VEST da je uprava milanske Skale “po kratkom postupku” najurila balerinu koja ih je optužila da promovišu anoreksiju izazvala je žučne diskusije u najvećim baletskim centrima Evrope, ali je među našim baletskim umetnicima prošla gotovo nezapaženo.

Marijafrančeska Garitano (33), vodeća zvezda baleta prestižne milanske kuće, za britanski “Obzerver” izjavila je da uprava baletske škole Skale vrši pritisak na učenike da smršaju, te da je zbog toga među njima zavladala pošast zvana anoreksija. Prema njenim rečima, svaka peta balerina pati od ovog poremećaja, a i sama je navodno, nakon što je sa 16 godina primljena na akademiju, bila izložena pritisku da oslabi, zbog čega i danas pati od bolova u stomaku i čestih preloma kostiju. Njene kritike na račun kuće izazvale su pometnju u teatru, čiji je portparol brže-bolje ustvrdio kako “akademija danas nipošto ne proizvodi anoreksične balerine, iako je pre deceniju i po možda i bilo takvih problema”. Javnost se pak povodom ovih izjava podelila u “tabore”: od sujetnih balerina koje su se podsmehnule italijanskoj koleginici i njenom nadimku “Mocarela”, do onih koji tvrde da je otpuštena primabalerina samo hrabro izrekla strašnu istinu koja se decenijama prećutkuje.

KAO VRHUNSKI SPORTISTI NAČIN života, pa i ishrane, baletskih igrača najsličniji je onom kakav je karakterističan za vrhunske sportiste, smatra Ašhen Ataljanc:. - Ako po pet, šest ili sedam sati dnevno provodite trenirajući, ma o kakvoj vrsti treninga da se radi, logično je da morate da se hranite dobro i zdravo, da zadovoljite sve energetske i druge potrebe organizma - navodi ona. - Balerinama, posebno onim u osetljivom periodu razvoja, neophodan je neko ko će da ih na pravi način posavetuje, da ih nauči kako bi trebalo da neguju i razvijaju svoje telo i učine ga zdravim i spremnim na velike fizičke izazove. Drastične, neretko kobne posledice po psihu i zdravstveno stanje organizma mladih devojaka može da ima nepromišljena kritika, nepažljiv pristup pedagoga, asistenata, balet majstora...

Srpske koleginice Garitanove pak, iako naglašavaju da je na našoj baletskoj sceni teško zamisliti situaciju poput ove u Skali, kažu da bi svakako valjalo posvetiti veću pažnju mladim balerinama, koje su u periodu razvoja često nezadovoljne svojom građom i kilažom koje (ne bez osnova) smatraju osnovnim preduslovom za uspeh.

Ivanka Lukateli, naša primabalerina, danas istaknuti baletski pedagog, ističe da je osnovna pretpostavka za bavljenje baletom - izvrsno zdravlje!

- Balerine jesu, i moraju biti, pre svega - zdrave osobe, a kilaža je nešto što utiče na konstituciju - kaže Ivanka. - Baletska igračica jednostavno mora biti vrlo vitka, jer višak kilograma nije dobar ni za partnera, ni za srce, tetive, mišiće... Neophodno je održavati optimalnu težinu. Problem je što mnoge devojke to shvate pogrešno pa se izgladnjuju, što ni u kom slučaju nije dobro. Naša profesija zahteva specijalan režim vrlo kontrolisane ishrane, sa mnogo vitamina, minerala...

Ova iskusna baletska umetnica kao ilustrativne navodi slučajeve preranog odvajanja mladih, još psihofizički nedozrelih balerina od kuće i od roditelja.

- Vrlo je loše kada devojčice odu od kuće dok su još uvek psihički nestabilne i nespremne - objašnjava Lukateli. - Tako su dve naše mlade balerine vraćene iz inostranih kuća upravo zbog anoreksije, a njih četiri ili pet zbog preterane debljine, i one su prestale da igraju. Posledice odvajanja od kuće u tom osetljivom periodu mogu biti kobne. Devojke pogrešno shvate sugestije i kritike, i pomisle da, što su mršavije, to će biti bolje igračice.

Međutim, to u baletu nije baš tako, niti je ikada bilo, naglašava Ivanka, i dodaje da je sve to ipak individualno.

- I u moje vreme postojala je skala koja je kao optimalnu težinu određivala broj kilograma koji se dobija kada se visina umanji za 120. - kaže ona. - Iako lično nikada nisam imala nekih problema sa težinom, sa visinom od 161 centimetar, i 49 kilograma, bila sam sasvim lepo mršava i potpuno zdrava (bez obzira na to što bi, kada bi se striktno primenila skala, trebalo da imam 41 kilogram).

