Provincija truje kao bolest

Branislav ĐORĐEVIĆ

21. 10. 2006. u 18:28

Momo Kapor: Bravar je bio bolji. Njegovi ljudi su bar kupovali slike. Ovi ne. Teško mi je samo kad počinjem novu sliku ili knjigu. Beogradom vladaju instalacije i performansi, svaki netalentovani momak sakupi izvesnu količinu đubreta, ogradi je belim konopcim

AJDE setite se nekog restorana gde nisam bio - traži od nas Momo Kapor na kraju razgovora u njegovoj kući, u Nebojšinoj ulici. Žuri na porodični ručak.
Oporavlja se od upale pluća i dobro izgleda. Ležerno ispaljuje štosove. I sam se iskreno smeje. U predsoblju platna na štafelajima. Kaže: “Ovo je jedini atelje kroz koji se ulazi u kuću. Sve mislim kupiće poštar neku sliku”.
“Vodič kroz srpski mentalitet” na engleskom jeziku, koji mu je nedavno objavila “Dereta” ekspresno je postao najprodavanija knjiga ove kuće u poslednje vreme. Izlazi i drugo izdanje, odmah posle Sajma knjiga.

HIT KNJIGA

TU su priče namenjene putnicima koji dolaze i prolaze, o Beogradu, punjenim tikvicama, Skadarliji, Adi, rakiji, pljeskavici, šajkači, beogradskim devojkama, koje Kapor više od dvadeset godina redovno piše za “Jatovu reviju”.
- Za onaj divni časopis koji se nalazi u džepu odmah pokraj kese za povraćanje. Budući da se ti tekstovi iz rubrike “Vodič kroz mentalitet” prevode na engleski, napravio sam izbor i objavio u knjizi pod istim naslovom. Dogodilo se nešto slično pravom čudu: iako na engleskom, ta knjiga je postala bestseler.
* Pa otkud tolika pomama?
- Tumačim to time što u Beogradu živi ili kroz njega prolazi veliki broj stranaca koji žele da saznaju nešto o nama, a da im to bude nepretenciozno, samoironično i smešno. Knjigu sam, inače, sam ilustrovao sa mnoštvom crteža što joj daje posebnu draž. Ona je slična knjigama engleskog humoriste Džordža Mikeša, Efraima Kišona ili Art Bačvalda.
* Dobro, ali šta je ono što pleni strance?
- Postavite se u ulogu Srbina koji u Londonu ili Parizu, na primer, ugleda u izlogu knjigu na srpskom o francuskom ili engleskom mentalitetu. Kao da je ugledao rođenog brata, odmah kupuje!
* Rekoste jednom prilikom da je glavna odlika tog našeg mentaliteta rečenica “nema problema”. - Da. To je potpuno nepredvidiv mentalitet, iracionalan, neuhvatljiv, sklon podsmehu, jednom rečju: on je skup individua i teško se uklapa u neku zajedničku, sinhronizovanu akciju. Ne bih bio političar koji upravlja takvim narodom.
* Kako Vam se čine aktuelni srpski političari?
- Bravar je bio bolji. Njegovi ljudi su bar kupovali slike. Ovi ne.
* A kako se srpski mentalitet nosi sa sadašnjom tranzicijom?
- Koliko smo iracionalni najbolje govori podatak da su za vreme nezapamćene inflacije otkazale čak i elektronske kase, jer nisu mogle da podnesu toliko nula, a nama ništa! Ukratko, to je mentalitet koji je razjeo iznutra i uništio nekoliko moćnih civilizacija i imperija, kao što su Turska, Austrougarska, Nemačka, ili Sovjetska, pa za njega neće biti nikakva teškoća da uništi i tranziciju, koja je prava sitnica.

