U snu vezem crne oči

Dragan BOGUTOVIĆ

09. 01. 2010. u 20:48

У сну везем црне очи
Otkrivena dosad nepoznata ljubavna prepiska velikog srpskog pesnika Laze Kostića. Istovremeno imao više strasnih veza, ali je samo Pavi posvetio pet pesama

U MLADOSTI, dok je studirao u Budimu, veliki pesnik Laza Kostić (1841-1910) upoznao je Pavu Stanković, šezdesetih godina 19. veka, i pune četiri godine bio sa njom u strasnoj ljubavnoj vezi. O tome svedoče i dva dosad nepoznata ljubavna pisma koja su mladi ljubavnici razmenili. Pronašla ih je Zorica Hadžić (1977) asistent na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i uz komentare objavila u poslednjem broju „Letopisa Matice srpske“.
Dva pisma pronađena su u rukopisu monografije o Lazi Kostiću, koju je napisao Milan Savić (1845-1930), književnik i sekretar „Letopisa“, inače veliki Lazin prijatelj. Rukopis predstavlja prošireno i dosad neobjavljeno izdanje monografije i čuva se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Sa njim je svojevremeno bio upoznat i Mladen Leskovac, ali je odbio da ga objavi jer je u njemu Savić neka Kostićeva pisma skraćivao i izostavljao mesta koja nisu za javnost - reč je o Lazinim pismima Antoniju - Toni Hadžiću, upravniku Matice srpske i takođe njegovom dugogodišnjem prijatelju.
- Paulina - Pava Stanković bila je velika mladalačka ljubav Laze Kostića. U vreme dok je bio student prava, on je često i rado posećivao kuću njenog oca Josifa Stankovića i najverovatnije je tako upoznao i zavoleo - kaže za „Novosti“ Zorica Hadžić. - Simpatnica, kako ju je nazivao, crnooka Paulina ostavila je značajan trag u životu Laze Kostića. Dvoje mladih imali su mnoga zajednička interesovanja, poput potrebe da se oprobaju u glumi. Prilikom proslave 100-godišnjice rođenja Save Tekelije u Novom Sadu 1861, u Sterijinom „Kir Janji“ Lazi je pripala uloga notaroša Mišića, dok je Pava glumila Jucu. Bila je to burna višegodišnja ljubav koju je Laza ovekovičio u pesmama „Volimo se“, „Ti i ja i tvoja slika“, „Sinoć“, „Anđeliću“, „Srce kuca“.
Razmenili su mnogo pisama, o čemu je Laza u jednom pismu Toni Hadžiću zabeležio: „Ja zapucao gotovo svake nedelje pisati u Budim kao apostol“. Hadžić je po svoj prilici bio i posrednik između njih dvoje, a pretpostavlja se da je njegova velika simpatija bila Pavina sestra Mara.
Tek sada pronađeno poduže pismo, koje je napisao u Novom Sadu, najverovatnije 1862, Laza Kostić ovako započinje:
- Simpatnico moja! Kad dva naroda pate pod akovom jedne tiranske vlade, onda se ta dva naroda ljube, i to se zove simpatija: kad dve duše pate pod akovom jedne iste tiranske sudbine, i to se onda zove simpatija.
Izražavajući bojazan da će njegov anđeo odleteti i ostaviti veliku prazninu, pesnik piše: „Već sada često pogledam u nebo, gubim se u nekoj mesečni, presipam se sitnim zvezdama; alž kad me tuga zemlji pritegne, onda izvadim žuljevitu iglu bola moga, pa tom iglom nabadam sitan biser sjajni zvezdica, a mesečinu razapnem na stisnut đerđev sreće moje, pa tako vezem u mirnoj noći, dokle god nad vezom ne zaspim, pa u snu opet dalje vezem, neprestano jedan isti vez, jedne iste crne oči, jedne iste usne - te usne kad je Bog stvarao, mora da je sastavio s neba svoga zoru i veče, na jednim ustima početak i svršetak, alfu i omegu svoga sveta, blažen je onaj kome ta zora i to veče svoje sunce osetiti dopuste! - jedne iste crne vlasi, jedan isti neiskazani lik! - treba l’ još da kažem čij je taj lik? treba l’ da mu kažem imena?“
Pismo sa potpisom „Vaš Lakan“, Laza završava stihovima:
Laku noć i milo i drago!
A propos, sad mi je
favoritna pesma:
Tavna noći, puna ti si lada,
Moje srce još punije jada,
Jad jadujem, nikom
ne kazujem,
Majke nemam, da joj jade kažem,
Ni sestrice da joj se
potužim
Jedno drago, i to na
daleko, i.t.d.
I od Pavinih pisama sačuvano je samo jedno iz 1864, koje je napisala pred udaju za advokata Mišu Rogulića i nazvala ga oproštajnim: „Gospodine! Nemojte se čuditi, što vas, eto, pozivam na svoju svadbu, što moram sasvim iskreno da priznam, da ni sama ne bih znala protumačiti, kako se to tako brzo svršilo: pri vašem odlasku odavde na to nisam ni pomišljala, ali sada vidim da ste imali pravo kad ste mi rekli: nas dvoje smo se voleli, i to je bilo pa prošlo (razumete me jamačno?); i što me još teši, to je da nisam možda jedina na svetu koja vidi uništene sanjarije svoje mladosti; inače šta znam, možda je dobro ovako za mene, niko ne može da predvidi u tamnu budućnost; ko doživi, videće.“
„Što se tiče moje svadbe“, piše dalje Pava, „verujte mi, gospodine, da ne mogu ni da zamislim da ćete je propustiti. Uverenja sam da ćete učiniti sve što možete da mi ne pokvarite tu radost. Izvinite što vam pišem malo rasejano no možete zamisliti kakav je haos u nas i zato vrlo nestrpljivo očekujem vaš dolazak da bih vam mogla iskreno govoriti; još jednom vas molim, dođite čim pre možete; imala bih još mnogo da vam kažem, ali mi vreme zbilja ne dopušta; nadam se da ću sve moći usmeno. Čekajući pozdravljam vas.“
Mlađani i nestašni pesnik je u to vreme imao istovremeno nekoliko ljubavnih veza, o čemu je zapis ostavio Milan Savić: „... Laza se u Budimu a i van Budima zanosio Pavom; u Novom Sadu je ašikovao s Jovankom, a docnije s Milom. Ali, ističe Zorica Hadžić, nema sumnje da mu je Pava bila posebna na srcu i da se veoma teško oporavio od ove propale ljubavi. Posle njene udaje i odlaska u Vukovar, pisao je prijatelju Hadžiću: „A opet zbilja: Moram ti priznati da se još nisam oporavio od rane. Badava, ljubav je jedna, i telesno i duševno, i vidom i nevidom. Ako pošteno oranjavaš od nje, možda ćeš se i izlečiti kojekako, al’ kad god je rđavo vreme, kad god se sprema kakva bura, evo je da se budi - stara bludi!“
Kako je dalje tekao životni put velikog romantičara i istovremeno začetnika srpske avangardne lirike, dramskog pisca, poliglote, doktora prava, publiciste, saborca Svetozara Miletića... do tančina je poznato. Kakva je bila sudbina njegove neprebolne Pave Stanković - ostalo je nepoznato. Može to da bude izazov za neke buduće proučavaoce životnog puta i dela Laze Kostića.      

NESTALI RUKOPISI
MNOGA Lazina pisma nalazila su se u vlasništvu Milana Savića, odnosno njegove ćerke Anice Savić-Rebac, zapisao je Mladen Leskovac i naveo je da ju je nekoliko puta molio za originale tih pisama, ali da mu je uvek odgovarala da nisu kod nje. Leskovac je iskazivao sumnju da su Savićevi uništili Lazina pisma jer su negovali „vrstu dirljivog kulta Laze Kostića“.
- No, Savićevi rukopisi pobijaju svaku pomisao na to da je on uništio Lazina pisma - kaže Zorica Hadžić. On je napisao i to veoma jasno i nedvosmisleno da se pisma Laze Kostića i Pave Stanković nalaze u Matici srpskoj. Danas tih pisama tamo nema. Mnoga pisma iz prepiske Laze Kostića očigledno nisu bila u Matici ni u vreme kada je pokušala da ih pronađe Anica Savić-Rebac, koja je zapisala: „Iz priloženih dokumenata vidi se da je moj otac rukopise poklonio Matici, ali gde su rukopisi pisama?“

ANĐELIĆU
Anđeliću, vraže mali,
ko te stvori, od čega li,
jel’ od zlata, zlato moje,
je l’ od zlata, il’ od srebra -
il’ od moga levog rebra?
Od moga si rebra leva,
ti si, dušo, moja Eva,
samo, kad te stvori bog,
iskino je s rebrom mojim
još i parče srca mog.
Laza Kostić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije