preratnog sukoba na levici, nije prihvatio ni pozive da se priključi partizanima.

GRAD „GRAD betlehemski, hintergrund velikog babilonskog (starobiblijskog, izraelskog) Grada, koji se lepezasto proteže na obroncima od Resavske do Vračara. Grad u ruševinama, Grad tvrđava, Grad igračka, panorama sa zelenim kupolama prozirnim kao dječje špekule od zelenkastog stakla s meridijanima i paralelama u živim žutim i cinober-bojama, Grad na Dunavu, daleki Grad u snu“ - napisao je Krleža o Beogradu, u svom „Dnevniku“, 1943. godine.

- Njegova velika dilema bila je da li da ide u partizane ili ne. Mogao ga je prvo Pavelić ubiti, pa radikalni komunisti kao što je bio Đilas, tako da je on ostao ni na čemu i zahvaljujući tome, trogodišnjoj okupacijskoj epizodi u Zagrebu, imamo, po mom mišljenju, najznačajnije njegove tekstove - to su njegovi „Dnevnici“, ispunjeni pre svega njegovim snovima. Oni su me i privukli Krleži i tako je došlo do moje knjige „Poslovi/sumnje/snovi Miroslava Krleže“. Mnogi ljudi, naročito mlađi, bili su odbijeni njegovim ponekad dosta anahronim razmatranjima i analizama, a ono bitno kod njega se nekako zanemarivalo, a to su upravo ti „Dnevnici“, njegove najintimnije opaske koje je najčešće plasirao kroz snove - kaže naš sagovornik.

Na ovom festivalu u nedelju je predstavljen i strip o Krleži „Miroslavljevo jevanđelje-apokrifna verzija“, za koji je scenario napisao Ćosić.

Festival jednog pisca nije koncipiran kao apologetska manifestacija, već kao savremena umetnička reinterpretacija književnog nasleđa. Na festivalu jednog pisca Krleža pokazuje svoja lica i naličja. Tačno na stogodišnjicu prvog dolaska ovog Zagrepčanina u Beograd, na jednu od svojih brojnih drugih obala. A Krleža je danas, po rečima Olivere Stošić Rakić, urednice literarno-tribinskog programa KCB, sinonim za: biti uronjen u društvenu stvarnost, učestvovati u njenom kreiranju, buniti se s razlogom, biti u kreativnom dijalogu sa ideologijama i politikama.