Bez Kiša među kestenovima

NO taj grad, što se na srpskom zove Subotica a na mađarskom Szabatka, sa tim predznakom, sa tom determinantom „na jugoslovensko-mađarskoj granici“ tu je, dakle, u prvom redu da svedoči o toj dvostrukosti, o tom ambigvinitetu jezika, porekla, istorije i kulture, kao i o tome da u sudbini pisca ništa nije slučajno, pa ni slučajnost mesta njegovog rođenja...“
Ovako je o rodnom gradu na severu Bačke u intervjuu datom švedskom kritičaru Gabiju Glahmanu 1986. godine govorio velikan srpske literature Danilo Kiš (1935-1989). U godini kada se obeležava 75 godina od kako je u Ulici oslobođenja broj 8 (danas Senćanski put) rođen veliki prozaista, u Subotici nema nijedna ulica koja nosi njegovo ime a trošnu kuću u kojoj je prve godine detinjstva proveo Andreas Sam odavno su zamenile višespratnice. Gradski oci su pre nekoliko godina doneli odluku da trg u centru grada, gde se nalazi bista Danila Kiša nazove njegovim imenom, ali je ona još uvek samo mrtvo slovo na papiru.
- Tragajući za rodnom kućom poznatog književnika, došao sam do slike iz 1936. godine na kojoj je mali Danilo sa sestrom Danicom, u prostranom dvorištu prepunom oleandara - otkriva književnik Boško Krstić. - U matičnoj knjizi iz 1935. godine pronašli smo da je 23. februara Eduard Kiš prijavio da mu se dan ranije rodio sin Danilo i da žive u Ulici oslobođenja 8. U Zavodu za geodeziju potražili smo plan grada iz tog perioda i na moje veliko iznenađenje, video da je kuća Mihajla i Ljubomira Nikodijevića, u kojoj su roditelji slavnog pisca živeli kao podstanari, bila na mestu dvospratnice u kojoj već godinama stanujem.
Kuća u kojoj se Kiš rodio i slikao sa sestrom srušena je do temelja u savezničkom bombardovanju u Drugom svetskom ratu, ali je porodica Eduarda Kiša i Milice Dragićević tada već boravila u mađarskom mestu Kerkabarabaš.
- Na zgradi ne postoji nikakvo obeležje, u više navrata smo tražili ulicu ali gradska komisija za davanje naziva delova grada ostala je nema na zahteve velikog broja subotičkih intelektualaca - dodaje Krstić. - Predlog odbijen zbog zamerki jednog člana komisije, da je „pouzdano iz Pariza saznao da je Kiš veliki plagijator i da ne zaslužuje znamenje u rodnom gradu“. U znak revolta, decembra 2003. godine tridesetak književnika okupilo se oko biste Danila Kiša i napravila „živu ulicu“. Dan kasnije odlučeno je da će taj trg dobiti njegovo ime, ali se to do dan danas nije desilo. Ove godine, na četvrtom književnom festivalu „Kišobran“ ponovo smo pokrenuli inicijativu i sada čekamo odgovor novih gradskih vlasti.
Jedino mesto koje u Subotici čuva spomen na tvorca „Ranih jada“, „Peščanika“, „Grobnice za Borisa Davidoviča“, „Časa anatomije“ je „Gradska knjižara Danilo Kiš„.
- Duh Kiša se ovde nekako, oduvek osećao, a na inicijativu subotičkih intelektualaca knjižara je 1998. godine dobila njegovo ime - ističe Mirko Kovač, direktor knjižare. - Prostorije je otvorila Mirjana Miočinović, Kišova supruga, otkrivajući tada književnikova sećanja na rodni grad.
Vreme prolazi, vlasti se menjaju, ali Subotica, za razliku od Novog Sada, Beograda i Pariza, još se uvek nije odužila Danilu Kišu.

ULICA IZ “RANIH JADA“
ULICA divljih kestenova, o kojoj Kiš govori u „Ranim jadima“ nalazi se u Novom Sadu, nekadašnja Bemova, a danas Ćirpanova ulica. Spletom okolnosti, u toj ulici danas nema nijedne kestenove krošnje, dok je zgrada u Subotici, na mestu stare kuće, okružena drvoredima divljih kestena.

“KONDUKTER“
U Istorijskom arhivu u Subotici čuva se prvi broj „Konduktera“, autobuskog, brodarskog, železničkog i avionskog reda vožnje, koji je sastavljao Eduard Kiš. Nekoliko decenija kasnije, Danilo je „Kondukteru“ podario izuzetnu poetsku vrednost.