ODAVNO je Vinaver odlučio da, „grede, grede tajnom slavom“, kako glasi jedan njegov stih. Ne znam nijednog autora srpske književnosti, koji je toliko slavan, za koga se toliko malo učinilo da bude javno prisutan. Postoji skrivena ideološka zabrana i ta je najopasnija. Razne ideologije smenjivale su se na ovom prostoru, ali su sve istrajno, ali ne javno činile da Stanislav Vinaver ne bude prisutan.

Ovo je istakao Predrag Marković, ministar kulture, otvarajući u četvrtak spomen-ploču na mestu (Đakovačka 21), gde je nekada bila porodična kuća velikog pesnika, pripovedača, esejiste, polemičara, prevodioca... Time je nastavljen veliki kulturni poduhvat „Vratimo dug piscima“ Ministarstva kulture i „Večernjih novosti“, u kojem su do sada postavljena obeležja dvanaestorici književnih velikana.

- Vinaver svakako jeste institut srpske modernosti, ali ne lažan. Da bi ste stvarali modernost, uticali na ljude oko vas da u tome uzmu učešća, morali ste da poznajete evropske trendove i što je još važnije da poznajete suštinu i svu čaroliju svog jezika. Ako niste u stanju da prepoznate svoj identitet, a toliko indentiteta je imao Vinaver, onda ne možete sebe nazivati ni Evropejcem ni modernistom. On se time nije kitio, on se kitio zanosima i prkosima - rekao je Marković.

UNUCI I PRAUNUCI
VINAVER je imao dva sina - Konstantina i Vuka. Otvaranju spomen-ploče prisustvovali su Konstantinova supruga Vera i njihova ćerka Milica Vinaver-Ković, sa sinom Mihailom, Stanislavovim praunukom. Ispred zgrade u Đakovačkoj 21, bio je i Vukov sin Slobodan, koji ima dve ćerke Branislavu i Stanislavu.

Bez sumnje najbolji poznavalac Vinaverovog dela, prof. dr Gojko Tešić, rekao je da je za njega nekadašnja prizemna kuća u Đakovačkoj 21 „magična građevina iz koje je u ovaj grad i ovu kulturu širokim stvaralačkim mlazevima isticala evropska modernost, a i u evropski kulturni prostor otiskivale su se vesti kako i u ovoj zemlji stanuje Evropa u najuzbudljivijim stvaralačkim proplamsajima“.

- Ta kuća, ta čarobna kutija jezika i književne umetnosti, znanja, kulture, bila je onaj prostor čestitosti i moralne doslednosti iz kojeg je najveći srpski nadgramatičar, žestoki polemičar, antidogmatičar u političkom smislu, ali i u ideološkom, odlazio u beskompromisne bitke za odbranu poetskog moderniteta. Na ovoj adresi je četvrt veka stvarao najveći čudotvorac srpskog jezika, kome srpski jezik nije bio maternji, a učinio je za njegovo bogatstvo više od mnogih najvećih pisaca ove književnosti - istakao je Tešić.

U kući na Đermu, podsetio je Tešić, napisana je magična monografija „Zanosi i prkosi Laze Kostića“, polemičke stranice knjige „Jezik naš nasušni“, parodije iz „Alajbegove slame“, pesnička zbirka „Evropska noć“, čiji revolucionarni prevratnički duh nije ništa manje od Popine „Kore“ i Pavlovićevih „87 pesama“, Iz ove kuće Vinaver je otposlao silne tomove prevoda „1001 noći“, „Gargantue i Pantagruela“, dela Hašeka, Viona, Getea, Tvena... Odavde su u svet otišli i čudesni eseji o našim vitezovima, o epskom desetercu, o narodnoj kulturi. Nadahnutu besedu Gojko Tešić završio je najavljujući da će uskoro biti objavljena Vinaverova dela u 17 knjiga, u izdanju Zavoda za udžbenike i „Službenog glasnika“, čime će srpska kultura konačno shvatiti kakvog je čudotvorca u ovom piscu imala.

Pesme Stanislava Vinavera, sa puno osećanja za njihovo značenje i ritam, čitala je dramska umetnica Danica Ristovski.


TAJNA VEZA

PREDRAG Marković je naveo da se još pre 30 godina suočio sa posledicama ideoloških zabrana zbog kojih nije mogao da objavljuje pod svojim imenom.

- U to vreme se Gojko Tešić potrudio da u „Književnoj reči“ stvori virtuelnu ulicu Stanislava Vinavera, što je u javnosti bilo dočekano sa velikim simpatijama. Tekst sam pod pseudonimom pisao ja uz pomoć prijatelja čija sam imena i tada i sada morao da krijem. Tada iz ideoloških razloga sada iz želje da ostane jedna malena tajna veza između nas koji smo tada verovali da mora da postoji Vinaverova ulica i sve drugo što je on zaslužio.