OSEĆAJ TESKOBE

* ALI čujete kako ljudi zbog nje osećaju teskobu?- Ja to uopšte ne osećam. Osećam teskobu kad počinjem novu sliku ili knjigu: plašim se kao da mi se to događa prvi put, a politički režimi i njihove smene me uopšte ne dodiruju. Da li znate kako se zvao i ko je bio predsednik francuske republike u vreme kad je Van Gog slikao suncokrete u Arlu?
* Ne.
- Ne znam ni ja. Vidite da to uopšte nije važno, važniji su suncokreti.
* Čini se da smo malo zbunjeni oko ponovnog pronalaženja i baratanja sa “srpstvom”. Možda u Vašem “Vodiču” leži odgovor gde se ono nalazi?
- Već smo ga pronašli. Ono se nalazi u prvoj rečenici novog Ustava: “Srbija je država srpskog naroda”. Kad sam to pročitao laknulo mi je. Do tada sam verovao da je Srbija država Građanskog saveza.
* U svemu tome, kako izgleda naša književna i likovna scena?
- Najbolja ilustracija sveopšteg haosa i vladavine “krojača carevog novog odela” je poslednji Oktobarski salon, navodno međunarodni. Beogradom, naime, vladaju instalacije i performansi, samo što ja ne vidim razlog zbog čega su ih prišljamčili slikarstvu kad to mnogo više odgovara pozorištu. Svaki netalentovani momak sakupi izvesnu količinu đubreta, ogradi je belim konopcima i proglasi je umetnošću. A o tome posle pišu eseje tipovi kao što su Ješa Denegri. Plašim se za mlade koji tek dolaze i koji će morati da zaborave na takozvano štafelajsko slikarstvo. Umesto Sezana njihov rodonačelnik će biti šolja pisoara Marsela Dišana. Sve skupa to je odraz našeg dubokog provincijalizma. Ta mladež nije videla niti upoznala svet u kome se sve to dešavalo u doba nadrealizma i dade dvadesetih godina prošlog veka.
* A literatura?
- Bilo bi sumanuto reći da u književnosti nema novih talenata. Oni se rađaju kao i lepe devojke, u svim mestima i u svim vremenima, ali situacija je slična kao i u slikarstvu. Izvorni talenat teško će se probiti sa svojom normalnom pričom kroz zasede postmodernista koji su takođe zakasnili najmanje trideset godina za svojim uzorima sa Zapada. Jednom rečju, provincija truje kao bolest.

NISAM NORMALAN
- NI ja takođe nisam normalan. Odlazim na Sajam knjiga i vidim milijardu tomova, sabranih dela, kapitalnih izdanja i ostalog; vratim se kući i nastavljam da pišem svoju knjigu koja je zrnce peska na velikoj peščanoj plaži književnosti. To ludilo je neizlečivo. Srećem na Sajmu ofucane tipove u isflekanim odelima, koji vuku ogromne torbe i vade privatna izdanja pesama, pišući dirljive posvete preko čitave naslovne strane. Sveopšte ludilo.

SLIKARI DUŽE ŽIVE
- NE pišem ništa, slikam, i da sam bio pametniji u životu ne bih nikada ništa ni napisao, sem potpisa na čeku. Pre svega slikari duže žive, a tajnu tog dugog življenja otkrio mi je jedanput davno slikar Stojan Aralica. U svojoj 96. godini kazao mi je: “Momčilo, mi slikari živimo dugo, jer slikamo terpentinom, a on je, kao što se zna, borova smola, pa smo po čitav dan kao u kakvoj borovoj šumi”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

alex

22.10.2006. 01:19

Gospodine Kapore, Vi ste izuzetno dobar hronicar i zasluzan slikar. Ali ste takodje iz sve snage pomagali razdor izmedju zaracenih susednih naroda na duhovit i sarkasticno zamucen, jeftino promivisan nacin. Vreme vam je proslo bez obzira na talenat i zasluge. Nove generacije se ne pale na pasulj, tikvice i ostalo. Bravar i Sloboda sigurno jos na nebu citaju vase clanke u Jatu kada se piloti popnu iznad 10.000 stopa. Uzivajte u starosti i neusporivoj kafanskoj duhovitosti koju posedujete. Jedan vas (raniji) redovni citaoc