KNJIGA “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića u izdanju “Agore”, ušla je u najuži izbor za dve ugledne nagrade, Ninovu i “Vitalovu”. I dok su članovi žirija za roman godine (Vasa Pavković, Ljiljana Šop, Mileta Aćimović Ivkov, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo) ovo delo uzeli u razmatranje kao romansijersko, dotle su članovi “Vitalovog” žirija (Jovan Zivlak, Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden) knjigu odabrali kao - zbirku priča!

- Matijevićeva neobična knjiga sačinjena je od tri priče sa dominacijom snova koji za njegove junake čine prinudni i grčeviti okvir za percepciju stvarnosti - navodi se u obrazloženju “Vitalovog” žirija. A u izjavi za “Novosti” Jovan Zivlak izričito kaže da je to zbirka priča i objašnjava:

ČETVORICA U FINIŠU U saopštenju žirija za “Vitalovu” nagradu u četvrtak je navedeno da su uz “Vrlo malo svetlosti” Vladana Matijevića i još tri knjige u najužem izboru: zbirka pripovedaka “Preživljavanje” Dragoslava Mihailovića i romani “Gospodska ulica” Ranka Risojevića i “O mestima tužnim i dubokoj noći” Vidosava Stevanovića. Ove četiri knjige, ističu članovi žirija, “otkrivaju nekoliko bitnih aspekata savremene književnosti u Srbiji, njenu određenost ekstremnim trenucima istorije i tamnim aspektima čovekove sudbine”.

- Mi smo ozbiljni ljudi sa značajnim književnim i čitalačkim iskustvom i naš stav je da Matijevićeva knjiga nikako ne može biti roman.

Kako nam je rekao Mileta Aćimović Ivkov i Ninov žiri se bavio istim načelnim razmatranjem i stao na stanovište da se može prihvatiti autorska definicija žanrovske pripadnosti ove knjige date u podnaslovu - da je po sredi takozvani omnibus roman.

- Roman je sastavljen od tri tematski različite pripovedne celine koje se mogu iz liberalnije žanrovske tematske perspektive prihvatiti po svojoj strukturi, značenjima i svojstvima kao trodelna narativna celina. Podsećam na to da je svojevremeno “Prokleta avlija” Ive Andrića od tadašnjeg Ninovog žirija tretirana kao pripovetka, a isto se desilo i sa knjigom “Kada su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića. Kasnijim razvijanjem teoretskih saznanja i svesti došlo se do zaključka da te knjige mogu biti imenovane kao kratki romani i to danas i jesu. Na ovaj način obe ove knjige, siguran sam, prihvata i Jovan Zivlak.

Iznenađen žanrovskim određenjem Matijevićeve knjige kao zbirke priča, Nenad Šaponja, direktor “Agore” i književni kritičar, kaže da tu nema nikakvih dilema:

- Reč je o tri priče koje su povezane u jednu celinu a sam autor je u podnaslovu naveo da je to roman omnibus. Pa valjda pisac zna šta je napisao?!

Da su članovi “Vitalovog” žirija bili pažljiviji, ukazuje Šaponja, videli bi da je i u CIP-i (“ličnoj karti” knjige) navedena šifra kojom je označena kao roman.

Odluka o dobitniku Ninove nagrade biće doneta u ponedeljak, 17. januara a “Vitalove” do prve polovine idućeg meseca.