Pesnik života

A. MANIĆ

31. 10. 2007. u 18:49

Песник живота
Pesniku Aleksandru Semjonoviču Kušneru, jednom od najvećih ruskih liričara druge polovine 20. veka, u sredu je na svečanom otvaranju 38. međunarodnog festivala poezije “Smederevska pesnička jesen” uručena glavna nagrada ovog festivala “Zlatni ključ Smederev
Pesniku Aleksandru Semjonoviču Kušneru, jednom od najvećih ruskih liričara druge polovine 20. veka, u sredu je na svečanom otvaranju 38. međunarodnog festivala poezije “Smederevska pesnička jesen” uručena glavna nagrada ovog festivala “Zlatni ključ Smedereva”.
- Vrlo sam se obradovao što uopšte postoji takav festival. O njemu ranije ništa nisam znao. Posebno mi je bilo drago što je žiri festivala “Smederevska pesnička jesen” odlučio da meni da nagradu. Prijatno je kada poznanstvo i prijateljstvo sa jednom zemljom počinje ovakvim priznanjem. Nikada do sada nisam bio u Srbiji i ovo je moj prvi susret sa vašim gradom - rekao je Kušenar na početku našeg razgovora.
Priznati pesnik i esejista kaže da se ovih dana u Rusiji mnogo govori o Srbiji.
- Brinemo se i uznemireni smo zbog svih problema koje Srbija ima. Nerviramo se zbog Kosova, naravno da smo na strani Srba. Znamo da su Srbi hrabar narod, kulturni, obrazovani i civilizovani. Vuku svoje korene iz vrlo stare prošlosti povezane sa Vizantijom i Grčkom. Vi Srbi i mi Rusi imamo mnogo zajedničkih interesa. Rusija je prilično propatila u ovom veku i prošla pretužna iskustva. Mnogo smo izgubili između ostalog i iskonske ruske zemlje. Samim tim što Rusija i Srbija poseduju takvo visoku i fantastičnu kulturu, prvenstveno poeziju nama ništa nije teško - veli pesnik.
Kušner je član Saveza pisaca SSSR od 1965. i Ruskog PEN kluba, a od 1987. glavni urednik je čuvene edicije “Biblioteka pesnika” od 1992, a od 1995. edicije “Nova biblioteka pesnika”i član je uredništva časopisa “Zvezda”, “Kontrapunkt” (od 1998) i virtuelnog časopisa “Art-Peterburg” (od 1996). Trenutno živi u Sankt Peterburgu.
- U suštini čovek je, kako god mi pogledali, smrtan, ali reč ostaje za vjeki vjekova. U svojoj poeziji govorim o životu i smrti. Još uvek me raduje i uzbuđuje način na koji je ustrojen život, priroda, Bog, ljubav, deca, pejzaži... Ne mogu sve nabrojati, jer me uzbuđuje vizuelni efekat svakog tog dela. Uvek sam izbegavao u svojoj poeziji publicistiku i žurnalistiku. To ne sme da zauzme mesto u mojoj poeziji. Stihovi, poezija imaju svoju specifičnost, kao muzika i slikarstvo. Nema potrebe da se poezija zanima politikom - kazuje pesnik.
Na njega su, kako kaže, veliki uticaj ostavili Puškin, Tjutčev, Pasternak, i neki drugi ruski pesnici. Od engleskih izdvojio je prevodioca Filipa Lakina.
- Volim i cenim antičku poeziju počev od Arhiloha i Homera završavajući sa Katulom i Horacijem. Nekada sam prevodio srpsku poeziju, ali nisam posebno znao nijednog pesnika.

DVOJEZIČNA “LIRIKA”
POVODOM dodeljivanja nagrade “Zlatni ključ Smedereva”, u izdanju “Smederevske pesničke jeseni” objavljeno je dvojezično izdanje Kušnerove poezije, pod naslovom “Lirika” (izbor i pogovor M. Sibinovića, prevod Vere Horvat i M. Sibinovića).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije