SE­LO po­red Pro­ku­plja, u bli­zi­ni Žit­nog po­to­ka - Zla­ta (lo­ka­li­tet Ka­le) je je­dan od iz­u­zet­no zna­čaj­nih ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta u Sr­bi­ji, ali ni­je u fo­ku­su do­ma­ćih is­tra­ži­va­ča. Kra­jem 19. ve­ka upra­vo je Zla­ta bi­la po­vod po­le­mi­ci Fe­lik­sa Ka­ni­ca i ču­ve­nog bri­tan­skog ar­he­o­lo­ga ser Džo­na Ar­tu­ra Evan­sa. Prof. dr Mi­ha­i­lo Mi­lin­ko­vić sa Ode­lje­nja za ar­he­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du već dve go­di­ne tra­ži po­dr­šku od Mi­ni­star­stva kul­tu­re za son­da­žna is­tra­ži­va­nja ovog lo­ka­li­te­ta. Pro­šle go­di­ne ni­je za Zla­tu bi­lo nov­ca. Ove go­di­ne, po­u­čen is­ku­stvom za po­treb­na son­da­žna is­tra­ži­va­nja sam je obez­be­dio sred­stva ali iz Mi­ni­star­stva je sti­gla - za­bra­na!
U 19. ve­ku pr­vi put su re­gi­stro­va­ni osta­ci ve­li­kog ra­no­vi­zan­tij­skog utvr­đe­nog kom­plek­sa i to sa osta­ci­ma bra­ne ko­ja je for­mi­ra­la ve­štač­ko je­ze­ro. Po re­či­ma Mi­lin­ko­vi­ća, kon­sta­to­va­ni su i osta­ci cr­ka­va sa de­lo­vi­ma mo­za­i­ka i skulp­tor­skim ra­do­vi­ma, ka­me­nom, pla­sti­kom.
Uočiv­ši zna­čaj Zla­te, upra­vo ovom lo­ka­li­te­tu po­seb­nu pa­žnju po­sve­tio je slav­ni en­gle­ski ar­he­o­log ser Džon Ar­tur Evans. On je ski­ci­rao osno­vu i ka­me­nu pla­sti­ku a po­tom sa Fe­lik­som Ka­ni­com, ko­ji se ta­ko­đe ba­vio is­tra­ži­va­njem sta­ri­na u Sr­bi­ji, stu­pio u po­le­mi­ku po­vo­dom Zla­te.
ZA­BO­RA­VLjEN I NE­ZA­ŠTI­ĆEN
- ZLA­TA je za­bo­ra­vljen lo­ka­li­tet u sa­vre­me­noj srp­skoj ar­he­o­lo­gi­ji a isto ta­ko u slu­žbi za­šti­te spo­me­ni­ka kul­tu­re s ob­zi­rom da do da­na­šnjeg da­na ni­je pro­gla­še­na za spo­me­nik kul­tu­re za­šti­ćen za­ko­nom. A još pre 100 go­di­na je ušla u struč­nu li­te­ra­tu­ru i to pr­vo u ino­stran­stvu jer Evans je pi­sao na en­gle­skom, a Ka­nic na ne­mač­kom, a ka­sni­je i kod nas - ka­že nam Mi­lin­ko­vić.
Da li je ikad kod nas ne­ko is­ko­pa­vao taj lo­ka­li­tet?
- Ni­kad. U oko­li­ni su vr­še­na broj­na i du­go­traj­na is­tra­ži­va­nja kao re­ci­mo na Ca­ri­či­nom gra­du, Bre­go­vi­ni...
Za­što Vas to­li­ko in­tri­gi­ra Zla­ta?
- Već odav­no u struč­noj li­te­ra­tu­ri tra­ju di­sku­si­je, po­ne­kad i po­le­mi­ke oko to­ga gde se za­pra­vo na­la­ze osta­ci gra­da Pr­ve Ju­sti­ni­ja­ne (Ju­sti­ni­ja­na Pri­ma) ko­ji je car Ju­sti­ni­jan po­di­gao u svom za­vi­ča­ju, ko­ji se da­nas uglav­nom iden­ti­fi­ku­je sa ju­žnom Sr­bi­jom. Naj­ve­ći broj is­tra­ži­va­ča upra­vo u taj re­gi­on sme­šta Ju­sti­ni­ja­nu Pri­mu. Ako je to ta­ko on­da mo­ra­mo de­talj­no po­gle­da­ti šta na tom pod­ruč­ju ima­mo od utvr­đe­nja iz še­stog ve­ka.
Ve­ći­na sma­tra da je Ca­ri­čin grad - Ju­sti­ni­ja­na pri­ma?
- Po svo­jim svoj­stvi­ma Ca­ri­čin grad, ko­ji se ot­ko­pa­va od 1912. go­di­na, i od­go­va­ra ta­kvim pret­po­stav­ka­ma. Po zda­nji­ma, cr­kva­ma, tr­go­vi­ma. Ali, po­što zna­mo da je Ju­sti­ni­ja­na pri­ma nov grad - kao što je to u no­vi­joj isto­ri­ji No­vi Be­o­grad - ni na Ca­ri­či­nom gra­du ne­ma sta­ri­jih slo­je­va.
Ipak, de­fi­ni­tiv­nog do­ka­za ne­ma, kao u Gam­zi­gra­du za Fe­liks Ro­mu­li­ja­nu?
- Ne­ma. Za­to je mo­ja na­me­ra bi­la da na Zla­ti po­sta­vim je­dan broj prob­nih is­ko­pi­na ko­ji bi po­sle is­tra­ži­va­nja od­mah bi­le i za­tr­pa­ne. Ako bi se po­ka­za­lo da is­pod ra­no­vi­zan­tij­skog slo­ja po­sto­ji ka­sno­rim­ski ili rim­ski sloj on­da bi, sle­de­ći isto­rij­ske iz­vo­re, ot­pa­la mo­guć­nost da je Zla­ta Ju­sti­ni­ja­na Pri­ma. Ti­me bi se po­sred­no do­bio sna­žan in­di­ka­tor da je Ca­ri­čin grad Ju­sti­ni­ja­na.
ŠA­MAR STRU­CI
Ako ne bi pro­na­šli rim­ski sloj?
- Ako je i Zla­ta po­dig­nu­ta na le­di­ni mo­ra­li bi da re­de­fi­ni­še­mo i sa mno­go vi­še opre­za po­sma­tra­mo mo­guć­nost da je Ca­ri­čin grad Ju­sti­ni­ja­na. Bi­lo da se na­đe rim­ski sloj ili ne is­pod Zla­te to ba­ca no­vo sve­tlo na iden­ti­fi­ka­ci­ju Ju­sti­ni­ja­ne Pri­me. To je ak­tu­el­no ne sa­mo za na­u­ku u Sr­bi­ji već za na­u­ku u svet­skim raz­me­ra­ma, jer se ne ra­di o stva­ri­ma re­gi­o­nal­nog već svet­skog zna­ča­ja!
Vi ste za ovo­go­di­šnja is­tra­ži­va­nja pri­ku­pi­li no­vac?
- Da, i do­bio po­zi­tiv­na mi­šlje­nja Ar­he­o­lo­ške Ko­mi­si­je za iz­da­va­nje do­zvo­la. Obe su, da­kle, o zah­te­vi­ma fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta za­u­ze­le po­zi­ti­van stav.
Ipak, iz Mi­ni­star­stva vam sti­že za­bra­na?
- To je pre­se­dan u isto­ri­ji srp­ske ar­he­o­lo­gi­je. Za­bra­nu na­uč­nog is­tra­ži­va­nja tu­ma­čim kao us­kra­ći­va­nja aka­de­mi­skih slo­bo­da. To prd­sta­vlja po­ku­šaj de­ro­gi­ra­nja naj­vi­še aka­dem­ske usta­no­ve iz obla­sti ar­he­o­lo­gi­je kod nas, ko­ja je­di­na u Sr­bi­ji da­je di­plo­me i dok­to­ra­te iz obla­sti ar­he­o­lo­gi­je.
Da li se taj gest mo­že pro­tu­ma­či­ti kao ša­mar Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu?
- U ne­ku ru­ku, me­ta­fo­rič­ki re­če­no - da. Za­pra­vo kao ša­mar slo­bo­di na­uč­nog is­tra­ži­va­nja, aka­dem­skim slo­bo­da­ma. I, po mom mi­šlje­nju pred­sta­vlja gru­bo i ba­ha­to me­ša­nje po­li­ti­ke u stru­ku.
Sa ka­kvim obra­zlo­že­njem je Fa­kul­tet od­bi­jen?
- Obra­zlo­že­nje de­lu­je tra­gi­ko­mič­no i ne­su­vi­slo. Kao raz­log se na­vo­di da će na­kon ar­he­o­lo­ške eki­pe lo­ka­li­tet po­se­ti­ti di­vlji ko­pa­či. Ni­ti se to mo­že una­pred zna­ti ni­ti se to mo­že pri­hva­ti­ti kao raz­log. Jer, ako bi se ta­ko po­sma­tra­lo ni jed­no ar­he­o­lo­ško is­ko­pa­va­nje u Sr­bi­ji ne bi sme­lo bi­ti do­zvo­lje­no. Isto ta­ko ne sto­ji da bi na­kon mo­jih prob­nih is­tra­ži­va­nja sle­di­li tro­ško­vi kon­zer­va­ci­je - jer je ne bi ni bi­lo. Son­de bi bi­le za­tr­pa­ne. Lič­no od­go­vor­nim za ovo ne sma­tram ce­lo Mi­ni­star­stvo, već re­sor­nog po­moć­ni­ka mi­ni­stra kul­tu­re Mi­la­di­na Lu­ki­ća. Ni­je, po mom mi­šlje­nju ra­dio ni u skla­du sa struč­nim ni sa mo­ral­nim prin­ci­pi­ma.