“Klackalište”- poziv na razmišljanje

Marina MIRKOVIĆ

05. 11. 2010. u 21:02

“Клацкалиште”- позив на размишљање
Jovan Mitrović o arhitekturi i projektu grupe “Škart” koji nas predstavlja u Veneciji

PAVILJON Srbije na dvanaestom venecijanskom bijenalu arhitekture otvoren je krajem avgusta uz plesni i muzički nastup grupe “Škart”, čije će “Klackalište” - projekat koji predstavlja našu zemlju na ovoj prestižnoj manifestaciji, “raditi” do 21. novembra. Komesar srpske izložbe, arhitekta Jovan Mitrović, kaže da se “Klackalište” odmah istaklo među 34 rada koliko ih je prispelo na javni konkurs koji je raspisao Savez arhitekata.

- Savet sačinjen od naših eminentnih stručnjaka iz oblasti arhitekture i vizuelnih umetnosti izdvojio je rad grupe “Škart” jer je pokazao drugačiju sliku i približio se onome što je trend u prezentaciji arhitekture u svetu - kaže Mitrović. - Arhitektura i umetnost se sve više međusobno dodiruju i prepliću, sve ih je teže razdvojiti i proceniti da li je nešto umetnička ili arhitektonska instalacija.

Bijenale pokreće i otvara društveno odgovorne teme koje provociraju na razmišljanje, navodi Mitrović, i dodaje da je tema ovogodišnje manifestacije glasila: “Ljudi se (pro)nalaze u arhitekturi”.

- Odmah smo eliminisali sve radove koji su pokušavali da daju tužnu i ružnu sliku naše svakodnevice, koje smo svi ionako svesni, kao i klasične radove koji prezentuju arhitekturu kao takvu, kroz slike, makete ili eseje - objašnjava komesar srpske izložbe. - Potrebno je predstaviti nešto što će provocirati komunikaciju između posetilaca i izlagača. Mislim da smo uradili pravu stvar jer smo pokazali drugačiju, pozitivnu sliku Srbije, kao i da imamo šta da kažemo na temu svetskih pitanja, poput onog: šta je budućnost arhitekture? - ali i da možemo da nasmejemo ljude. U isto vreme, možemo da ih provociramo na razmišljanje o tome šta je u stvarnosti odnos čoveka i prirode - jer metafora “Mobiljki” i “Klackališta” u stvari asocira na priču o odnosu čoveka prema prirodi.

POZIV NA TOLERANCIJU - SVI mi tragamo za odgovorima na pitanja koja postavlja 21. vek: Šta je to budućnost arhitekture uopšte? Kako da odgovorimo sa humanom arhitekturom u konzumentskom društvu u kome se vrednuje samo imanje, a mnogo manje bivanje? Lično verujem da ovakvi pokušaji podstiču na razmišljanje. Ovaj škartovski projekat predstavlja poziv na toleranciju, komunikaciju, međusobno razumevanje i prihvatanje različitosti među ljudima - navodi Mitrović.

Poseban kvalitet projekta grupe “Škart” je, po Mitroviću, to što funkcioniše na više nivoa te svaki pojedini posmatrač pronalazi svoj nivo i način razumevanja, “čitanja” rada.

- “Klackalište” budi niz asocijacija, od sećanja na detinjstvo do vrlo ozbiljnih tema - naglašava Mitrović. - Ideja je da kroz klackanje pokažete određeni stepen međusobne komunikacije, tolerancije, jer kada se klackate - morate da se prilagodite onom drugom. Suština i jeste to da možete da komunicirate sa nekim na klackalici samo zato što ste ljudi.

Objekte na kojima se posetioci klackaju utroje, učetvoro, unakrst, sa biljkama, tako što sede jedno pored a ne naspram drugog..., dopunjava drugi segment instalacije - “Mobiljke”. Inspirisane su “Velegradskom pesmom” Vaska Pope koja glasi: “Reče mi onomad moja žena, za koju bih učinio sve sve, e da mi je jedno malo drvo da svud trči za mnom ulicom!”, “Mobiljke” preispituju odnos urbane sredine i prirode.

Predstavljeni rad grupe “Škart” nas vraća, veli Mitrović, konzumiranju umetnosti u izvornom obliku, gde možete da opipate, dodirnete izloženi predmet, da sa njim nešto radite. Ipak, jedan deo naše javnosti nije shvatio poruku, dodaje on, i objašnjava da je reč o ljudima koji se tradicionalno konzervativno odnose prema arhitekturi i načinu na koji se ona prezentuje.

- Činjenica je da ovaj rad nema veze sa arhitekturom ako se arhitektura doživljava kao kuća - smatra Mitrović. - Ali arhitektura počinje od staništa, a završava sa filozofijom, ili obrnuto. Ona je jedna od retkih tehničkih disciplina u kojima nemate kriterijume koji su egzaktni, jer je jedini kriterijum čovek - a on je promenljivo biće. Njegovi biološki parametri i nisu toliko promenljivi, ali sociološki i kulturni i te kako jesu, a da li je nešto dobro u arhitekturi ili nije najviše zavisi od tog kulturnog i sociološkog bića čoveka.

Arhitektura pliva između ljudskih potreba i želja, a u ovom slučaju “Škart” je napravio jednu finu instalaciju koja je arhitektonična, umetnička, ili obrnuto - napravio je arhitekturu koja je umetnička instalacija, uveren je Mitrović.

- Ovaj rad je pokazao drugi rakurs gledanja na arhitekturu, sa umetničkog aspekta, dao arhitektoničnu formu umetnosti uključivši i poeziju i filozofiju, i postavio više nivoa u odgovorima na pitanje kako se ljudi pronalaze u arhitekturi - kaže Mitrović o radu grupe konceptualnih, svestranih i pre svega društveno svesnih umetnika poznatih po multiumetničkim eksperimentima - kakav je i rad predstavljen u Veneciji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije