Brod “Galeb” - putujući muzej

Savo POPOVIĆ

11. 03. 2011. u 21:08

Kolekcionar Marinko Sudac, o istorijskoj avangardi koju izlaže na čuvenom brodu

KOLEKCIONAR iz Zagreba i vlasnik najbogatijeg fundusa istorijskih avangardi s područja bivše Jugoslavije i zemalja negdašnjeg “Istočnog bloka” - Marinko Sudac (1968) predstaviće Evropi u riječkoj luci na tri palube “Galeba” deo kolekcije koje svedoče o visokim dometima stvaralaca sa prostora jugoistočne i istočne Evrope. Publika će videti dela zenitista, dadaista, konstruktivista, nadrealista. Sa naših prostora Marka Ristića, Ljubomira Micića, Želimira Žilnika, Balint Sombatija...

Reč je o umetnosti koja je nastajala u sukobu sa sistemom, a cilj je da se ona prikaže upravo na “Galebu” - unutar simbola protiv kog se zalagala. Taj “dramatičan” kontekst oronulog broda i dela koja su u poslednje dve godine postala “ciljna akvizicija” svetskih muzeja - od Bobura do njujorškog Mome - prvoklasni je izazov. Ozbiljno akademsko pitanje, ali kako tvrdi Jerko Denegri, i velika obaveza za istoričare umetnosti.

SKUPO-JEFTINO NISU Evropa i Amerika kasno otkrile samo Miću Bašićevića Mangelosa, nego i sve one koji proizlaze iz Grupe Gorgona: Vaništu, Kožarića, Knifera... To su umetnici koji su trenutno najinteresantniji svetskim institucijama i veoma su skupa njihova dela. A, sva ova umetnost je bila veoma, veoma jeftina do pre nekoliko godina.

* Zašto baš “Galeb”?To je brod koji je vezan za naše detinjstvo, za naš život i vreme kad je paralelno nastajala umetnost koja je bila degradirana baš od tog sistema koji simbolizuje “Galeb”. Kako će na izložbi biti i dela nastala na području nekadašnjeg socijalističkog bloka - “Galeb” je u širem kontekstu simboličan dokaz da svi totalitarni sistemi završavaju kao olupine, a umetnost koja je kritikovala ili se borila protiv autoritarnih sistema - ostaje i dobija vrednost. Ta umetnost, dakle, opstaje, cvate i traži nova čitanja i tumačenja stručnjaka.

* “Olupina” će biti renovirana?- Brod je otkupila Rijeka da bi ga spasla propadanja pa ovom izložbom želimo i na to da skrenemo pažnju. “Galeb” je ne samo simbol jednog sistema - on je, nedvosmisleno, i simbol mira ali i jedinstvenog “socijalističkog” glamura u kom je Tito bio glavni akter. Kako bi taj glamur bio sastavni deo naše izložbe, pa i skrenuo pažnju na izuzetno vredna umetnička dela, nastojaćemo da među uglednim gostima na otvaranju bude i Sofija Loren koja je svojevremeno boravila na njemu. Želja nam je da ovaj brod ostane kao putujući muzej avangardne umetnosti, umetnosti koju sakupljam a koja je od strane kulturnih institucija zapostavljena i još uvek na izvestan način degradirana.

* Ali, sad dolazi u prvi plan interesovanja?- Da i to ne samo na nivou naše regije već na svetskom nivou.

* Možda ste i vi, poput Beljanskog, pre avangarde “promašili” tražeći svoj put?- Kolekcioniranje se rađa još u detinjstvu. Svako u ranoj mladosti ponešto skuplja. Kasnije to zamire, nekom to ostaje hobi, nekom opsesija i misija. Kolekcija je moj životni interes. Ja sam 1989. počeo da sakupljam umetnička dela koja nisu imala predznak avangarde ni vrhunske umetnosti. Ali, s vremenom sam uplivao u vode avangarde i 2004. sam striktno profilisao svoju kolekciju koja je donedavno počinjala delima nastalim 1914. do 1989, ali sad je njen početak na 1909, od kad datira i prvi manifest futurista koji sam nedavno nabavio. A, to je na neki način početak avangardne umetnosti na svetskom nivou.

INTERES U OVOM trenutku svi gradovi i države nastale na tlu bivše Jugoslavije imaju interes kad je reč o mojoj kolekciji. Naime, izvukli smo na svetlost dana umetnost koja je bila degradirana i zapostavljena od institucija. Mi smo je popeli na najvišu kotu interesovanja i medijske pažnje. Veoma je bitno da je zahvaljujući tome i publika počela da prepoznaje vrednost i značaj te umetnosti.

* Zbirka se širi ka istočnoj Evropi, imate više od 20 hiljada “jedinica”?- Sve to je vezano za finansijske mogućnosti. Želim da moja zbirka dosegne onaj nivo kad će biti moguće upoređivati umetnost nastalu na tlu bivše Jugoslavije sa dostignućima svetskih avangardnih pokreta. U ovom trenutku najlakše mi je da to napravim sa istočnoevropskim zamljama.

*Koji bi, zasad, bio zaključak?- Vidi se koliko je umetnost naših prostora vredna i koliko je značajna na svetskom nivou. Ali, ova je kolekcija nastala iz ljubavi prema alternativnoj i eksperimentalnoj umetničkoj produkciji. Prema delima koja menjaju poredak stvari i menjaju svet nabolje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije