VIŠE od deceniju i po Vladimir Pištalo (1960) živi u Americi, u Vusteru, gde na tamošnjem univerzitetu predaje svetsku i američku istoriju. U Beogradu je, inače, završio prava, a u Americi magistrirao i doktorirao istoriju. Već svojim prvim poetskim prozama „Manifesti“, „Noći“, „Kraj veka“, zapao je za oko književnim znalcima. Pažnju čitalaca privukle su i dve njegove zbirke priča „Vitraž u sećanju“ i „Priče iz celog sveta“, neobična literarno biografska knjiga „Aleksandrida“, a posebno roman „Milenijum u Beogradu“, koji se prošle godine našao u najužem izboru za prestižnu nagradu „Femina“ za strane romane prevedene na francuski jezik.
U razgovoru za „Novosti“, neposredno pošto je dobio nagradu, Pištalo nam je rekao da je prve glave nagrađenog romana počeo još 1994, i objasnio:
- Tačno znam i koje su glave tada napisane: „Otkriće u budimpeštanskom parku“, „Ledena Palata“, „Tara Tirnstin“. Onda sam projekat na neko vreme ostavio, radio knjige priča, „Milenijum u Beogradu“ i doktorat. U međuvremenu sam nastavio da čitam o Tesli i da „ispisujem građu“, verovatno stotine stranica ispunjeno je podacima koje bi trebalo ili koji bi se mogli upotrebiti. Prvo je trebalo prikupiti znanje, a zatim sakriti znanje (inače tekst zvuči i tvrdo i razmetljivo). Goran Milašinović je to spretno uporedio sa Leonardovim običajem da naslika šaku prvo anatomski, a da je posle „pokrije“ kožom.
* Da li ste se nadali nagradi ili ste mislili da su vam šanse male?
- Nisam mislio da su mi šanse male. Mislio sam da se to nikad ne zna, ko što se i ne zna. Nagrade imaju mnoštvo „spratova“. To je nagrada za knjigu, koja ima i elemente nagrade za životno delo i nagrade izdavaču, ponekad i političke elemente. Nikad ne znate koji će prevagnuti. Veoma sam zadovoljan „razvojem situacije.“
* U čemu vas je veliki naučnik najviše impresionirao?
- On je bio fantastično biće, kao jednorog. Veliki Odisej je spavao kad su njegovi ljudi pustili iz vreća Eolove vetrove i kad su poklali Helijeve bikove. Odisej je spavao čak i u trenutku kad su ga vratili na Itaku. Gilgameša je san sprečio u potrazi za besmrtnošću. Naš junak, Nikola Tesla, smatrao je da ga san ne obavezuje. Verovao je da ljudi ne spavaju iz potrebe nego iz navike. On sam se zadovoljavao sa dva do četiri sata sna na noć. Mogao je da ne spava i dve noći zaredom, pri tom ne prestajući da radi. U tom smislu, taj čovek, koji se opijao radom, bio je prvi futurist, mnogo pre Marinetija. Marineti bi, uprkos svojoj južnjačkoj leporečivosti, umro da je pokušao da živi tako.
* Tesla je vodio veoma neobičan život...
- Nikada se nije dotakao žene. U svom tekstu „Problem povećanja ljudske energije“ razmatrao je mogućnost da buduća bića prežive bez hrane. Pred kraj života verovao je da u izvesnom smislu i sam može bez hrane. Kao starac, jeo je „faktor aktus“ - mešavinu beline praziluka, srca kupusa, srca salate, bele repe i karfiolovog cveta. Izjavljivao je da će na tome živeti sto četrdeset godina. Želeo je da veruje da on, baš kao Ahilej ili Kraljević Marko, stoji po strani od zajednice ljudi sa planete Zemlje i da se na njega ne odnose uobičajene ljudske granice, kako metaboličke tako i saznajne.
* Poznato je da veoma brižljivo radite na svakom rukopisu, često u nekoliko verzija. Da li je bilo tako i sa „Teslom“?
- Evo kako izgleda moj radni dan. Ustanem ujutro, sednem za kompjuter i odmah počnem malo da pišem. Odem na fakultet, održim čas i pišem nekoliko sati. Vratim se kući, ručam, vidim se s nekim, i uveče se po treći put vratim tekstu. Roman „Tesla, portret među maskama“ pisao sam u najmanje dvanaest verzija. Uradio sam i nekoliko ruka posle, ali to je uglavnom bilo samo glačanje. Moj stari drug Goran Mitrović me je zafrkavao: „Znam da si sad strašno zauzet pošto upravo radiš trinaestu verziju sedme verzije.“ Je li to uobičajeno? Nije. Prosto se desilo tako. Mladim piscima uvek kažem da je pet verzija magični broj.
* Hoće li se u vašem životu ili stvaralaštvu nešto promeniti posle ove nagrade?
- Neće - u ličnom smislu. To sam shvatio kada sam bio usred pisanja „Tesle“, nekoliko godina daleko od kraja. Još se nije videla druga obala. Šetao sam sa prijateljem kroz Central park u Njujorku. Okolo su oni najlepši i najskuplji stanovi. Prijatelj mi je pokazao na jedan od tih „penthausa“ i upitao: „Šta bi uradio kad bi imao onaj tamo stan i sav novac koji uz to ide?“ Ja sam odgovorio: „Ništa. Sedeo bih na toj spektakularnoj terasi i pisao ovaj isti roman koji sada pišem.“

ŽIRI UGLEDNE KNJIŽEVNE NAGRADE O PIŠTALOVOM ROMANU
NOVO ZA SRPSKU KULTURU

Tesnom većinom, 3:2, NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman objavljen minule godine dobio je Vladimir Pištalo za roman „Tesla, portret među maskama“, u izdanju zrenjaninske „Agore“. Za ovaj roman glasala su trojica članova žirija, Stevan Tontić, Milo Lompar i Milan Vlajčić, dok su Aleksandar Jovanović i Slobodan Vladušić dali prednost knjizi Radoslava Petkovića „Savršeno sećanje na smrt“, u izdanju „Stubova kulture“.
- Roman Vladimira Pištala prati životnu putanju Nikole Tesle na neobičan i za našu kulturu potpuno nov način, izbegavši tradicionalnu vizuru sukoba našeg naučnika sa avetima američkog merkantilizma - navodi se u obrazloženju koje je pročitao predsednik žirija Milan Vlajčić. - Napisan je poetskim stilom sa mnogo epifanijskih trenutaka, uz niz izvanredno oblikovanih sporednih likova, počev od Teslinih roditelja do naučnika sa kojima je sarađivao i industrijalaca koji su uspeli da iskoriste njegove genijalne izume, ali i njegov prezir prema materijalnim dobrima. Stil Vladimira Pištala odlikuje poetska slikovitost, izvrsno poznavanje istorijskih činjenica i Teslinih vizionarskih ideja.
Nagrada, čiji je sponzor Telekom „Srbija“ koji dodeljuje 900.000 dinara, biće uručena na svečanosti u Skupštini grada Beograda, 30. januara.