Lukateli dodaje da pedagozi moraju biti vrlo obazrivi kada izriču sugestije i komentare u vezi s kilažom, i da imaju u vidu da ženska deca u periodu formiranja još nemaju telesnu strukturu neophodnu za balet.

- Prirodno je da svaka mlada devojka prođe kroz fazu kada je nešto punija, ali sve se to tokom sazrevanja i uz redovan rad reguliše i dođe na svoje mesto - smatra Ivanka.

- Znam da je meni lično uvek smetalo kada bih se ugojila samo kilogram ili dva, bilo mi je teže da radim. Pritom nikad nisam bila bolesna, i nikada nisam otkazala predstavu; igrala sam i sa napuklom koskom, sa distorzijama... Baš poput vrhunskih sportista, baletski igrači moraju biti spremni na izuzetna naprezanja i odricanja. Oni moraju proći kroz rigorozne kontrole i zadovoljiti izuzetno visoke standarde, što laicima može izgledati kao preterano žrtvovanje; ali takva je profesija, baletom definitivno ne može da se bavi bilo ko.

Prvakinja Baleta Narodnog pozorišta Ana Pavlović ističe da je skandal koji je izbio u Baletu Skale teško zamisliv u našim uslovima.

- Potpuno sam sigurna da to kod nas nije slučaj, odnosno da naše balerine ne boluju od poremećaja ishrane i anoreksije; ima ih čak i malo punačkijih, ali dobro, bolje da su žive i zdrave - polušaljivo kaže Ana. - Kod nas režim ishrane koji se očekuje od baletskih igrača nije ni najmanje rigorozan, čak bi se moglo reći da je ponekad suviše opušten.

Međutim, Ana sugeriše da bi trebalo razmisliti o uvođenju nastave posvećene pravilnoj ishrani u jedinu našu “zvaničnu” baletsku školu.

- Svakako da postoji potreba da se deci koja sanjare o baletskoj karijeri objasni šta treba jesti, jer posledice nedovoljne informisanosti i težnje ka mršavoj figuri po svaku cenu mogu biti kobne - smatra naša primabalerina. - Pritisnute zahtevima za vitkom figurom, a u neznanju, u želji da budu što mršavije, devojke ugrožavaju i poremete organizam, što je posebno opasno u tom osetljivom pretpubertetskom i pubertetskom periodu. Držanje dijeta, koje su vrlo često i pogrešne, može suštinski da poremeti ravnotežu u nečijem organizmu. Balerine ni slučajno ne bi smele da gladuju, njihova ishrana mora da bude zdrava, posebno u periodu razvoja. Nesporno je da balet mogu da igraju samo zdravi ljudi, za bavljenje našom profesijom neophodne su velika psihička i fizička spremnost, izdržljivost i snaga.

Ašhen Ataljanc, nekada primabalerina Narodnog pozorišta, deceniju i po je provela u inostranim baletskim kućama pre nego što se vratila u Beograd, gde danas vodi baletsku školu koju pohađaju učenici svih uzrasta.

- Mislim da kod nas to nije slučaj, ali igrajući u inostranstvu videla sam zaista svašta, užasne stvari koje ljudi čine ne bi li sačuvali status i posao u situaciji kada je konkurencija sve veća i nemilosrdnija - navodi Ašhen. - Lično, podstičem polaznice svoje škole da “dobro jedu”, da se hrane pravilno, učimo ih kako da se odnose prema svom telu, zdravlju, pa i telesnoj masi, tako da se zadovolje svi standardi, a istovremeno očuvaju energija i zdravlje organizma.


NEMILOSRDNI ZAHTEVI

ZAHTEVI koje pedagozi ili menadžeri postave pred balerine, a koji nisu izrečeni na adekvatan način, mogu da izazovu stravične posledice i stvore probleme, objašnjava Ašhen.

- Sa tim se mora biti obazriv jer je najčešće reč o devojkama i devojčicama koje nisu dovoljno sigurne u sebe, niti dovoljno zrele, ili su uplašene za status i posao koji im obezbeđuje egzistenciju - navodi ova umetnica. - Ja sam u Italiji igrala u modernoj plesnoj trupi u kojoj se treniralo praktično po ceo dan, i gde niko nije kuburio sa kilogramima, a svi smo se hranili dobro. U velikim, klasičnim baletskim kućama u svetu, u Berlinu, Minhenu, Izraelu, videla sam stravične stvari i užasne probleme u koje upadaju igračice suočene sa strogim zahtevima. Sve su to teatri sa izuzetno visokim standardima, i svako ko se uopšte nađe u nekom od tih ansambala zadovoljava standarde, pa i one u vezi s težinom. U svetskim kućama konkurencija je ogromna i nemilosrdna, te se preko ovakvih problema prelazi ćutke; ljudi iz straha ili neznanja čine sebi užasne stvari.