Saša Hadži Tančić: Pravi zaokret još čekamo

Dragan BOGUTOVIĆ

06. 01. 2013. u 08:30

Saša Hadži Tančić o svoje četiri nove knjige, ugroženoj tradiciji, budžetu za kulturu: Bio bi red da reprezenti srpske kulture izraze otpor strateškom raspamećivanju, ništilačkoj kulturi zaborava i samozaborava

MINULU godinu Saša Hadži Tančić (1948), istaknuti pripovedač i romansijer, pesnik i esejista, okružio je sa četiri knjige. Izbor iz njegovog pripovedačkog opusa, "Najlepše priče" načinio je dr Miroljub Joković; zanimljivu studiju "Fantastična zoologija" (u srpskoj pripovednoj prozi) objavio je "Službeni glasnik"; pod istim naslovom, isti izdavač štampao je i Tančićevu antologiju srpske pripovedne proze 20. veka; ovaj svestrani autor, okrenut često delima svog kolega po peru napravio je i izbor, propraćen predgovorom, TV kritika Mome Kapora "Mali ekran".

Po prirodi odmeren i skroman Hadži Tančić je ceo radni vek proveo u Nišu iako mu je svojevremeno u prestonici nuđen veoma perspektivni posao za koji bi se mnogi otimali. Ostao je veran sredini iz koje crpi građu za svoje knjige za koje je dobio Andrićevu i još nekoliko nagrada.

* Kako su kritičari dobro primetili, vi ste se kao prozni pisac mnogo i uspešno menjali. Šta je bio razlog?

- To ne može da znači ništa drugo, do moje nastojanje da usavršavam postignuto, po modelima oblikovanja životne u umetničku zbilju, iznova osvajajući nove prostore pripovedanja. Prva faza bi se mogla nazvati realističkom u postupku, i počinje sa "Jevremom, svem u smrti". Ali već tada nije doslovce sadržala sve elemente tradicionalne priče. Već naredna knjiga, "Savršen oblik", nastaje iz prividno sasvim drugačijih razloga. Sva moja dela otkrivaju, ukoliko se pažljivije osmotre, pravu prirodu umetničkog procesa promena kroz koje je prošlo moje prozno stvaralaštvo.

MORALNI BAROMETAR - TELEVIZIJSKE kolumne Mome Kapora slutljivo dosežu signal novog svetionika za čovečanstvo, ali i opasne mogućnosti raščovečenja i otuđenja, sa čime će se sledstveno suočiti - kaže Hadži Tančić. Odgojen na čitalačkim iskustvima Gutenbergove galaksije, Kapor je u svakom programu ili emisiji tražio neki osobito važan susret sa životom; kako je pisao Fokner, kako je disao Prust, živeo Hemingvej, umirao Tolstoj. Tada mladi povesničar novog medija proveravao ga je, tumačio i vrednovao takođe kroz celokupnu istorijsku praksu velikog ekrana; kako je režirao Hičkok, kako je glumio Belmondo, kako su snimali Trifo, Godar. Pozivanjem na njihovu umetnost, od TV stvaralaca tražio je pre svega "moralni barometar", potom profesionalizam i hiperkulturalnost.

* Vaše priče zahvataju izuzetno širok period od vremena cara Konstantina, preko župana Nemanje i Stevana Sinđelića do našeg doba. Gde ste bili na najvećem iskušenju?

- Opet smo na tragu evolutivnog kretanja mog proznog dela. Tačnije, nije reč o povratku tradicionalnim postupcima tretmana vremena, već se javlja kao novi element modernog proznog izraza u korist vrednosti priče, koja se time ne odriče nijednog tipa pređašnjih likova. Javljaju se transformisani različitim iskustvom. Neosporno ne "pričam priču" nego "govorim" pričom o njima, anticipiranjem njihove univerzalne metaforičnosti. Pri svemu, moje delo je i izraz moga unutrašnjeg razvitka.

* U knjizi ogleda "Fantastična zoologija" analizirali ste priče deset pisaca. Ko je od njih ostavio najdublji trag u našoj fantastici?

- Polazeći od kritičkog stava da u modernoj (i našoj) književnosti fantastika u odnosu na druge izražajne oblasti "zaostaje", dvema istoimenim knjigama, nedavno gotovo istovremeno objavljenim kod istog izdavača, sagledao sam je u okvirima osobene prozne izražajnosti odnosa čoveka i zveri, ljudskog i životinjskog sveta. Vidovi nadilaženja realnog života, razaranja oblika stvarnog i nestvarnog, značenja tih vrednosti, ispoljeni su na primerima naše savremene književnosti delima autora od kojih se nesumnjivo izdvajaju Filip David i Boba Blagojević, kao retki izdanci apsolutnih "fantastičara".

* Među 25 autora, čije ste priče uvrstili u antologiju "Fantastična zoologija", ima i nekoliko skrajnutih, kao što su Mileta Jakšić, Milica Janković, Danica Marković, Frida Filipović, Boba Blagojević...

- Pomenuti autori nisu skrajnuti, nego pogrešno pročitani. Pred porukama zlehudog udesa "skrajnutih" dela ne možemo ostati ravnodušni. Sličnih "grešaka" na pretek je, doduše, u decenijama dugoj hronici naše književnosti - zapravo čitav ispis grubih omaški dosadašnjih tumača. Uvršteni izuzeci nisu fantastičari u punom smislu, ali su im priče po svojoj umetničkoj vrednosti iznad drugih njihovih priča ili priča srodnih autora. Odabrane su, dakle, po dvojnom kriterijumu o umetničkoj vrednosti, no već i zbog toga što je u njima književno uspelo osmišljen izrazit odnos sveta čoveka i zveri.

BRANILI SMO EVROPU * NA našoj društvenoj sceni u novije vreme sve je izraženije nastojanje da se što dostojnije proslavi sedamnaest vekova Milanskog edikta. Kao Nišlija, kako vi gledate na ovaj događaj?
- Šta zapravo treba da obeležimo? Dve hiljade godina hrišćanstva, ili njegovo ozakonjenje? I je li ovo danas hrišćanska Evropa? Je li srpski knez Lazar 1389. godine, sa svojom hrabrom vojskom stao na Kosovu polju na branik ove i ovakve hrišćanske Evrope i dao život za odbranu evropske kulture, iz koje nas ovde i sada poriču? Izginuli smo braneći Evropu. Danas Srbija očekuje od Evrope da joj pomogne. Ocenjuje se da bi poseta pape Srbiji bila neophodna. Ali u Nišu se neće pojaviti ni ruski patrijarh. Naša crkva trebalo bi pre da obnovi ideju o Srbima kao o multikonfesionalnom narodu, o Srbima tri vere ili tri zakona u Vukovoj terminologiji. A sudeći po zamislima i organizaciji proslave u Nišu, počev od otvaranja tzv. Kancelarije, ne preovladavaju duhovni i duševni, nego politički i merkantilni momenti.

* Još pre šest godina upozorili ste da je poslednji čas da se kao narod i država priberemo i usaglasimo na zajedničkom nacionalnom programu. Od toga smo, nažalost, i dalje još daleko?

- Ne samo tradicija, nego sve teško stečene vrednosti tek minulog dvadesetog veka, već sada, uveliko su nam ugrožene. I to samo za jednu deceniju, kao za čitavo stoleće. Jednako nam prekrajaju bogove i ljude iz prošlosti, i danas.

* U ovom pogledu dosta se očekuje i od naše intelektualne elite, ali se njen glas već duže vremena ne čuje...

- Naše su partije bez ideja. Inteligencija nam je vazalna. Zavladala diletantokratija. Bio bi red da reprezenti ne samo srpske politike, nego i celokupne srpske kulture, sa celokupnom kulturnom i građanskom tradicijom, izraze otpor strateškom raspamećivanju, ili kako je već umno rečeno, ništilačkoj kulturi zaborava i samozaborava. Izučimo psihologiju ponašanja važnih ličnosti - kako s njima raditi i šta se može od njih očekivati u pojedinim okolnostima. Napišimo posve novi srpski građanski zakonik. Uvažimo novi naraštaj istoričara zarad stvaranja "nove istorije" za novu, politički savremenu Srbiju, da bi se bolje razumeo prošli i budući svet pojava, svojstava i odnosa, pre svega u četiri bazne oblasti: Kulturi, Nauci, Ličnosti i Državi, za šta se inače zalaže prosvećeni konzervativac, režiser Nikita Mihalkov... Nažalost, na pravi zaokret u Srbiji još se čeka.

* S obzirom na to da ste bili na čelu nekoliko značajnih kulturnih institucija, šta mislite o predviđenom budžetu za kulturu 2013?

- I budžet za kulturu nam je bez strategije, kao celo srpstvo. Još jednom se potvrđuje starovremski, arhaični odnos naših čelnika prema kulturi i, još više, konačna korozija njihovog perceptivnog opsega. U takvoj situaciji, ni ovaj budžet ne može kulturi da obezbedi bezrezervno poštovanje u našem društvu. Kulturno stvaralaštvo i mišljenje o kulturi nesustalo klize unazad, obremenjeni mentalitetom loše tradicije i preživele tradicionalnosti koja se sa "novokomponovanom" estradizacijom postavlja nasuprot vremenu. Srećom, na delu su lični, individualni rezultati stvaralaca izrazite estetske i egzistentne određenosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije