POSLE deset godina pauze, poznata slikarka Olja Ivanjicki objavila je novu knjigu poema. Zbirkom "Večni uslov", koju je objavila Kompanija "Novosti", Ivanjicki je probila novu barijeru. U vremenu kada su tiraži pesničkih knjiga od 300 do 500 primeraka, prvi tiraž njene nove knjige je 15.000 primeraka. Ova luksuzno opremljena i bogato ilustrovana knjiga, u kojoj Olja Ivanjicki lirskim i filozofskim porukama stihova traga za skrivenim istinama, na nov način vraća poeziju među čitaoce. Hrabro, kao što se očikivalo od nje.
- Imam tremu, ali ne veliku. Više da sve izdržim, jer nije to sasvim jednostavno - kaže Ivanjicki. - Mnogo je onih koji vole moje slike i onih koji ih imaju. Verovatno će ti ljudi poželeti da saznaju o čemu sam razmišljala, šta sam pisala ili naslutila. Možda će neko od njih da se zamisli, da se zapita da li je moguće da je neko obratio pažnju na nešto što mu je promaklo? Definitivno, mnogo toga ne registrujemo. Publika u sadašnjem vremenu mora da se natera da nešto pročita. Ne da bira, već da bude naterana da to uradi.
* Zašto?
- Mnogo je toga što odvlači pažnju i što nam izgleda važnije od čitanja. Od svega zavisimo, od izbora u Americi, u Pakistanu, Rusiji... Mi, ipak, živimo u globalnom svetu, kojim se u ovoj knjizi pomalo i bavim.
* "Večni uslov" je nastajao od 1998, šta je to što je poslednjih deset godina okupiralo vašu pažnju?
- Svaki dan ponešto. Nekad su to novinski članci, nekad neki događaj ili nešto što je protureno tek radi jedne osobe. Mi radimo na toj vrsti poruka za jednu osobu, ne za milion čitalaca. Pokušala sam da budem neko ko prenosi to zrnce. "Večni uslov" je zbir mojih iskustava. Za mnoge stvari samo postavljamo pitanja, a ne dajemo odgovor. Uostalom, bitno je postavljati pitanja. Poeme nisu ni vedre, ni tužne, već precizne. Kao što i u slikama pokušavam da uhvatim drugačiju realnost, tako i u ovim poemama bacam pogled sa strane.
* Da li je Žan Kokto vaš uzor, s obzirom na to da je on jedina ličnost kojoj ste posvetili poemu?
- Ne mogu da kažem da je Kokto neko na koga mogu da se ugledam, ali oduvek me je fascinirao kao osoba koja se bavila i poezijom, i politikom, i slikanjem, i mišljenjem. Pesma je nastala u vreme bombardovanja. Sve vreme sam slušala ploču sa njegovim stihovima. Poemu posvećenu Koktou napisala sam na francuskom. Poreklom sam iz Rusije, pa sam htela da završim knjigu pesmom napisanom na ruskom jeziku. Imam i naslov i sadržaj. Ali nisam uspela. Možda je to ostalo za neki novi početak.
* Pomalo je neobično da vas je inspirisao aktuelni predsednik Amerike. Spominjete ga u pesmi "Brojanje"...
- Prilikom izbora Džordža Buša za predsednika Amerike bila sam fascinirana onim beskonačnim brojanjem glasova, koje je trajalo dva meseca. Gledala sam televiziju i beležila šta se sve događalo za to vreme - brojanje glasova, pa listić ulazi u mašinu, pa izlazi napolje, pa suđenje mašini koja je pogrešila u brojanju, pa sudski proces koji se vodio protiv nje... Sve to sam stavila u pesmu. Pesmu sam poslala i Bušu, zajedno sa propratnim pismom.
* Da li vam je odgovorio?
- Nije. Ali možda će jednog dana, kad bude imao vremena da to pročita. Razumem ga, sad stvarno nema vremena.
* Kakva je veza između vašeg slikarstva i vaše poezije?
- Imaju dodirne teme. One su opravdanje zašto se nešto slika ili piše. Zanima me opšti poredak stvari, sa svom mogućom prošlošću i svim mogućim naukama, što većina ljudi najčešće zaboravlja.

VESELA PESMA
- PRE nekoliko godina spremala sam izložbu. Satima sam sedela na tvrdoj stolici, pa me je zaboleo repni pršljen. Godinu dana nisam mogla da sedim. Morala sam da ležim i da hodam. Rekla sam sebi da moram da napravim poemu o repu da bi prestao da me boli. I tako je nastala "Vesela pesma o repu". Neposredno pre objavljivanja, ponovo sam je pročitala. Čini mi se da ne bih uspela da ponovim ono što sam napisala, jer je bol prošao.

DISANJE U TAMI
- POEZIJA je kao i slikarstvo. Sve dok slika ne izađe iz ateljea, vezana je za sobu, mir i malo ljudi. E, kad se izmesti, počinje njen novi život. Neke srećnije slike, koje dospeju na zidove muzeja, povlašćene su da budu gledane, ali možda im to gledanje smeta. Možda najviše vole kad se pogase svetla i onda ćute tamo u mraku, imaju svog čuvara i dišu same za sebe.

PROMOCIJA
"VEČNI uslov" će biti predstavljen u subotu, u 18 časova u galeriji "Gvarnerijus" u Beogradu. Pored autorke, o knjizi će govoriti slikar i pisac Momo Kapor, književni kritičar Srba Ignjatović i generalni direktor "Novosti" Manojlo Vukotić.