SUPRUGA poznatog istoričara Nikolaja Karamzina, Jekaterina Andrejevna, pisala je dvadesetih godina 19. veka knezu Petru Vjazemskom: “Puškin svaki dan ima dvoboje.” I to je bilo gotovo tačno. Istražujući tu nesvakidašnju sklonost velikog pesnika i njegovu prgavu narav, Adolf Rabjov je ustanovio da je u njegovom burnom i kratkom životu bilo čak i 29 dvoboja, što održanih, što u poslednji čas otkazanih. Esej na ovu temu objavljen je u poslednjem broju “Književnih novina”, preuzet iz ruskog književnog časopisa “Rosijski pisatelj”.
Ostalo je upamćeno i zabeleženo da je jedan od najvećih ruskih pesnika svih vremena bio sjajan strelac, da je sa 20 koraka pogađao metkom u metak. U dvobojima, međutim, nijednom nije prolio krv svojih protivnika, a najčešće nije želeo da prvi puca.
Sa samo 17 godina Puškin je prvi put bacio rukavicu u lice, nikom drugom do svom ujaku Pavlu Hanibalu, kod koga je bio u gostima u selu Voznjesensko. Mladi pesnik bio je do ušiju zaljubljen u gospođicu Lukašovu, ali ga je na balu pretekao iskusniji ujak. Mladić ga je smesta izazvao na dvoboj, ali su drugovi i rodbina plahovitog momka nagovorili da se izmiri, posle čega je Hanibal improvizovao duhovite stihove o ovom događaju. Ujakov “literarni rad” Puškin je primio sa simpatijama, ali ne i mesec dana kasnije šaljivu pesmu Husara Kaverina. Da mladi ljudi ne ukrste mačeve, postarao se komandant Gardijskog korpusa Vasiljčikov, nateravši ih da se izmire.
Zbog ogovaranja i spletki po aristokratskim salonima, Puškin je 1819. izlazio na dvoboj sa Kondratijem Ljirejevom, a zatim je izazvao i grofa Fjodora Tolstoja. Protivnici su razmenili jetke epigrame, ali se na crti nisu sreli. Samo mesec dana kasnije, Puškin je izašao na dvoboj pištoljima sa Vilhemom Kjuheljbekerom, jer se ovaj našao uvređen zbog pesnikovih nedoličnih stihova. Prvi je pištolj podigao Vilhelm, nanišanio pesniku u čelo, ali je zatim cev usmerio ulevo. Puškin se na to glasno nasmejao, zavitlao pištolj u vazduh, i pohitao ka protivniku rečima: “Ja u tebe pucati neću”. Dve nedelje docnije, pesnik je zbog uvrede njegovog sluge izazvao na dvoboj službenika u Ministarstvu pravde, Modesta Korfa, ali ovaj nije prihvatio izazov “zbog takve tričarije”. Krajem iste, 1919, u petrogradskom teatru Puškina je, zbog toga što je za vreme predstave vikao i smetao posetiocima, na dvoboj izazvao major Dinjesevič, ali već se sutradan izvinio.
Razlog za sledeće zakazivanje dvoboja bila je igra bilijara, potom incident u Kinjiševskom kazinu januara 1822, kada je došlo do svađe između Sejmona, Starova i Puškina - Starov i Puškin pucali su po dva puta, ali su ostali neozleđeni. Zbog zakazivanja dvoboja Puškin je prvih meseci 1822. četiri puta bio stavljan u kućni pritvor, a prilikom jedne rasprave o vinu došao je u sukob i sa državnim savetnikom Ivanom Lanovom. General- poručnik Inzov stavio je zbog toga pesnika u kućni pritvor, a to je učinio i mesec dana kasnije, kada se Puškin posvađao sa Marijom Balšom (u koju je bio ranije zaljubljen), ženom moldavskog velmože Todorakija, koji ga je uvređen izazvao na dvoboj. Pravovremenim reagovanjem Inzova, dvoboji pištoljima izbegnuti su još dva puta, ali ne i 1823, kada je tokom igre karata Puškin uhvatio u varanju zastavnika generalštaba Aleksandra Zubova. Na dvoboj, pesnik je došao sa kapom punom trešanja, i mirno ih jeo dok je protivnik njega nišanio. Posle promašaja, Puškin se svog pucnja odrekao.
Poznat po zajedljivim i ubojitom epigramima, Puškin je na adresu činovnika ministra inostranih poslova jednom prilikom uputio ove reči: “U salonu su svinje, bubašvabe i kamerjunker Hvostov.” Ovaj ga je izazvao na dvoboj, ali je, pod nepoznatim okolnostima, u poslednji čas sve izglađeno.
Nemirni Aleksandar Sergejevič novembra 1836. objavio je satiru u kojoj je nemilisrdno ismejao ministra prosvete, grofa Varova, što je naišlo na oštru osudu kneza Nikolaja Repina, ali konflikt je izbegnut. Nekoliko meseci kasnije razum nije pobedio, pa je došlo do sukoba sa tragičnim ishodom.
Na adresu autora, tada već slavnog romana u stihovima “Evgenije Onjegin”, novembra 1836. stiglo je anonimno pismo u kojem mu se “dodeljuje” čin zamenika velikog magistra rogonja. Pisac Paskvile aludirao je na činjenicu što se već godinu dana Puškinovoj ženi udvara Žorž Dantes, inače srdačno primljen u njegovoj kući. Gnevni pesnik poziva na dvoboj Francuza, ali njegov poočim Gekern, strahujući za sudbinu i karijeru svog posinka, šalje poruku tvrdeći da ovaj nije zaljubljen u Nataliju Puškin, nego u njenu sestru. Zadovoljan objašnjenjem, pesnik se pismeno odriče dvoboja, a Dantes prosi Jekaterinu Gončarovu i oni se kroz nekoliko meseci venčavaju.
Dantesu, međutim, đavo ne da mira, pa i posle toga nastavlja da se udvara Puškinovoj ženi, zbog čega ovaj baronu Gekernu šalje uvredljivo pismo. Baron odlučuje da Dantes sada mora izazvati Puškina na dvoboj. Pesnik prihvata izazov, i 27. januara (po starom kalendaru) 1837, u četiri sata po podne na Crnoj reci, Puškin izlazi na svoj poslednji dvoboj. Biva smrtno ranjen i dva dana kasnije umire.

IZVINJENJE NATALIJI PUŠKIN
SREDINOM 1836. došlo je do sukoba između Puškina i Vladimira Sologuba, koji je pesnikovoj ženi Nataliji upućivao nedolične komplimente. Puškin ga je izazvao na dvoboj, ali se Sologub pismeno izvinio Nataliji i sve je zaboravljeno.

UVREĐENI MINISTAR
AVGUSTA 1828. Puškina je, povodom poeme “Gavrilijada” saslušao ministar prosvete Aleksandar Golicin, na čiju adresu je pesnik napisao šaljivi epigram nekoliko godina ranije. Protivnici su bili pred dvobojem, ali ih je od toga odvratio pesnik i publicista Fjodor Glinka.