ČAČAK je dao mnoge slavne, rasne pesnike, a uz dva Petrovića, Rastka i Branislava, Bora Đorđević je najrasniji.

Ovim rečima je akademik Matija Bećković pohvalio autora knjige „Šta je pesnik hteo da kaže“ u izdanju „Novosti“, koja je promovisana u utorak u Velikoj sali Hale 4 Beogradskog sajma.

Neposredno pre promocije Bora je na štandu „Novosti“ rekao da tek očekuje „frku“ oko svog novog proznog dela:

- Drago mi je da u vremenu kada ljudi nemaju šta da jedu i da piju imaju vremena i para da kupe knjigu.

Zvuci impresivnog horskog izvođenja jednog od najvećih hitova domaćeg rokenrola, pesme „Pogledaj dom svoj, anđele“ bili su uvertira za razgovor o autobiografiji vođe grupe „Riblja čorba“, koji je i ovom knjigom potvrdio da je prvo pero među rokerima. Aplauze za briljantno otpevanog „Anđela“ pobrao je Hor Pozorišta na Terazijama pod dirigentskom palicom Vojkana Borisavljevića. O Đorđeviću su govorili i generalni direktor i glavni urednik „Novosti“ Manojlo Vukotić, rok kritičar Peca Popović, muzičari Miša Aleksić i Bilja Krstić.



- O Bori Đorđeviću se ne može govoriti neobavezno, ili ma kolikogovorilineobavezno, ne može se tek tako preći preko njegovogbogomdanog dara i značaja u srpskoj poeziji i kulturi - objasnio je Bećković.

- Pojavio se u vreme kad u svetu pesnike niko nije hteo ni da čita ni da sluša ako ono što su pisali nisu još i komponovali i pevali. Tako je, držeći korak s vremenom, Bora Đorđević isprednjačio. A da nije pevao, nego samo pisao i objavljivao, odavno bi postao redovni član SANU. Ovako je samo dopisni član UKS, jer Akademija još ne prima kantautore.

Prema Bećkovićevom mišljenju, Bora Đorđević je napisao neke od nezaobilaznih, antologijskih pesama moderne srpske poezije:

- Njegova pesma „Pogledaj dom svoj, anđele“ postala je himna novih naraštaja, ono što je za moju generaciju bio istoimeni roman Tomasa Vulfa. Mi smo u mladosti uzvikivali: „O izgubljeni i vetrom oplakivani duše, vrati se!“ A Bora i Borini pozivali: „Pogledaj dom svoj, anđele/ I skini paučinu s očiju/Videćeš prizore potresne/Videćeš nesrećne i bolesne/Videćeš čemer, smrt i jad!“

Da nije ispevao ništa drugo, smatra Bećković, ova pesma bi bila dovoljna da mu za sva vremena obezbedi mesto u vrhovima srpskog pesništva.

- Bora Đorđević se na engleskom kaže Bob Dilan, a Bob Dilan na srpskom Bora Čorba - nastavio je akademik. - Vi odlučite da li to ime više gubi u prevodu ili u originalu. Bob Dilan je kandidat za Nobelovu nagradu. I Bora Đorđević bi bio da nije zadrt i da mu je stalo do nagrada. Ali ako je dobije njegov američki dvojnik, nagrada će biti zajednička, dodeljena svim modernim trubadurima za ono što učinili za poeziju u našem vremenu.


SAMORODAN

- Bora Đorđević je izdržao sve i ostao na nogama - kaže Matija Bećković. - Svojim dugim samorodnim rimama odužio se svom daru i onoj koja ga je rodila, majci Nerandži, profesoru srpskog i ruskog jezika. Samo ona zna koliko je njen jedinac zaista bio grub i robustan, a koliko je nama bio potreban kao junak bez mane i straha.

Eto šta je ovaj pesnik hteo da kaže u ovoj prilici o svom sabratu Bori Đorđeviću, čestitajući i njemu i njegovom izdavaču.

NEOBAVEZNO I SKUPOCENO

- PO mom strateškom planu teško da bi me video ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu da me na mala vrata ne uvede knjiga Bore Đorđevića „Šta je pesnik hteo da kaže“ u izdanju „Večernjih novosti“ - rekao je između ostalog Bećković. - Tako mi se iznenada ukazala srećna prilika da konačno potrošim onih nekoliko krupnih reči koje odavno štedim samo za Boru Đorđevića. Pošto je reč o rokenrolu i rok zvezdi valjalo bi da to učinim nonšalantno - i te skupocene reči, koje je odavno zaslužio, izgovorim na naobavezan način i po mogućstvu ih začinim pokojom što sočnijom psovkom.

*****
ANA MARIJA MAŠADO: IMPRESIVNO

Ana Marija Mašado, ugledna brazilska književnica i akademik, gostuje na štandu „Evro Đuntija“. Sa srpskim čitaocima druži se uz svoj tek objavljen roman „Tropsko sunce slobode“, koji govori o vremenu vojne diktature u Brazilu, o oružanim sukobima, mučenju, izdaji, ali i o ljubavi. U Beograd je došla prvi put, a kako kaže za „Novosti“, o Srbiji malo zna.

- Malo znam o Balkanu, uopšte - dodaje ona. - Znam veoma malo o specifičnostima Srbije, o vašoj kulturi gotovo ništa. No, imam prijateljicu, novinarku, koja je boravila ovde tokom rata dve godine. Pričala mi je da su ljudi veoma gostoljubivi. Rekla mi je da ću se osećati kao kod kuće i da ima mnogo lepih ljudi, i muškaraca i žena. Vidim da je za sve bila u pravu. Iznenađena sam ovolikim brojem izdavača, velikom književnom produkcijom i brojem posetilaca koji vole knjigu.

*****
ČOKOLADNI MAMCI ZA ČITAOCE

Hit ovogodišnjeg sajma su razni i neobični pokloni koje izdavači dele uz knjige.

Uz svako kupljeno „Alnarijevo“ izdanje čitaoci dobijaju čokoladice, „koka-kolu“ i kafu, a kupci knjige „Poziv za ljubav“ dobijaju ruž za usne.

Laguna“ mami čitaoce sa testeninama, igračkama ili kartama za pozorište, a „Službeni glasnik“ svakome ko kupi knjige za više od pet hiljada dinara poklanja kišobran.

Oni koji odluče da kupe novi hit kuće „Mono i Manjana“ - „Ko će suze da ti briše kad te ne bude više“ Robina Šarma, uz knjigu će dobiti i kapi za normalizaciju krvnog pritiska, a uz knjige „Voda za slonove“ Sare Gruen, „Soul fud“ i „Lav Marks“ Žane Polakov - čokoladu od 250 grama. I „Portalibris“ je odlučio da „zasladi“ svoja izdanja i kupcima knjiga iz serijala „Čokoholičarke“ takođe poklanja čokoladu, a uz kuvar „Francuskinje se ne goje“ deli sokiće. Ovaj izdavač uz svaku kupljenu knjigu poklanja još jednu, dok „Psihopolis“ petu kupljenu knjigu daje besplatno. „Evro-Đunti“ uz knjige serijala „Vink vile“ poklanja majice i postere, a „Publikum praktikum“ postere sa slovima i raspored časova.

Čigoja“ je odlučio da sedam autora najboljih SMS ljubavnih poruka nagradi turističkim putovanjem u Crnu Goru...

*****
TRAŽI SE POEZIJA

Nekoliko sajamskih štandova kao glavne adute imaju naslove poezije, a među najatraktivnijima je knjiga izabranih pesama novog švedskog nobelovca Tomasa Transtremera „Formule putovanja“, koju predstavlja KOV. Grafički atelje „Dereta“ objavio je antologiju luzofone Afrike „Ruke pune sunca“. Kod Srpske književne zadruge, kupce najviše interesuju dve kapitalne antologije: poezije srpskog romantizma, koju je sačinio Slobodan Rakitić i novije srpske lirike, Bogdana Popovića. Veliko interesovanje pobuđuje i poslednja pesnička knjiga koju je sačinio Novica Tadić, „Tu sam u tami“, koju uz zbirku „Bunar teških reči“ Jelene Lengold, predstavlja „Arhipelag“.

Treći trg prvi put izlaže na Sajmu. „Kuća specijalizovana za poeziju“ objavila je Andrićevu liriku, ali i prozu angolskih autora koji gostuju na Sajmu. Kod izdavačke kuće LOM traže se stihovi Milene Marković „Pre nego što sve počne da se vrti“.

*****
NOMINACIJE ZA SAJAMSKE NAGRADE

SAJAMSKE nagrade biće saopštene u četvrtak, a ovogodišnji žiri objavio je u utorak spisak izdavača i poduhvata koji su ušli u uži izbor. Za nagradu „Izdavač godine“ nominovani su „Mediteran pablišing“ (Novi Sad), „Službeni glasnik“ (Beograd), „Fabrika knjiga“ (Beograd), „Logos“ (Beograd), Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića (Sremski Karlovci).

U trci za „Izdavački poduhvat“ su „Stripovi koje smo voleli“ („Omnibus“), „Srpsko-romski rečnik“ („Prometej“), „2066.“ Roberta Bolanja („Laguna“), „Beskrajni spiskovi“ Umberta Eka („Plato“), Sabrana dela Ive Andrića („Štampar Makarije“ i „Nova knjiga“) i „Želja da se bude beskoristan“ Huga Prata i Dominika Ptifoa („Službeni glasnik“). Za „Dečju knjigu godine“ konkurišu „Rusvaj“ Igora Kolareva („Buklend“), „Dnevnik dr Golobusa“ Ivana Zdravkovića („Evro-Đunti“), „Buntovnici“ („Orfelin izdavaštvo“), „Poštareve priče“ Danijela Ćorovića („Književna omladina Srbije“) i „Život u socijalizmu“ Radine Vučetić („Kreativni centar“). Tradicionalno i ove godine novinari će dodeliti svoje nagrade najboljem izdavaču i izdavaču koji je imao najprofesionalniji odnos prema medijima. Priznanje se dodeljuje na osnovu glasanja, a odluka će biti saoštena u subotu. Sutradan će nagrađenima biti uručena dva umetnička rada - slika Vesne Milunović i skulptura Jove Petijevića.

Na štandu KOV u četvrtak će u 13 časova biti posthumno uručena nagrada za životno delo, osnivaču ove izdavače kuće i pesniku Petru Krduu.

*****
PREDSTAVLJENA KNJIGA PESAMA I PROZNIH ZAPISA „SOBA S TOČKOM“

Knjigu pesama i proznih zapisa „Soba s točkom“ Jovana Nikolića (1955), koga danas smatraju jednim od najznačajnijih romskih pisaca u Evropi, predstavio je u utorak izdavač „Čigoja“. O knjizi su govorili pisac Milovan Vitezović i sociolog kulture Ratko Božović, podsetivši na nesvakidašnju biografiju ovog autora. Kao dete romskog saksofoniste i srpske pevačice, Nikolić je upoznao sve krajeve Jugoslavije, radio kao novinar i pevač u noćnim klubovima, a zatim se okrenuo književnosti i od 1999. živi u Kelnu.