Svaka nova knjiga luksuz

M. KRALJ

10. 03. 2011. u 20:48

Свака нова књига луксуз
U Srbiji postoje gradovi koji ni dinar ne ulažu u kupovinu knjiga za biblioteke, pa se čitaoci snalaze na razne načine

NA pečat “Čuvaj knjigu”, kojim se obeležavaju primerci pozajmljeni iz biblioteke, sasvim su zaboravili u nekim delovima Srbije. Zvuči neverovatno, ali u nekoliko naših gradova, protekle dve-tri godine, doslovno ni jedan dinar nije uložen u kupovinu novih knjiga za biblioteke, koje su kao kuće knjiga lučonoše duha i pismenosti.

Preciznije, od 27 opština i gradova, koji imaju mesne biblioteke, prošle godine, čak njih 20 je planiralo da iz budžeta izdvoji upola manje od potrebnog standarda (koji podrazumeva povećanje bibliotečkog fonda za bar pet procenata). U Somboru, Jagodini, Užicu, Kruševcu, Pirotu, Leskovcu, Kosovskoj Mitrovici, Smederevu i Prokuplju planirali su između 10 i 20 porocenata od standarda, dok su u Zrenjaninu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Smedererevu i Prokuplju smatrali da je za nove knjige potrebno i manje od deset odsto. Stanje je još gore u 120 ostalih javnih biblioteka, a najgore - u školskim bibliotekama.

- Funkcionisanje javnih biblioteka je ugroženo poslednjuh 20 godina, uglavnom zbog besparice, ali i zbog neodgovorne kulturne politike koju vode gradovi i opštine, koji su kao osnivači po zakonu dužni da finansiraju biblioteke - kaže nam Vladimir Šekularac, načelnik odeljenja za unapređenje bibliotekarskog sistema Narodne biblioteke Srbije. - Ne samo što su sredstva koja osnivači odvajaju iz budžeta za obnavljanje bibliotečkog fonda nedovoljna, nego je prisutna i tendencija smanjenja. Veliki je problem i što standardi po kojima funkcionišu javne biblioteke ni za koga nisu obavezujući.

NOVI ČLANOVI JAVNE biblioteke u Srbiji su tokom 2009. godine upisale 523.794 odrasla člana i 227.722 dece do 14 godina. Iste godine svaki odrasli član biblioteke iznajmio je za čitanje 16 knjiga.

Nešto bolja situacija je samo u Beogradu i Novom Sadu, gde čitaoci pre mogu da dođu do novih i aktuelnih naslova, pa onda i ne čudi što je jedva sedam odsto stanovništva naše zemlje ima člansku kartu biblioteke. Gotovo da je porazno poređenje sa razvijenim zemljama u kojima je i do 40 odstvo stanovištva učlanjeno u biblioteke. Prema analizi “Mreža javnih biblioteka u Srbiji 2000 - 2009” koju je napravio naš sagovornik, u bibliotekama je 2009. ukupno bilo 14 miliona, a iste godine izdato je na korišćenje 8.465.597 knjiga.

- Kada broj korišćenih knjiga poredimo sa raspoloživim fondom u istoj godini, dobijamo najznačajniji parametar za efikasnost mreže javnih biblioteka, takozvani obrt knjiženog fonda koji je 2009. iznosio svega 0,60 - zaključuje Šekularac, uz napomenu da prema važećim standardima javna biblioteka mora da bar dva puta obrne svoj fond tokom godine.

Razlog za to je, smatra, što su naše biblioteke zatrpane neaktuelnim i korisnicima nepotrebnim knjigama. Za razliku od nas, u svetu se iz biblioteka otpisuju svi naslovi koji tri godine nisu dati na korišćenje i menjaju novim, traženijim.

Zakinute za novac od osnivača, naše biblioteke se prinovljuju od onog što im država dodeli kroz godišnji otkup knjiga ministarstva za kulturu. Poklonom koji dobiju od države, nažalost, fond knjiga uvećaju tek za desetinu. To, međutim, ne važi za školske biblioteke koje ne dobijaju nikakvu pomoć ministarstva prosvete, a iz budžeta koje škole imaju za održavanje, nova knjiga je pravi luksuz u poređenju sa svim rupama koje valja zakrpiti. U većini naših škola u bibliotekama ne postoji čak ni važeća lektira!

Ako se većina naših javnih biblioteka (što se posebno odnosi na one u provinciji, sa časnim izuzecima), prema onome što nude čitaocu, uporede sa Uneskovim Ifla standardima, ličiće na - muzejske primerke. Jer, jedna savremena biblioteka, pored književnih i neknjiževnih dela za odrasle, mlade i decu, mora da ima referentna dela, pristup bazama podataka, časopise, službene informacije (uključijući i informacije o lokalnim organima uprave), poslovne informacije, izvore za zavičajnu istoriju, geneaološke izvore, muzičke kompozicije, računarske igre, igračke, materijale za učenje... Ovakva biblioteka, iz naše perspektive liči na “spejs šatl”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

ana

10.03.2011. 21:16

Ali vlast tako voli da daje pare glumcima za svakojake gluposti, samo da bi mogli posle da se slikaju s njima, da je to neverovatno! I svako ima nekog svog favorita, nigde strategije, plana, smera...

carapanka

10.03.2011. 22:54

Nase drustvo je odavno zaboravilo na knjigu. Zato imamo razne rijalitije sa kojima polako ali sigurno gubimo duhovnu kulturu. Potrebni su nam Ana i glumci zasto da ne? Biblioteke nemaju vise znacaja i ulogu koju su nekada imale. Pa ko je zaduzen da vodi brigu i opismenjuje naciju? Sadasnja vlast se u svim segmentima drustva bori samo za udobne fotelje, a narod se bori za prezivljavanje, ma kakve crne knjige ......

Jeca pereca

11.03.2011. 02:24

A zato i u knjizarama rade polupismeni ljudi koji ne mogu kupca da nagovore da kupe bezezlenu, jednostavnu knjigu tipa kupholicarki jer jadni sta ce ne znaju kako ....Da menadzeri tih ljudi odigraju klucnu stvar i ponude knjige bibliotekama kako??? Ne znaju ne umeju nepismeni su jadni ...kuku nama kada i u knjizarama rade pijacari bez uvrede ja svaki vikend idem na Kalenic;)))) A biblioteke prazne...Jadni knjizarski lanci svaka cast Delfiju a ovaj muceni grooozni Vulkan kukuuuu

AinsiSoitJe

11.03.2011. 14:48

Moja profesorka srpskog jezika morala je da preskoči obradu lektire "Vreme smrti" Ćosića zato što u školskoj biblioteci imaju samo 4 primeraka, a u generaciji ima 300 đaka...

D.

12.03.2011. 08:56

@AinsiSoitJe - Ne verujem da ijedna skolska biblioteka poseduje 300 primeraka svake knjige koja je u lektiri, pa se ona ipak obradjuje. Zato postoje i opstinske i gradske biblioteke, a poneko se zadesi da i kod kuce ima najpoznatija dela knjizevnosti koja cine najveci deo skolske lektire.