Fest i Novosti

V. N.

subota, 25. 02. 2012. u 14:15

Фест и Новости
Četiri decenije Filmskog festivala ispisane na stranicama našeg lista. Novinari “Novosti” u stopu pratili slavne glumce i reditelje koji su stizali u Beograd. Kako je iz “Metropola” nestao Roman Polanski, a “Kum” obogatio tapkaroše.

DAVNE 1971. godine, 9. januara, s velikim ambicijama zakoračili smo u “Hrabri, novi svet”. Bio je to slogan za tek ustanovljeni Međunarodni filmski festival u Beogradu - Fest. Velikim ambicijama organizatora priklonio se i “najveći sin naroda i narodnosti” Josip Broz Tito, koji je, zapisale su “Novosti”, bio pokrovitelj prvog Festa.

Četiri decenije gledali smo najbolje filmove, ali i one izvikane i loše, ugostili najveće svetske zvezde, ali i širili crveni tepih pred anonimnim glumcima. Smenjivali su se organizatori i selektori festivala, kao i dobre i loše kritike, ali je jedna stavka ostala nepromenjena - publika koja voli Fest. Ove godine sve je u znaku broja četiri: za više od četiri decenije oko četiri miliona filmofila pogledalo je neki od četiri hiljade filmova. A “Večernje novosti” su bile uvek tu, na licu mesta, da na svojim stranicama zabeleže najupečatljivije momente koji su pratili naš i vaš Fest.

Bili smo na svečanom otvaranju prvog festivala svih festivala 1971. da zabeležimo velike gužve pred blagajnama, ushićenje budućih gledalaca, ali i dočekamo slavne goste (Vanesu Redgrejv, Ingmara Bergmana, Liv Ulman), koji su tih prvih godina festivala opsedali Beograd. Iako je glumac Gari Lokvud zahvaljujući hit filmu Stenlija Kjubrika “Odiseja u svemiru: 2001” dostigao nivo svemirskog heroja, prelistavajući “Večernje novosti” saznali smo da Lokvud iz straha nikada ne leti avionom. Veliko interesovanje publike i organizatora iz Beograda nagnalo ga je da krene iz Los Anđelesa vozom za Njujork, potom brodom (?!) do Rijeke, i na kraju opet vozom do Beograda.

Naš list je zabeležio da je te godine publika razbijala vrata Velike dvorane Doma sindikata da bi videla “pornografske” filmove koji su bili prikazivani u ponoćnom programu, po izboru Dušana Makavejeva. Najveća gužva stvorena je pred projekciju filma “Mirni dani u Klišiju”, u kome se na filmskom platnu video kompletan seksualni čin.

Naredne, 1972. godine, Fest je zablistao još većim sjajem, a Beograd je ugostio Moniku Viti, Vitorija de Siku, Kirka Daglasa, Pitera Justinova, Roberta de Nira, Liv Ulman, Pitera Bogdanoviča, Džeka Nikolsona...

- U Beogradu sam bio pre šest-sedam godina, a sada ne mogu da ga prepoznam. Sve je otišlo u visinu. Ako tako nastavite, uskoro će vaš grad ličiti na Njujork - otkrio je Kirk Daglas novinaru našeg lista.

Dok danas prelistavamo “Novosti” saznajemo da je na Festu ’72. prvi put na ekranu viđen poljubac homoseksualaca, u filmu “Nedelja prokleta nedelja”.

- Zapanjen sam koliko vaši novinari poznaju moj rad, a posebno način na koji analiziraju jedno filmsko delo. Njima ništa nije promaklo, čak su videli i ono što sam samo naslućivao - rekao je, za “Novosti”, slavni italijanski režiser Vitorio de Sika.

Novinari našeg lista “dežurali su” u hotelu “Metropol”, gde je odsela većina stranih gostiju, pa su tako bili svedoci srdačnog susreta Ljubiše Samardžića i ruskog glumca i reditelja Sergeja Bondarčuka, koji su stari prijatelji još od snimanja “Neretve”.

Sa ovakvim gostima nije ni čudo što je interesovanje za Fest već tada bilo toliko veliko da su, kako su zabeležile “Novosti”, pravo malo bogatstvo zaradili - tapkaroši.

Ali ni najbolje godine Festa nisu prolazile bez skandala. Tako je na stranicama našeg lista ostalo zabeleženo da su organizatori otkazali prikazivanje dokumentarnih filmova “Praško proleće”, jer je sovjetska delegacija odbila da dozvoli prikazivanje dokumentarnog filma na tu temu - “Čehoslovačka, godine iskušenja”.

Dve najveće senzacije na Festu 1973. godine bile su, saznajemo iz “Novosti”, film Frensisa Forda Kopole “Kum” i gostovanje Rajana O’Nila i njegove pratilje Ursule Anders. Karte za “Kuma” bukvalno su bile razgrabljene, a onda je usledila “trka” za “Paklenom pomorandžom” Stenlija Kjubrika. Te godine, podsećaju nas “Novosti”, Beograd je prvi put ugostio Pitera Bogdanoviča.

Američki reditelj Sem Pekinpo, gost Festa ’74. sa filmom “Psi od slame”, izjavio je našem novinaru da je srećan što mu se pružila prilika da se upozna i da sedi za istim stolom sa glumicom Dženifer O’Nil.

- Za svega četiri godine Fest je tako gromoglasno odjeknuo svetom da producenti, reditelji i glumci ne postavljaju više nikakva pitanja: sami nude filmove i lično prate njihov uspeh u Beogradu. Iz Holivuda je nedavno stigla vest da se u prestonici filma više govori o Festu nego o aferi “Votergejt” - zabeležio je novinar Milan Mitić te 1974. godine.

I naredne godine (1975) na beogradski aerodrom doletele su velike zvezde - Frensis Ford Kopola, Ištvan Sabo i Mišel Pikoli. Iz “Novosti” saznajemo da je Kopola odmah šarmirao sve koji su s njim stupili u kontakt: novinare, kolege, studente FDU, TV publiku...

- “Kum” nije moj najbolji ni najomiljeniji film. “Kum 2”, koji sam nedavno završio, mnogo je više moj film. Za prvi sam bio unajmljen da ga uradim, i uradio sam taj posao dobro. Posle “Kuma 2” počinje i drugi čin mog života - rekao je Kopola tada novinaru našeg lista, i otkrio mu da je u Beogradu boravio 13 godina ranije.

Mišel Pikoli, u razgovoru s našim dopisnikom iz Pariza, prisetio se da je u srpskoj prestonici boravio 1963, tokom snimanja filma “Putovanje”.

- Ovogodišnji Fest otvoren je filmom Stivena Spilberga “Ajkula”, koji već mesecima uliva strah milionima gledalaca SAD i Evrope - zapisao je naš novinar povodom otvaranja Festa 1976. godine.

Bile su to zlatne godine Festa, kada su se Beogradom šetali Robert de Niro, Mikelanđelo Antonioni, Franko Nero..., a slična atmosfera zadržala se i naredne, 1977. godine, kada smo ugostili reditelje Bernarda Bertolučija, Jiržija Mencla i glumicu Stokard Čening.

Kada su mu “Večernje novosti” uručile nagradu “Zlatni pečat” za film “Dvadeseti vek”, Bertoluči nije krio oduševljenje:

- Ne volim nagrade i nisam pristalica pompe, ali odista sam obradovan nagradom vašeg lista koju daju novinari, jer poštujem štampu i njen rad. Ovaj trofej je dragocen pečat na mom delu - priznao nam je tada veliki reditelj.

Do kraja sedamdesetih, kako su zabeležile “Novosti”, Fest je uspevao da u naš glavni grad dovodi velike umetnike sa svih meridijana. Hotel “Metropol” ugostio je Marčela Mastrojanija, Sisi Spejsik, Klaudiju Kardinale, Andžeja Vajdu, Melinu Merkuri, Franka Zefirelija, ponovo De Nira, Bertolučija i Justinova.

Novosti” su bile tu i da zabeleže velike skandale sa Festa ‘80, kada je, najpre, incident izazvao italijanski režiser Franko Zefireli, napustivši konferenciju za novinare zbog navodne galame. Nakon toga, uoči susreta sa domaćim i stranim novinarima, iz hotela “Metropol” netragom je nestao i reditelj “Tese” Roman Polanski. Nezadovoljan simultanim prevođenjem njegovog filma, reditelja su tražili svi, i organizatori, i publika, i novinari, da bi se tek dan kasnije saznalo da je otputovao sa beogradskog aerodroma.

Naredne godine, 1981, prvi put su na Festu prikazani domaći filmovi. Kako pišu “Novosti”, stidljivo su najavljene projekcije danas kultnih filmova “Dečko koji obećava”, Miše Radivojevića, i “Sećaš li se Doli Bel”, Emira Kusturice.

Prelistavajući našu arhivu, saznajemo da su dolazile sve teže godine za beogradski festival i da je njegov sjaj lagano bledeo. Iako je Beograd 1983. ugostio Pola Šredera, Vima Vendersa, Franka Nera, u “Novostima” čitamo da je Fest ’83. bilo teško organizovanati, jer su organizatorima nedostajale devize. Najskuplji film, a ujedno i najtraženiji kod publike, bio je Spilbergov “I-Ti vanzemaljac”, koji je otkupljen u poslednji čas.

- Dosta je bilo Festa, izvolite na svoja radna mesta - tim rečima je Bata Živojinović zatvorio filmsku smotru 1985. godine, koja je, saznajemo iz “Novosti”, bila praćena malim skandalom. Naime, planirano je da Fest zatvori film Emira Kusturice “Otac na službenom putu”, ali zbog iznenadnog poziva na Kanski festival, reditelj je odustao od beogradske premijere. Za Kusturicu je to bila dobra odluka, jer je nekoliko meseci kasnije bio apsolutni pobednik u Kanu.

Za vreme projekcije filma “Gotik” Kena Rasela, nekoliko ljudi se onesvestilo jer nisu mogli da podnesu scene nasilja u filmu, zabeležio je naš list pikanterije sa Festa ’87, na kojem je specijalni gost bio Miloš Forman.

Prvi put kod nas organizovan je satelitski razgovor reditelja Džona Karpentera (“Velika gužva u Kineskoj četvrti”) sa novinarima. “On u studiju u Njujorku, mi u Sava centru”, zapisale su tada “Novosti”.

Teška vremena za SFRJ, a potom Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), preslikala su se na naredne festivale, pa je do atraktivnih gostiju bilo gotovo nemoguće doći, ali bilo je i drugih problema. Iz “Novosti” tako saznajemo da je za Fest ’92. nekolicina reditelja otkazala svoje filmove sa obrazloženjem da “nemaju slobodnu kopiju filma” baš u vreme kada se organizuje festival. Ali svi mediji, pa i “Novosti”, bili su puni hvale za Emira Kusturicu, koji je, svojim ličnim autoritetom, ugledom i poznanstvima, u najteže vreme u Beograd doveo atraktivne goste - Džonija Depa, Džima Džarmuša i Nikitu Mihalkova. Naš list je za svoje čitaoce tada imao i pravu “poslasticu”, priču sa koncerta “Partibrejkersa” koji su u SKC svirali u čast slavnih gostiju.

- Na binu je u jednom trenutku izašao i Džoni Dep i “malo nabadao” po gitari - čitamo u našem listu.

Gošća Festa ’95. Beatris Dal novinaru “Novosti” požalila se da reditelji, posle “Beti Blu”, od nje traže isto - da se svuče.

- Već na drugoj strani scenarija, pre nego što izgovorim i reč, ja sam gola - vajkala se ona našem reporteru.

Britanski reditelj Ken Rasel, koji je umro pre nekoliko meseci, bio je gost Festa 2003. (koji je otvorio Šarl Aznavur), a u izjavi za “Novosti” najavio je da će snimati film o Nikoli Tesli. Zbog bolesti, ovaj film je stalno odlagan i, nažalost, nije snimljen.

Naredni Fest otvorila je Hana Šigula, a 2005. gošća Beograda bila je Katrin Denev. “Večernje novosti” su bile u Skadarliji da zabeleže kako je francuska diva u restoranu “Šešir moj” uživala uz tamburice. U jednom trenutku, saznajemo iz “Novosti”, s ruke joj je ispala zlatna narukvica. Katrin nije primetila ništa, ali tu je bio mladi konobar koji joj je, uz osmeh, vratio vredan nakit.

Reditelj Vim Venders (gost Festa 2006) otkrio je našem novinaru da je opčinjen Beogradom i da će sigurno ponovo doći. Poslednje festivale obeležio je britanski glumac Rejf Fajns, koji je 2009. otvorio Fest, a u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti” najavio snimanje Šekspirovog “Koriolana” u Beogradu. Premijerom baš tog filma otvoren je poslednji Fest.

Duga tradicija i “Novosti” i Festa biće sigurno nastavljena, a za deset godina zajedno će “pretresti” pola veka festivala nad festivalima.


KNJAZ FORMAN

Reditelj Miloš Forman bio je najviđeniji gost Festa 1987. godine. Slavni tvorac filmova “Let iznad kukavičjeg gnezda”, “Kosa”, “Amadeus” najradije je pio kiselu vodu “Knjaz Miloš“. U šali je to objašnjavao:

- Sve nešto imam utisak da vi smatrate da sam ja knjaz Miloš!...

Forman je, inače, domaćinima otvoreno rekao da je u Beograd doputovao, pre svega, zbog svog prijatelja Dušana Makavejeva koji ga je ubedio da dođe. Odseo je u hotelu “Jugoslavija” i dok su ga organizatori čekali na aerodromu on je već bio u hotelu i pio sok.

