Lajpcig: Premijera naših pera

PRVI put u istoriji naše književnosti, na jednom mestu biće okupljena srpska “književna reprezentacija”, od čak 40 pisaca. Biće to na predstojećem Sajmu knjiga u Lajpcigu, od 17. do 20. marta, na kojem će Srbija biti zemlja u fokusu. Naša pisana reč, pre svega savremena, biće predstavljena na atraktivan način kroz razna dešavanja: od razgovora sa piscima, promocija najnovijih antologija, predavanja, diskusija na pojedine aktuelne teme, do izložbi i pratećih programa u Kelnu, Drezdenu, Berlinu, Haleu i Lajpcigu.

Ko je i na koji način odabrao “igrače” koji će istrčati na lajpciški teren, zašto među njima nema nekih od najistaknutijih imena (kao što su Ćosić, Mihailović, Velmar-Janković, Simović, Danilo Nikolić, Nenadić, Ćirjanić...) i šta će se sve događati na i oko našeg štanda, odgovore smo potražili od potpredsednika Organizacionog odbora Zorana Hamovića, inače savetnika ministra kulture.

- Trudili smo se da stvorimo najdemokratskije kriterijume i da nikoga nepravedno ne izostavimo - kaže Hamović. - Osnovni princip izbora je bio da izabrani pisci imaju knjigu objavljenu na nemačkom u poslednje dve godine ili da su zastupljeni u novijim nemačkim antologijama. Pri tom o izboru autora nije odlučivao samo naš odbor, već su uvažavane i sugestije nemačkih izdavača i raznih organizacija koje stipendiraju pisce kao što su “Boš“ i “Traduki”.

Tako će se pojaviti i neki pisci, ističe Hamović, kod nas veoma malo poznati, kao što je Verica Kričković, a veoma prisutni u Nemačkoj. Istovremeno, od 20 naših najuglednijih književnih kritičara, od kojih se svi nisu odazvali, zatražili smo da naprave svoje liste predloga knjiga koje bi trebalo ponuditi za prevođenje na nemački. Taj spisak, dat u posebnom katalogu, biće ponuđen tamošnjim izdavačima.

Pošto je lajpciški sajam, pre svega, festival pisaca, biće predstavljeni naši autori svih generacija, sa posebnim akcentom na mlađu.

- Nije bilo ideološke diskvalifikacije - tvrdi sagovornik. - Kad se pogleda spisak može se videti da su sve opcije uključene. Naš jedini cilj je da plasiramo srpsku knjigu u Nemačkoj, da se tamošnja javnost zainteresuje za nas. Zbog toga nam je u interesu da naši pisci što više razgovaraju sa tamošnjim medijima, zbog čega vodimo petoro vrhunskih prevodilaca. Za nas je posebno ohrabrujuće, što u poslednje vreme naše pisce objavljuju veliki nemački izdavači, kao što je “Zurkamp”.

Na pitanje da se u književnoj javnosti često može čuti primedba da na međunarodne sajmove knjiga uvek ide ista grupa pisaca i izdavača, Hamović odgovara:

- Nije istina da uvek idu isti ljudi, po političkoj i ideološkoj liniji, kako se to najčešće predstavlja. Mora se imati uvek u vidu koje su želje domaćina, koji su po pravilu uvek najviše zainteresovani za one koji su u njihovoj sredini koliko-toliko poznati. Važno je da se napravi infrastruktura, pa će i ostali pisci dobiti prilike da se predstave u svetu.

Inače, na nemačkom govornom području poslednjih godina od naših pisaca najpoznatiji je Aleksandar Tišma, koji je čitaniji i od nobelovca Andrića, a od savremenih pisaca to su David Albahari i Dragan Velikić i u poslednje vreme Goran Petrović.

Za nastup na lajpciškom sajmu naša država je morala da da garanciju da će obezbediti 400.000 evra za promociju naše književnosti, što je uobičajeno. Nemci su uveli ovo pravilo, zbog lošeg iskustva sa nekim drugim zemljama koje su ranije bile u fokusu.

NOBELOVAC U FRAKU
POVODOM pedesetogodišnjice uručenja Nobelove nagrade Ivi Andriću biće predstavljena nova izdanja našeg velikana na nemačkom jeziku, priređena izložba o Andriću kao diplomati i organizovan okrugli sto. O aktuelnosti Andrićevih dela govoriće prevodioci, slavisti i profesori sa univerziteta.

BALKANSKA NOĆ
PROGRAM “Balkanska noć”, protkan stihovima i muzikom, biće priređen u subotu 19. februara. Svoje radove čitaće pisci iz Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Slovenije i Srbije. Nastupiće etno-klasični bend iz Albanije “Akustika”, dok će specijalni gost biti Bora Dugić, majstor na fruli.