Kišova vremena

FILM „Peščanik“ Salboča Tolnaija, jedno je od najprijatnijih iznenađenja nacionalnog festivala u Novom Sadu. Ostvarenje izuzetne likovnosti i poetike, kroz reči i crno-belu fotografiju vraća nas u jedno drugo, vreme Danila Kiša. Jedna od glavnih uloga u filmu poverena je i Jasni Žalici, koju publika pamti i iz Paskaljevićeve „Zimske noći“.
U oba srpska filma bosanska glumica je igrala majku i u šali kaže da je možda tužna što više nema 20 godina i ne igra mlade ljubavnice. Za utehu joj je što je srpska štampa predstalja „kao mladu glumicu“.
Kakav je bio vaš susret sa Kišom na filmu?
- Meni se zatvaraju stvari u jedan krug. Poslednja predstava koju sam igrala, istina pre dve godine, bila je "Elektra" Kišova. Tako da sam se potpuno, ne znajući da ću snimati ovaj film, već tada bavila Kišom i jednim drugim načinom promišljanja.
Koliko vas je inspirisao, a koliko onemogućavao autoritet velikog pisca?
- Nepristojno je govoriti i dovoditi u pitanje veličinu autoriteta umetnika. Ali, ja intimno mislim da kada radite film, nužno morate da ostavite prostor za ono što je vaš doživljaj njegove literature.
„Peščanik“ je netipičan film, kao da je snimljen u nekom drugom vremenu?
- Meni je to vrlo provokativno. Tako je bilo i kada sam radila sa Goranom Paskaljevićem. Svaka situacija u kojoj mislite - ovo će biti genijalno ili totalni odron, za mene je izazov. Direktno me motiviše da istražujem, jer čini mi se da sam još duhom dovoljno mlada da zapravo svoj posao ne podrazumevam. Da nisam izvođač glumačkih radova, nego zaista tražim uloge u kojima ću kopati po sebi.
Valjda zbog nedostatka vremena, ljudi se sve manje bave sobom i drugima?
- Sve je poprimilo drugi oblik. Živimo u svetu koji je strahovito površan. Nekad su rokeri imali svoju životnu filozofiju, živeli svoju muziku. Sada nemamo podelu u tom smislu. Sve se obavlja linijom manjeg otpora. Volela bih da zadržim duh vremena u kome sam odrastala. Tada sve nije bilo tako lako i nije se sve podrazumevalo.

BITI FIN
IGRATE i u filmu Srđana Vuletića, koji će biti prikazan na Sarajevskom festivalu. Naslov ostvarenja je „Teško je biti fin“. Zašto nam je, u stvari, teško da budemo fini i pristojni?
- Izgleda da nam je veliki problem da kažemo "hvala", "izvini". O tome, naravno, govori i Srđanom film, koji kroz lik taksiste predstavlja „finoću“ koja nam nedostaje.