GOSTI SA MESECA

Fest su 1972. godine neočekivano posetili američki kosmonauti Dejvid Skot, Alfred Vorden i Džems Irvin.

Astronauti ekspedicije “Apolo 15” koja se iskrcala na tlo Meseca pozdravili su publiku u Domu omladine, pre projekcije filma “Hod po mesecu”.

ĐINA LOLOBRIĐIDA: NEĆU U IZLOG

- Glumci više nisu zvezde... Sad su zvezde režiseri... Vremena se tako menjaju. A kako nosim popularnost? Pa, u suštini, nisam navikla da neprestano budem u izlogu. Publicitet je nekad bio vezan za rad na filmu, danas, nažalost, ljude više privlači privatni život i izmišljene priče. Evo, čitam novine da bih videla šta sam doživela...! Tako mi se dešavaju neverovatne stvari. Prošle godine sam skoro bila udata!...

PITER BOGDANOVIČ: DO JUTRA

- Po završetku projekcije mog filma “Što te tata pušta samu” u sali “Vuk Karadžić” ostao sam do dva sata ujutru s gledaocima.

Nikad nisam doživeo ovakav spoj gledališta i ekrana.

Ushićen sam...


PRVA GOLA GLUMICA

Novosti” su, pod naslovom “Prva gola američka glumica”, 1971. godine objavile intervju sa Silvijom Majls, junakinjom filma “Ponoćni kauboj”, u kojem je “glumila” u čuvenoj sceni seksa sa Džonom Vojtom.

- Kada sam snimala tu čuvenu scenu kamera je 19 minuta radila bez prestanka, a ja sam bila gola. Ipak, osećala sam se sasvim prirodno, nisam imala nikakvih komplikacija ni u samoj sebi ni zbog okoline - otkrila je Silvija našem novinaru Mili Kodemo.

DŽEK NIKOLSON: BOLJE NEGO U AMERICI - U Beogradu sam prvi put. Došao sam zato što nikad nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi...

VITEZIČIN “ZLATNI PEČAT”

OD četvrtog Festa (1974), “Novosti” su, na inicijativu urednika Vojina Vitezice, ustanovile nagradu “Zlatni pečat”, koju će narednih godina dodeljivati najboljem filmu po izboru specijalnog žirija, sastavljenog od urednika i novinara naše redakcije. Prvu nagradu dobio je film “Opsadno stanje” Koste Gavrasa, koji se poklonio publici na ceremoniji otvaranja. U intervjuu našem listu pričao je o svom grčkom poreklu i francuskoj kulturi koja ga je uslovila da stvara političke filmove, ali i o tome zašto stalno bira Iva Montana za uloge glavnih junaka. Otkrio je i koliko je počastvovan što je dobio nagradu “Novosti”.

- Malo sam znao o Festu. Mislio sam, festival kao i svaki drugi. Međutim, ja sam zapanjen! Tu se na jednom mestu nalaze svi najbolji filmovi sveta - rekao nam je tada Kosta Gavras.

NAGRADE “NOVOSTI”

1974. “Opsadno stanje”, Kosta Gavras

1975. “Prisluškivanje”, Frensis Ford Kopola

1976. “Paskvalino”, Lina Vertmiler

1977. “Dvadeseti vek”, Bernardo Bertoluči

1978. “Zmijsko jaje”, Ingmar Bergman

1979. “Čovek od mramora”, Andžej Vajda

1980. “Kosa”, Miloš Forman

1981. “Dirigent”, Andžej Vajda

1982. Ukinuta nagrada “Zlatni pečat” našeg lista, uz obrazloženje da Fest nije takmičarski festival

NESTAŠNI” TRIFO

Novosti” su 1974. godine otkrile i jedan skandal, kada je Žan-Pjer Leo, omiljeni glumac francuskog reditelja Fransoa Trifoa, odveden u beogradsku bolnicu pošto je popio jednu i po bočicu lekova za spavanje. Nikada se nije saznalo da li se glumac slučajno predozirao ili je to bio pokušaj samoubistva. Te godine nije prikazan “Poslednji tango u Parizu”, što je naš list označio kao ozbiljan propust Festa.

POMOĆ HENDIKEPIRANIMA

VELIKA dvorana Doma sindikata u Beogradu prva u svetu ugrađuje uređaje pomoću kojih ljudi sa oštećenim sluhom mogu da prate govorne i muzičke priredbe, kao rezultat akcije koju su te 1972. vodile “Novosti”. Fest su tako mogli da prate i oni koji slabije čuju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije