Molitva za zemlju Nemanjića

B. ĐORĐEVIĆ

13. 08. 2010. u 21:09

Knjiga pesama “Kraljevski epitafi” Krstivoja Ilića u izdanju SKZ

PESNIK Krstivoje Ilić za koga ugledni kritičari već tri decenije tvrde da je naš najpoznatiji elegičar, nedavno je u Srpskoj književnoj zadruzi objavio knjigu “Kraljevski epitafi”.

Ova jedinstvena zbirka predstavlja ogrlicu lirskih pesama o vladarima: kraljevima, svetiteljima, ktitorima - prve srpske dinastije Nemanjića.

MONAŠKI DIJALOZI- PRILIKOM ispisivanja ispovesti svakog od vladara, ja sam u noćima, u zorama, vodio skoro monaške dijaloge sa Svetim Savom, i tek posle njegovih osmeha, dovršavao rukopis! Ta iskustva, i uspomene, ostaće u meni sa obe strane života! I ta povezanost vere i prosvetiteljstva, onda, i danas, i u budućim vekovima! A Kosovo! Kosovo je bilo najbolnije ćutanje i velikog Prosvetitelja, i već skoro usnulog pesnika, na samoj granici ovoga sveta - kaže Ilić.

- Ako postoje kraljevski darovi u životu pesnika, onda se to dogodilo meni, ovoga leta! Na tematskoj celini ispovesti vladara dinastije Nemanjića, sa druge strane života, radio sam pet godina, sklonjen iz patnje ovoga sveta u raskoš i slavu zadužbina, na čijim su kupolama krstovi od zlata dodirivali i prestolje samog Tvorca, a u dubokoj intimi bili ne samo simboli vere i moći, nego i etimološko izvorište moga imena, sa kojim sam se uvek ponosio, među savremenicima - kaže za “Novosti” Ilić.

U zbirci se prožimaju istorija i poezija. Na pitanje da li je u stihovima preovladala realnost ili imaginacija, pesnik kaže da je presudna bila njegova “apsolutna pripadnost Nemanjićima”.

- Sa njima sve je, u stvari, poetska istorija! Taj duh, toliko blizak elegičnoj tužbalici, bio je prisutan od prvih stihova, do danas. Zbog toga sam, kao što je znano, ispaštao u građanskom životu. Ali, zar je mogao pesnik sa ovakvim imenom i toliko odan tradiciji, očekivati počasti u veku bezbožništva! Naravno da je bilo i trijumfa: postigao sam duhovnu prisnost sa Bogom Poezije - kaže pesnik.

Poznat kao veliki posvećenik poeziji Ilić priznaje da je pogođen poremećenim sistemom vrednosti u kulturi i stvaralaštvu i bez dlake na jeziku kaže:

- Strašno je kako vreme, samo po sebi, žudi da bude nesrećno! I taj se tragični čin kod Srba, izgleda, nikad neće prevazići! Ne bih želeo da banalizujem, ali nije časno ni prećutati: pa, molim vas, ako danas nekoliko javnih bludnica (prostakuša), koje propagiraju najniži oblik zabave (kulture) imaju materijalna primanja sto puta veća od srpskih pesnika iz čitanki, koji bi trebalo u svim kulturama da budu vrhunci na lestvici vrednovanja, onda to više i nije poremećeni sistem vrednosti, nego moralni ambis! I to u jednom narodu koji je još u srednjem veku posedovao pravo gospodstvo i otmenost, u odnosu na preostalu Evropu, sa varvarskim manirima! Ja se ipak nadam, kao pesnik i humanista, da će mladi, umni ljudi, u ovoj mladoj demokratiji, ubrzo uspostaviti pravu meru stvari, polazeći baš od kraljevskog i carskog nasleđa, prema budućim modernim vremenima!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Ruzica

21.08.2010. 23:37

Odavno sam sebi obecala da me ljudska glupost nece iznenaditi.I uglavnom uspevam..Ali ovo je previse.Krstivoje Ilic se konsultovao sa Sv.Savom,pa tek onda dovrsavao pesme.Covek koji je u gradjanskom zivotu najvise ispastao zbog namerno obuvenih tesnih cipela/ to je patentirao Bobek,takodje Sapcanin,jer kada covek tako hoda,svi ga nekeko zale,deluje totalno tuzno/ Krstivoje Ilic /mucenik/ doduse bez teoretskog obrazovanja,stida i srama koji je imao srece.ON je caskao sa SVETIM SAVOM. Drskost veka