Neće moći: Partibrejkeri

DA li je moguće da je zabrana postala najveća vrednost onih koji tvrde da su za demokratiju, pluralizam, slobodu mišljenja i govora, a protiv totalitarizma?

Foto: Privatna arhiva

Podsetili bismo ih da je i u totalitarizmu moguće iznošenje bogougodnog mišljenja i da se ono drugačije zabranjuje

LEPO je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila da politički neistomišljenici nisu neprijatelji. Nije toliko čudno i neočekivano kada se o njene reči oglušuju oni koji se nijednog trenutka nisu pretvarali da su nekakvi zagovornici kulture ravnopravnosti i tolerancije, poput lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. On je prosto takav kakav je - prostačina. Problem je kada ovakve poruke ne stižu do ušiju i centralnog nervnog sistema ljudi koji tvrde da su potpuna suprotnost Šešelju, ali delima pokazuju da nisu. Uzmimo najsvežiji primer, borca za ljudska prava Stašu Zajović, koja svoje političke neistomišljenike naziva "šljamom", a njihovo mišljenje "patologijom" na jednoj luksemburškoj televiziji, koja pretenduje da bude pristojna, objektivna i profesionalna, bez ikakvog reagovanja voditeljke, osim uvažavanja.

ZAČUĐUJUĆE je i kada se oni koji se diče svojim slobodarstvom zalažu za zabrane i veličaju takve poteze. Anonimni novinar lista "Danas" u redakcijskom komentaru pod naslovom "Stop za Šešelja" tako doživljava klimaks zbog činjenice da je gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović sprečio predstavljanje Šešeljeve knjige kojom se osporava "genocid" u Srebrenici, i istovremeno kritikuje predsednika beogradske opštine Stari grad Marka Bastaća što predstavljanje nije zabranio. "A da je zabranio, ne bi došlo do gnusnog napada Šešeljevih saboraca na šestoro aktivista i aktivistkinja za ljudska prava, među kojima je bila i osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić", navodi anonimni novinar. Po istoj toj logici, na primer, da su vlasti letos zabranile održavanje festivala "Mirdita, dobar dan", ne bi došlo do okupljanja "ekstremista" i "huligana" u znak protesta zbog te, u najmanju ruku kontroverzne, manifestacije. A da su "ekstremisti" i "huligani" pokušali da uđu u prostorije u kojim se festival održava, šta bi se desilo? Bili bi promptno izbačeni i niko živ ne bi rekao da su oni "bili napadnuti", a posebno ne "gnusno". Ko je "partibrejker", a ko je žrtva "gnusnog napada", po njima, ne određuje se na osnovu toga ko šta radi, nego ko šta misli.

I SAMA Nataša Kandić je priznala da je njen cilj bio izazivanje incidenta, a ne dobronamerni pokušaj da "prosveti zabludele". "U tom smislu svako od nas šestoro koji smo učestvovali smatra da smo uspeli danas da sprečimo da se u medijima govori o tome šta je Šešelj napisao u tim knjigama. Danas se govori o tome da su nas valjali po podu u skupštini Starog grada da bi nas na kraju izgurali na ulicu. O tome se govori, a ne o njihovim istinama o Srebrenici", izjavila je ona za Al Džaziru. Dakle, uspeli su da izazovu incident i spreče da njima suprotstavljeno mišljenje dopre do javnosti. Demokratski, zar ne? A postavlja se pitanje i zašto. Zašto bi neko ko traga za istinom o Srebrenici gušio potragu za tom istinom, što nedvosmisleno predstavlja i Šešeljeva knjiga? Nataša Kandić ju je pročitala i zna šta je u njoj zapisano? Ne, ona samo zna šta je "istina" i ne dozvoljava bilo kome da bilo čime ospori tu dogmu. Očuvanje dogme, a ne traganje za istinom je njen cilj, i to je potpuno suprotno bilo kakvoj slobodi.

NASLAĐUJUĆI se činjenicom da je Šešelj "srećom u Hagu proveo 10 godina" i da će, zahvaljujući povuci-potegni presudi, "srećom ostati upamćen kao ratni zločinac" (šta sve čoveka može da učini srećnim!), anonimni novinar osuđuje i Aleksandra Šapića što nije potegao demokratski mehanizam zabrane i sprečio promociju na Novom Beogradu, ali to ga i ne čudi jer Šapić javno tvrdi da se u Srebrenici dogodio zločin, ali ne i genocid, sram ga bilo.

U OČIMA anonimnog novinara (ili novinarke), Zelenović je dostigao zenit demokratije i slobode zabranom. To navodi na pitanje da li se u tome oličavaju pozitivni uslovi koji su ga naveli da prekrši zavet na bojkot i odluči da izađe na izbore u Šapcu. Da li se zrak svetlosti koji iz Šapca treba da obasja i ostatak mračne Srbije sastoji iz zabrana i cenzurisanja političkih neistomišljenika, pardon, neprijatelja? Je l' se do slobode stiže zabranjivanjem? To ni redakcijskog komentatora lista "Danas", niti Zelenovića ne čini ništa drugačijim od totalitarnih sistema protiv kojih se navodno bore, jer totalitarizam je totalitarizam, pa makar on bio i pod plaštom liberalizma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije