Pisac na lomači

Zorica T. MIRKOVIĆ

12. 01. 2004. u 18:30

0

SVOJOM lucidnom i temeljno pisanom knjigom o dr Svetislavu Stefanoviću, Predrag Puzić je bitno doprineo da se lik ovog značajnog pesnika i kulturnog poslenika sagleda na mnogo istinitiji i pravedniji način nego što je to do sada bio slučaj. Time je autor ovog dela dao lep doprinos skidanju političkih anatema čija je žrtva, kao što je poznato bio, a na neki način i ostao, i Miloš Crnjanski.
Ovako je žiri Zadužbine Miloša Crnjanskog obrazložio nagradu **Miloš Crnjanski** za 2002. i 2003. godinu, dodeljenu mladom Novosađaninu Predragu Puziću za književnu publicistiku **Lomača za SENSA**, u izdanju sremskokarlovačkog **Kairosa**.
Puzić je u ovoj knjizi pokušao (i uspeo) da ukaže na neke od činjenica koje su prethodile, a pojedine i bile presudne za tragičnu smrt književnika dr Svetislava Stefanovića. Godinama se presuda njemu (osuđen je na smrt i ubijen je u Beogradu krajem 1944. godine) nije stavljala pod lupu. Tek kasnije postavljana su pitanja, ali bez odgovora. Puzićeva knjiga je zapravo rekonstrukcija priče o stradanju književnika, lekara prevodioca i naučnog radnika bliskog prijatelja Laze Kostića, Disa, Vinavera, Crnjanskog, Dučića. Učesnika oba balkanska rata i vojnog lekara u Prvom svetskom ratu, najvećeg prevodioca Šekspira u nas (preveo je 14 njegovih dela) i istaknutog prevodioca sa jevrejskog, italijanskog, mađarskog i nemačkog jezika.
Kako uočava recenzent Milivoje Nenin, ova knjiga **u drugom delu postaje i knjiga o Srpskoj književnoj zadruzi**. Autor je i svojevrstan analitičar tog vremena i događanja, čija je istrajnost u traganju za pisanim dokazima o **osudi** i **krivici** Stefanovića - podvižnička.
Puzić je u knjizi **Lomača za SENSA ** osvetlio posleratni pravosudni sistem i način na koji je radila ta nova vlast: kako se sudilo i kako su presude izvršavane.
- Sudski postupak protiv Stefanovića, po svoj prilici, nije ni vođen i čitava optužba zajedno sa presudom je stala u novinski članak - zapisao je književnik Milivoje Nenin naznačivši da je Puzić, držeći se tačaka iz tog novinskog teksta, pokazao prirodu Stefanovićeve **krivice**. Koristio ih je kao naslove poglavlja svoje knjige i preciznom analizom istakao njihovu neodrživost i besmislenost.
O Stefanoviću je kod nas posle rata malo pisano, a prema rečima autora, jedva da je bio i pominjan.
- Smrtna presuda koja mu je bila izrečena zbog navodne saradnje sa okupatorom, bila je istovremeno, dovoljna osuda i za sve ono što je on decenijama stvarao - ističe Puzić, napominjući da nije bilo knjige koja bi bar pokušala da osvetli Stefanovićev rad u vreme nemačke okupacije. - Ono što sam uspeo da pronađem i objavim u ovim koricama pokazuje da se Stefanović nije ogrešio o svoj narod i da etiketa **izdajnik** važi samo za one koji su ga odveli u smrt.
Naslov za ovu knjigu autoru se sam nametnuo.
- SENS je jedan od Stefanovićevih pseudonima - kaže Puzić, objašnjavajući. - Na prvoj vanrednoj skupštini SKZ, krajem aprila 1945. rezolucijom, koja je tom prilikom usvojena, bilo je predloga da se sve knjige koje je Zadruga štampala u okupaciji iseku u paramparčad. Jedan od učesnika predložio je da knjige završe na - lomači. U svemu tome su, inače, zajedno učestvovali Veljko Petrović, Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Miloš Moskovljević, Božidar Kovačević i drugi. Neki od učesnika bili su Stefanovićevi dugogodišnji prijatelji.
Međutim, sve ovo je, kako zapaža Puzić, bilo malo spram onoga što su svojevremeno radili i **odradili** književnici Đorđe Jovanović, Marko Ristić, Eli Finci, Radovan Zogović i drugi. NJihov predratni, ratni i poratni angažman Puzić svodi na: poziv na krvavi obračun. NJihov zadatak bio je da pokazuju prstom (drugi su opet upirali puške) na sve one svoje kolege koji nisu hteli ili mogli da se svrstaju u crvenu kolonu.
Puzićevo bavljenje Stefanovićem ovim nije završeno. Upravo priprema jednu obimnu knjigu u kojoj su predstavljeni njegovi izabrani politički članci, objavljivani u našoj i stranoj periodici, u vremenu od 1899-1944. godine. Priprema, takođe i jednu knjigu njegove političke poezije.

Vinička žrtva
PREDRAG Puzić podseća:
- Stefanoviću je, u neoprostiv greh, između ostalog upisano i njegovo učešće u međunarodnoj ekspertskoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina, sredinom 1943, komisiji koja je utvrdila da su masakr nad zarobljenim poljskim vojnicima i oficirima, kod ukrajinskog grada Vinice, izvršili pripadnici Crvene armije. Četiri decenije kasnije sovjetska vlast priznaje da je zločin izvršen po Staljinovom nalogu. Stefanović je, dakle, poslednja vinička žrtva.

Vraćanje u udžbenike
PRVA Stefanovićeva knjiga objavljena je kod nas 1997. godine, dakle više od pola veka od njegove smrti.
- Reč je o kljizi Milivoja Nenina, a izdavač je Rajko Kosijer, odnosno **Kairos** iz Sremskih Karlovaca, koja se osmelila da štampa moju knjigu, pošto su je dve kuće prethodno odbile - kaže Predrag Puzić, naglasivši da je Nenin najviše uradio na Stefanovićevoj rehabilitaciji. - Međutim, ona će biti potpuna tek kada se Stefanović **vrati** u školske udžbenike. Na političku rehabilitaciju, čini se, treba malo sačekati novo vreme i nove ljude!


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije