SAMO nekoliko dana posle glamurozne promocije svoje monografije, simboličnog naziva „Očekivanje nemogućeg“, naša poznata slikarka Olja Ivanjicki otišla je na operaciju srca. Iako je operacija uspela i Olja počela da se oporavlja i ustaje iz postelje - nemirno srce, ophrvano u poslednje vreme - nije izdržalo.
Beograd je smrću Olje Ivanjicki izgubio svojevrsni kulturni amblem i zaštitni znak. Ona je uvek bila tu, prisutna na otvaranju značajnih izložbi, na premijerama, revijama, promocijama... Posebno na izložbama mladih umetnika za čiju afirmaciju se zalagala i putem Fonda „Filip Moris“ iz Niša.
Beograd je izgubio ne samo umetnicu koju su čitaoci „Novosti“ u velikoj akciji „Najbolji slikari veka“ proglasili srpskom slikarkom 20, nego stvaraoca i 21. veka. Ona je potpuno, kao malo ko, pripadala sadašnjem vremenu, prepoznavala njegove pozitivne pomake i mane. Ostvarena, osoba sa identitetom, nije se libila da javno kaže i pohvale i kritike. I znala je, koliko god da je prisutna u javnosti to ne znači da ljudi poznaju njenu umetnost. - O meni znaju malo ili ništa. I, kad se o meni piše to je kliširano - rekla je za „Novosti“ uoči poslednjeg odlaska u bolnicu.
Bila je potpuno u pravu. Njeno avangardno delovanje ranih šezdesetih: performansi, ambijentalne instalacije... nisu našli mesto u domaćoj istoriji umetnosti. Nezahvalno je bilo biti i lepa i pametna žena, sigurna u sebe i nezavisna. Ona je takva ostala do kraja, a to je možda bilo i previše za shvatanja podneblja gde je živela i radila. Ali, nije pokleknula. Živela je u „očekivanju nemogućeg“ i ostvarila mnogo toga, kao malo koja umetnica na ovim terenima. Po obrazovanju vajarka, i to izuzetno talentovana, prema rečima njenih kolega, Olja Ivanjicki se posvetila ponajviše slikarstvu. Bila je kreativno angažovana na mnogim umetničkim poljima - od arhitekture do mode, od pisanja pesama do literarnih zapisa. Koliko je samo iznenađenje bila njena zbirka poema „Večni uslov“ u izdanju „Novosti“. Njene smele ideje često su bile korak ispred ovog vremena. To je prepoznavalo njeno srce, njen instinkt, njena inteligencija. Ali, nije odustajala. Hrabri nemaju alternativu.
Izlagala je od Njujorka i Amerike do Japana. Njene slike nalaze se u mnogim privatnim i javnim kolekcijama, ali pravo odredište za one ključne koje je ostavljala u svojoj kući, „gde se one i najbolje osećaju“, trebao je da bude muzej na čijem je osnivanju radila. Ostala je jedna slika koju je namerno nije završila - „Strašni sud“.
- Namerno je ne završavam. Kad bude gotovo, svemu dolazi kraj - rekla nam je nedavno.
Olja Ivanjicki se nije plašila smrti. Znala je, bila je sigurna da je tamo negde čekaju zagrljaji njenog biološkog i onog drugog, mentalnog oca kog je često prizivala - Leonarda da Vinčija.     

UMETNOST
DANAS, savremena umetnost - tvrdila je Olja Ivanjicki - globalno gledano, ide po samoj oštroj ivici nečeg što veoma podseća na umetnost totalitarnih režima iz tridesetih godina. Reč je o upotrebi i zloupotrebi čoveka.

MUZEJ
NEKOLIKO dana pred odlazak u bolnicu Olja Ivanjicki je „Novostima“ poverila svoje planove u vezi sa muzejom koji je htela da osnuje na Kosančićevom vencu, nedaleko od kuće u kojoj je živela i radila.
- Za razliku od ovih naših zatvorenih, moj muzej bi radio. A, pored mojih slika, moje dokumentacije i dokumentacije koja se tiče kulturne slike Srbije druge polovine 20. veka, tu bi bila i dela iz moje kolekcije: Dalija, Pikasa, Mantenjea... Ne znam da li bi bilo mesta za „Medijalu“. Svojevremeno osnovana Galerija „Medijale“ je nestala, a ja kao njen umetnički direktor ne smem ni da pitam za sudbinu dela koja su poklonjena ili otkupljena priličnim sredstvima iz budžeta za kulturu. Mislim da muzej ne spada u sferu nemogućeg...

BRADIĆ: DEO NAŠE DUHOVNOSTI
OLjA Ivanjicki se svojim bogatim i snažnim slikarskim opusom, ali i ostvarenjima i projektima iz drugih oblasti, na tako upečatljiv i toliko neizbrisiv način upisala u mapu našeg poimanja umetnosti i svakodnevnog kulturnog života, da nam je vest o njenom preranom i neočekivanom odlasku zazvučala skoro - neverovatno - izjavio je u sredu ministar kulture Nebojša Bradić. - Bila je dovoljno hrabra i samostalna da menja konvencije, uspostavlja novi umetnički poredak i uvodi nove vrednosti. Kao što je to činila u umetnosti, i u ličnom životu je na najplemenitiji način radila za zajedničko dobro, a da pri tome ne izgubi sopstvenu autentičnost i posebnost kreativne energije. Njene poetske slike i slikovite reči, originalni i prepoznatljiv stil, toliko su postali deo naše duhovnosti da će, i u vremenima koja su pred nama, Olja Ivanjicki i njeno delo ostati jedan od stožera naše kulturne istorije i riznice naše kulturne baštine.

SAHRANA
SAHRANA poznate umetnice obaviće se u subotu, 27. juna, na Novom groblju u Beogradu, u 12 časova.