PROŠLU godinu Miljen - Kreka Kljaković završio je kao član tima Ridlija Skota, jednog od najvećih reditelja današnjice, koji je ovog puta svoj novi film, ekranizaciju bestselera Kena Foleta “Stubovi zemlje”, potpisao kao izvršni producent. I mada je Kljaković odavno ušao u elitne krugove svetske kinematografije, svaki njegov uspeh i dalje izaziva veliku pažnju naše javnosti.
Umetnik koji je podigao čudesne filmske svetove, vlasnik prestižnih priznanja “Cezar” i “Feliks”, nedavno je dobio godišnju nagradu kolega iz UFUS i Udruženja FIPRESCI Srbija, za dekor filma “Sveti Georgije ubiva aždahu”, u režiji Srđana Dragojevića.
- Bio bih lažno skroman kada bih rekao da mi nagrade nisu važne - kaže Kljaković. - I mada se domaća priznanja, naravno, razlikuju po značaju od evropskih, ona su važna zato što afirmišu jednu profesiju koja je na ovim prostorima nezasluženo potisnuta na marginu filma. Uzrok tome treba tražiti u jeftinoj domaćoj produkciji kojoj vizuelno-estetski kvalitet nije važan, a nije važan zato što bi taj kvalitet trebalo nešto i da košta.
* “Stubovi zemlje” smešteni su u epohu s kraja 11. i početkom 12. veka. Da li je već to bilo dovoljno za inspiraciju, s obzirom da je trebalo da rekonstruišete Englesku iz tog perioda?
- Sam roman Kena Foleta je jedna kompleksna priča, koja zahvata period od tridesetak godina, i ta rekonstrukcija Engleske s početka 12. veka bila je jedna velika, uzbudljiva i divna scenografska avantura, u koju sam ušao sa Serđom Mimicom Gecanom, poznatim rediteljem koji je, inače, bio Spilbergov glavni asistent na jednom od najboljih filmova svih vremena, “Šindlerovoj listi”. Prisustvo Ridlija Skota dodavalo je još jednu dimenziju i motivaciju da u tom likovno-kreativnom smislu napravim malo čudo, i u razgovoru sa njim potvrdilo se da sam u tome i uspeo, što me, naravno, veoma raduje i u potpunosti ispunjava kao umetnika.
* Drama se bazira na izgradnji prve gotske katedrale, jednu od glavnih uloga igra Donald Saterland, a serijal ima četiri epizode od po dva sata. Koja je to količina dekora koji ste morali da izgradite?
- Svaki film iz epohe nosi ozbiljnost u pristupu njegovoj realizaciji, to je izuzetno komplikovan, ali i uvek izazovni posao. Takvi projekti obično su visokobudžetni, ali to ne znači da za svoje ideje uvek imate sve - kao autor i kreator scenografije morate uvek naći balans između idejnih rešenja, finansijskih mogućnosti projekta i vremena za njegovu realizaciju. Za “Stubove zemlje”, sama priprema i realizacija trajala je devet meseci. Radili smo u Mađarskoj, i za to vreme izgrađena je fascinantna količina dekora - napravili smo više od 130 setova iz 12. veka, enterijer i eksterijer gotske katedrale, manastir, selo i grad, enterijere engleskog dvora i još mnogo toga. Snimanje je trajalo 120 radnih dana, a snimili smo, praktično, četiri dugometražna filma.
* Iako se rukopis scenografa, kako kažete, teško prepoznaje, ipak ste prepoznatljivi kao detaljista. Zbog čega vam je detalj tako bitan, šta on govori u filmu?
- Detalj zna da bude i te kako važna komponenta, jer iluzija filma nije zasnovana samo na širokom planu, već i na detalju. To nije slučaj samo u scenografskom poslu, nego je važan faktor na svim nivoima autorskih udela kojima se stvara film - u kostimu, fotografiji, pa čak i u glumi. Loše isplaniran i urađen detalj ponekad može da sruši celu iluziju filma, jer kao posmatrač počinjete da ne verujete onome što gledate. I obrnuto - zato se uvek trudim da omogućim kameri da slobodno zaviri i u najsitniji deo dekora, koji mora da izgleda savršeno veristički da se cela ta iluzija filmske istine ne bi poremetila. Trudim se da u postavci dekora, a i rekvizite ne ostavljam velike prazne površine, jer je filmska slika pokretna i ona poništava sve zakonitosti slikarstva.
* Kako se stiče “ulaznica” za tim Ridlija Skota, ali i drugih velikih reditelja, producenata i oskarovaca sa kojima sarađujete?
- Vrlo teško... Svaki novi film je vrsta provere i preispitivanja koliko ste kreativni i sposobni da svoje ideje sprovedete u delo. Ako u tom poslu stalno idete uzlaznom putanjom, i stičete poverenje najvećih i najboljih, tada vam se lako otvaraju sva vrata, pa i onih svetskih, „A“ produkcija.
* U našoj javnosti često se govori da je film, u oblasti umetnosti, najbolji srpski brend, i da ga treba favorizovati. Da li naša kinematografija danas ima svoje mesto na evropskoj sceni, i koliko je, realno, cenjen srpski film?
- Domaći film, kao deo kulture ovih prostora mora da postoji, samo je pitanje kako dosegnuti granicu njegovog pravog kvaliteta. U boljim uslovima i uređenijim odnosima, siguran sam da ćemo praviti kvalitetnije filmove, koji će možda postati pravi srpski brend. Ali, u situaciji kada ni jedan domaći film ne može da zatvori normalnu finansijsku konstrukciju, nastaje vreme frustracije i depresije - filmske profesije se polako gase i nestaju, što će se loše odraziti na budućnost našeg filma uopšte, a u takvim uslovima teško je stvarati kvalitet. Nešto se mora promeniti, nadam se novim zakonom o kinematografiji.

KLAUZULA ZA PRODUCENTE
* Verujete li da će novi zakon o filmu uspeti da promeni našu “praksu”?

- Osnovna klauzula koju bi trebalo uneti u novi zakon, morala bi da se odnosi najviše na one koji se bave proizvodnjom filmova - na producente. Oni su ti koji se najčešće bave finansijskim manipulacijama, najčešće ostaju svima dužni, i ne ispunjavaju svoje zakonske i ugovorene obaveze. Takvima bi trebalo zabraniti bavljenje filmskom proizvodnjom i ugasiti im firme, bez mogućnosti osnivanja nove, i to je osnovna, elementarna stvar u svim sferama poslovanja van granica naše zemlje.

FILM - MONOPOL NEKOLICINE LjUDI
* Gotovo svaki novi film kod nas obeležavaju i finansijske manipulacije i skandali. Da li je to uobičajena pojava koja prati proizvodnju filmova svuda u svetu, ili je ipak “patent” ovih prostora?

- Film je ovde odavno postao monopol nekolicine ljudi, i zbog toga se često dešavaju skandalozne stvari. Čini mi se da slobodni filmski radnici nemaju mehanizam a ni snagu da se svemu tome odupru, prinuđeni su da ćute i pristaju na sve uslove koji im se nude, samo da bi radili. Podići glas značilo bi ostati bez posla, a u takvoj situaciji profitiraju samo oni koji drže monopol. Za razliku od nas, u svetu su prava filmskih radnika regulisana raznim zakonskim aktima, štite ih, pre svega, pravi i čvrsti ugovori, agenti, njihovi sindikati i esnafi.