Ekonomski paket za podsticanje rađanja mora da prati i jaka kampanja za promenu stavova, da se odustane od matrice - proživeću malo, važan je komoditet, a dete na kraju

Komentari (3)

Budan

29.11.2021. 00:25

Не правим се да знам нешто већ управо да не знам, али осећам да има значаја и да би требало истражити. Колико је у (сиромашним) земљама стопа рађања већа нежељено (недостатак контроле, могућности, знања), морања (разна друштвена очекивања, можда и потреба за радном снагом или као једина помоћ у старости, неравноправност и улога жена у друштву)? Шта негативно утиче, чак и ако, само по себи није лоше (жеља за животом, слободом), а шта је стварно лоше у оба погледа? Које друге разлике постоје? Рецимо, какав страх од пропадања/банкрота имају они у земљама без проблема са рађањем у односу на оне који имају? Да ли "пропаст" у Немачкој, рецимо, има много веће шансе и конотације по родитеље и децу него у сиромашним земљама без проблема? Можда се, из свег овога, изроди бар нека смерница као тај проблем решити.

gahgica

29.11.2021. 06:43

@Budan - pa zna se sta je potrebno za radzanje...sunce .. zemlja...i dobra volja...i sve ostalo dobro...kod nas nema vise ni jene ni druge stvari dobre...sve mangupi pokvarili....

Budan

29.11.2021. 21:11

@Budan - @gahgica: To je tačno, ali šta utiče na tu dobru volju (ili njeno odsustvo)? Čini mi se da je u primitivnim sredinama više "ne baš planiranih" trudnoća a i da je strah od "šta može biti" manji jer ga celo pleme/zajednica/selo deli. Očekivanja, obaveze pa i pritisci su različiti. Kod nas je to daleko individualnije - da li ću JA uspeti, da li ću JA imati, da li ću JA moći, itd pa, stoga, "da li je dobro za MENE da sada imam dete"? Čak i kada "JA" bude "nas dvoje" nije mnogo lakše. Retko to može da ode dalje od "nas dvoje". Čini mi se da nas upravo ta podeljenost i individualnost pogađa više nego bilo šta drugo, ali ne znam kako to rešiti.