Obnova fresaka u Dečanima i Pećkoj patrijaršiji

D. MATOVIĆ

16. 04. 2012. u 21:03

Обнова фресака у Дечанима и Пећкој патријаршији
Posao poveren stručnjacima, jer se ne može vežbati na najvrednijem što imamo. Ceo projekat košta pola miliona dolara, pare obezbedila ruska vlada

KONZERVATORSKI radovi na obnovi živopisa u našim manastirima na Kosovu i Metohiji, koji su pod zaštitom Uneska, počeće odmah posle uskršnjih praznika. Skele će već u utorak biti unete u Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane, a prva ekipa konzervatora stiže 23. aprila.

Konzervacijom i restauracijom živopisa u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Dečanima baviće se srpsko preduzeće “Koto”. Putem tendera izabrao ih je Unesko. Ceo projekat košta pola miliona dolara, sredstva za obnovu obezbedila je ruska vlada. Tim za radove na zaštiti živopisa u Bogorodičinoj crkvi manastira Pećka patrijaršija predvodiće konzervator Siniša Zeković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, dok će ekipom za konzervaciju živopisa u Dečanima rukovoditi mr Miroslav Stanojlović iz Republičkog zavoda. Po završetku radova u Dečanima, ista ekipa baviće se zaštitom živopisa u Gračanici.

- Posao koji smo dobili veoma je osetljiv, ne trpi greške pa moraju da ga rade provereni stručnjaci - kaže Zlatan Tomić, direktor “Kotoa”. - Freske u ovim manastirima su nešto najvrednije što imamo i bilo bi strašno da neko vežba na njima. Zato smo dali sve od sebe da napravimo kvalitetan tim i izaberemo dobre rukovodioce. Budući da smo ograničeni rokovima, formirali smo veću ekipu konzervatora koji će biti na terenu.

SKIDANJE FLASTERA ŽIVOPIS u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije je u najlošijem stanju. Na pojedinim freskama zalepljeni su flasteri, kako ne bi otpale.
- Freske će biti učvršćene injektiranjem. Na određenim delovima flasteri su već uklonjeni. Ako je u projektnom zadatku dato da se izvrši injektiranje i stabilizovanje tih fresko-maltera, znači da je neko ko zna ceo posao dao takvo rešenje. Na kraju krajeva, to je već u nekim delovima izvedeno i traje pet godina - zaključuje Tomić.

U potrazi za najboljim konzervatorima, kontaktirali su sa svim institucijama koje se time bave, i republički i pokrajinski zavod, Centralni institut za konzervaciju, Narodni muzej iz Beograda, akademije likovne i primenjene umetnosti, zatim Akademiju Srpske pravoslavne crkve i tako redom.

- Imali smo problem da sastavimo ekipu za Pećku patrijaršiju - otkriva Tomić. - Većina konzervatora odbila je da radi, nekima je crkva zabranila ulazak u ovaj prostor, dok su drugi želeli isključivo da budu sa svojom ekipom ili potpuno samostalni. Kao da nisu shvatili da imamo uslove koje je propisao Unesko i da moramo da ih se pridržavamo.

Pomalo čudno, ali svi konzervatori iz Republičkog zavoda odbili su da rade u Pećkoj patrijaršiji, jer imaju “druge obaveze i terene”.

- Rekli su mi da ih taj posao ne zanima, zato što je trebalo da ga dobije Zavod - dodaje naš sagovornik. - Uslovi Uneska su bili zahtevni, mogla je da konkuriše samo privatna firma sa dugogodišnjim iskustvom u zaštiti spomenika kulture. Da je bilo koja državna institucija mogla da se pojavi, ne bismo se petljali oko toga.

Tomić ukazuje na to da oni nemaju pravo da sklapaju bilo kakav ugovor sa državnom institucijom, ali mogu da angažuju sve konzervatore koji su u tom periodu slobodni.

- Veoma smo se obradovali kada smo sa konzervatorima iz Pokrajinskog zavoda uspeli da se dogovorimo. Oni imaju veliko iskustvo, dosta su uposleni u Hilandaru i u Hrvatskoj. Pored Zekovića, još četvoro ljudi će biti iz ove institucije. U jednom trenutku priključiće nam se bračni par Danica i Miša Mladenović, iskusni konzervatori koji su se za ove poslove specijalizovali u Rimu.

Živopis u sva tri manastira treba da bude očišćen, a tamo gde treba i učvršćen. Neće biti doslikavanja ili retuša.

- Ne smemo da pravimo falsifikate. Osnovno pravilo konzervacije je da se zaštiti postojeće, mora tačno da se odredi šta je original, a šta nije. Dugo se bavimo zaštitom spomenika kulture i da je kojim slučajem trebalo nešto da se rekonstruiše i retušira, nikako ne bismo pristali da to radimo. Jer, nećemo da ulazimo u ono što ne umemo da radimo.

Zahvaljujući istoj donaciji ruske vlade, uskoro počinju radovi na fasadi manastira Dečani, koje izvodi italijanski “Intersos”. Tender Uneska za obnovu crkve u Gračanici nije uspeo... VELIKI IZAZOV

NAŠ sagovornik ističe da imaju dobru komunikaciju sa Uneskom i da su oni veoma zadovoljni kako teku pripreme:

- Za nas ovo jeste izazov, ali i velika odgovornost. Ipak, volim što učestvujemo u ovom projektu i daćemo sve od sebe da ga uradimo najbolje što možemo. Ovo mora da bude najtransparentniji posao od svih.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

zenon

17.04.2012. 11:02

Lepa vest. Mada plašim se da se nije mnogo vodilo računa o restauraciji fasade Pećke Ptrijaršije, tj. ofarbana je u crveno i podsećan na manastir Žiču. Mislim da je to krupna greška koja nas koštati preko 500 godina kulture... Više sloge, a manje interesa i očuvaćemo bogatu kulturu i istorjiu kojom smo blagodareni.

mihailo

20.04.2012. 00:44

@zenon - Bas naprotiv puno se vodilo racuna o fasadi patrijarsije. Prvo je olupan malter i ostala je gola siga i vlaga je ozbiljno ugrozila ceo objekat. Na delovima koji nisu bili olupani ostao je originalan malter jarko obojen. Decenijama je fasada bila oljustena i patrijarsija je spasena u zadnji momenat. Tako ogoljena patrijarsija decenijama prepustena zubu vremena e to je DIVERZIJA i niko nikada nije odgovarao za to ali je pocela hajka na konzervatora gospodju Jovin kad je privela kraju restauraciju

Stanislav Živkov

17.04.2012. 12:15

Slikarsko društvance iz Republičkog zavoda je jako pogođeno jer se pokazalo se da su "nerešivi" problemi za koje Dragan Stanojević predviđa "manji obim radova" ispitivanja i traži za svoj tromesečni rad 157.240 evra; tromesečne dnevnice su 6.750 evra i još tromesečni honorar 7.500 evra, zapravo vrlo rešivi , baš kao što je sasvim nepotreban i njegov zahtev da se izgradi nova zgrada za konzervatore u kojoj bi bila njegova zasebna soba s kupatilom i posebno radna soba

Petar

17.04.2012. 13:43

Bilo bi zanimljivo pročitati na kojim poslovima konzervacije i restauracije fresaka je ovo preduzeće prethodno radilo da bi im ovakav posao bio poveren. Nadam se da će posao biti savršeno urađen i da ćemo moći da se divimo živopisima u Pećkoj patrijaršiji, Gračanici i Dečanima posle obavljenih radova.

Miro Markovic

14.07.2012. 21:21

Neka svevisnji Bog blagoslovi pravoslavnog Vladimira Putina za njegov poklon od dva miliona dolara u ime Ruske Vlade, koje je pametno predao UNSECO-u sa isljucivom namenom da se drevne freske srpskih manastira na Kosovu i Metohiji ociste, poprave i konzerviraju. Nadajmo se da ce strucnjaci, koji su odabrani da rade ovaj tezak i odgovoran posao, umeti da sve urade onako kako je Bogu ugodno i srpskom duhovnom narodu prijatno. Hvala Ti, veliki Vladimire!